Брзо заборављамо и олако осуђујемо

Као много пута до сада, а пре свега у политичком обрачуну са тужитељком Јасмином Пауновић, искоришћен је метод бруталне таблоидне мете јер се ради о личности која је показала изузетну људску и професионалну храброст у одбрани принципа владавине права и искрене тежње да се одбрани интегритет правничке струке. Сведоци смо да је она у овом диктаторском режиму непрестано под ударом и директном контролом извршне власти и А. Вучића. Искоришћено је гостовање Јасмине Пауновић у једном подкасту да би се обезбедила добра прилика за њену апсолутну дискредитацију и нарушавање великог професионалног угледа који је она својим деловањем створила у нашој јавности. Изложена је најбруталнијим нападима и осудама за ширење ксенофобије, расизма, националне и верске мржње. А ради се о тужитељки која је до јуче слављена као истакнути пример професионалне честитости, доследности и грађанске одговорности.

Она је сама након првих напада изјавила: „Овде се не ради о Јасмини Пауновић, већ о некој студентској листи где сам етикетирана као друга на листи. Ја ово сматрам да сам ловина у односу на режим

Она је сама након првих напада изјавила: „Овде се не ради о Јасмини Пауновић, већ о некој студентској листи где сам етикетирана као друга на листи. Ја ово сматрам да сам ловина у односу на режим. Мени се мери свака реч, сваки зарез који ћу да изговорим.“

Не само што је Јасмина Пауновић била изложена оркестрираној таблоидној хајци, већ су се овом отвореном лову придружили наши дежурни морализатори и самопроглашени праведници, али и борци и боркиње против расизма — посебно ангажовани у борби против српског национализма и говора мржње, заштитници мањинских права, заступници политичке коректности