Brzo zaboravljamo i olako osuđujemo

Kao mnogo puta do sada, a pre svega u političkom obračunu sa tužiteljkom Jasminom Paunović, iskorišćen je metod brutalne tabloidne mete jer se radi o ličnosti koja je pokazala izuzetnu ljudsku i profesionalnu hrabrost u odbrani principa vladavine prava i iskrene težnje da se odbrani integritet pravničke struke. Svedoci smo da je ona u ovom diktatorskom režimu neprestano pod udarom i direktnom kontrolom izvršne vlasti i A. Vučića. Iskorišćeno je gostovanje Jasmine Paunović u jednom podkastu da bi se obezbedila dobra prilika za njenu apsolutnu diskreditaciju i narušavanje velikog profesionalnog ugleda koji je ona svojim delovanjem stvorila u našoj javnosti. Izložena je najbrutalnijim napadima i osudama za širenje ksenofobije, rasizma, nacionalne i verske mržnje. A radi se o tužiteljki koja je do juče slavljena kao istaknuti primer profesionalne čestitosti, doslednosti i građanske odgovornosti.

Ona je sama nakon prvih napada izjavila: „Ovde se ne radi o Jasmini Paunović, već o nekoj studentskoj listi gde sam etiketirana kao druga na listi. Ja ovo smatram da sam lovina u odnosu na režim

Ona je sama nakon prvih napada izjavila: „Ovde se ne radi o Jasmini Paunović, već o nekoj studentskoj listi gde sam etiketirana kao druga na listi. Ja ovo smatram da sam lovina u odnosu na režim. Meni se meri svaka reč, svaki zarez koji ću da izgovorim.“

Ne samo što je Jasmina Paunović bila izložena orkestriranoj tabloidnoj hajci, već su se ovom otvorenom lovu pridružili naši dežurni moralizatori i samoproglašeni pravednici, ali i borci i borkinje protiv rasizma — posebno angažovani u borbi protiv srpskog nacionalizma i govora mržnje, zaštitnici manjinskih prava, zastupnici političke korektnosti, opozicioni političari i poslanici. Oni su postali iznenada spremni da istrajno brane porodicu predsednika Republike A. Vučića, što je poseban primer licemerstva i hipokrizije. A upravo je njegovo političko delovanje glavno izvorište dramatičnih i dubokih podela, širenja govora mržnje i sukoba u našem društvu. Pri tome se on nije libio da napada članove porodica svojih opozicionih političkih protivnika.

U ovoj vrsti sadejstva sa režimskom propagandom istakli su se, neizbežni u ovakvim prilikama: Biljana Lukić, Mia Bjelogrlić, Balša Božović, Naim Leo Beširi, Aleksandar Jovanović Ćuta, Zdravko Ponoš. Mogli smo da čujemo da je Jasmina Paunović „odvalila neoprostivu glupost“, da je pominjanje nečije porodice ili dece „dno ljudske bede“, da bi se tužiteljka Paunović bolje odbranila ćutanjem nego ovakvim vađenjem, te pitanje „zar nije ovo 'pranje' Paunovićke u pet voda na 'Junajted mediji'“. Nije izostao, verovatno po službenoj dužnosti, ni Milan Antonijević, poverenik za ravnopravnost, poslednji koji bi mogao da drži nekome moralističke pridike, tvrdeći da se ne može braniti neodbranjivo i da je podnošenje krivične prijave protiv tužiteljke Jasmine Paunović sasvim opravdano. Tako peru njihove po sistemu: nije se desilo to što smo videli i čuli.

Jasmina Paunović nije iznela politički stav, već je izgovorila tvrdnje koje ponižavaju ljude na osnovu njihove boje kože i porekla. To je samo deo izjava i osuda kojima je u ovih nekoliko dana bila izložena Jasmina Paunović, što jasno pokazuje da je ona bila u pravu kada je govorila da je postala predmet bezočne, nažalost ne samo režimske, lovine.

Ipak, u svojim smatranjima i osudama najdalje je otišao „vaservaga“ kolumnista Danasa Nemanja Rujević. Pored toga što je napisao da Jasmina Paunović ne sme biti tako „kežualna“, ma šta to značilo, on je njoj pripisao da pričom o zameni stanovništva, koliko Crnaca i Arapa igra fudbal za Francusku i da li će preplaviti Srbiju, zastupa tezu „koja je od nacističke 'Umvolkung' ideje i 'regermanizacije' slovenskih oblasti evoluirala u tobožnju pretnju Evropi koju ističu zapadni i ne samo zapadni fašisti“. Ovakvu kvalifikaciju nastupa Jasmine Paunović i insinuacije o širenju fašističkih ideja nismo mogli da čujemo ni od najostrašćenijih i najprizemnijih režimskih tabloidnih hajkača i trbuhozboraca.

On je, koristeći svoju „pravdoljubivu“ vaservagu, izjednačio nastup tužiteljke Jasmine Paunović i nedavnu odurnu izjavu ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežane Paunović, što je vrhunac jednostranosti i otužne neobjektivnosti Nemanje Rujevića kojima se on obilato poslužio u tekstu Slučaj druge gospođe Paunović: „Bivša tužiteljka Paunović koja je fantazirala o vremenskoj mašini i ulasku u telo Slobodana Miloševića kako bi etnički očistili Kosovo. Posle se vadila da je mislila na 'deportaciju'.“ Samo zlonameran vaservaga-kolumnista može pomisliti da poredi tužiteljku Jasminu Paunović sa osobom koja je pravi primer režimske političarke bez ikakvog moralnog skrupula i integriteta.

Nemanja Rujević je posebno brižan zbog mogućeg proklizavanja kandidata za studentsku listu jer se može ispostaviti da su „budale koje štete zajedničkoj stvari“. Očigledno je da on pokušava da i tužiteljku Jasminu Paunović svrsta u ovu njegovu kategoriju „proklizavajućih budala“, pa zato preporučuje da „studenti sada bez velike štete mogu da se liše bivše tužiteljke“, i sve to „sledeći logiku da je izborna pobeda kao šansa za Srbiju važnija od moralnih pobeda, pa i međusobnog poverenja“.

Tako se desilo i sa Jasminom Paunović, koja je sada postala predmet opšte hajke i brutalne stigmatizacije, pre svega od strane ovog diktatorskog režima koji je u njoj prepoznao ličnost od nesumnjivog integriteta i autoriteta i mogućeg državnog tužioca u bespoštednoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala nakon pada ovog duboko kriminalizovanog diktatorskog režima A. Vučića

Slučaj Jasmine Paunović je veliko upozorenje za nju lično, ali i za sve one istaknute javne ličnosti i ljude od profesionalnog integriteta da vode računa gde i na koji način nastupaju, jer im se meri svaka reč, a mogućnost zloupotrebe u ovom režimu razorenih institucija i odsustvu bilo kakvog sistema vrednosti je bezobalna.

Na ovaj način i ovakvim neodmerenim izjavama i osudama samo se hrane tabloidi, što je za njih dodatni podsticaj da plasiraju svoju osnovnu propagandističku mantru da je jedina politika studentskog pokreta i pobunjenog društva nasilje protiv onih koji „drugačije misle“, kao i da se unutar njihovih redova šire nesloga i sukobi različitih političkih ideologija, ličnih ambicija i liderskih sujeta. Još jednom se pokazalo da predstavnici parlamentarne stranačke opozicije, politički analitičari i kolumnisti privrženi ideji o neophodnosti promene ovog pogubnog anticivilizacijskog režima — često i nesvesno — preuzimaju propagandistički narativ naprednjačkih tabloida.

Na ovaj način i ovakvim neodmerenim izjavama i osudama samo se hrane tabloidi, što je za njih dodatni podsticaj da plasiraju svoju osnovnu propagandističku mantru da je jedina politika studentskog pokreta i pobunjenog društva nasilje protiv onih koji „drugačije misle“, kao i da se unutar njihovih redova šire nesloga i sukobi različitih političkih ideologija, ličnih ambicija i liderskih sujeta

Brzo zaboravljamo i olako osuđujemo, kao da na taj način pronalazimo odgovarajuće opravdanje za naš nedostatak lične hrabrosti i doslednosti. Ali su zato dežurni moralisti uvek spremni da obaraju i dezavuišu one o kojima su do juče pisali hvalospeve, diveći se njihovoj spremnosti da podnesu žrtve za svoja uverenja. Tako se desilo i sa Jasminom Paunović, koja je sada postala predmet opšte hajke i brutalne stigmatizacije, pre svega od strane ovog diktatorskog režima koji je u njoj prepoznao ličnost od nesumnjivog integriteta i autoriteta i mogućeg državnog tužioca u bespoštednoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala nakon pada ovog duboko kriminalizovanog diktatorskog režima A. Vučića.

Zašto su se i predstavnici parlamentarne stranačke opozicije poletno uključili u ovu tabloidnu hajku — na njima je da daju odgovor. Ili već dobro znamo odgovor na ovo pitanje.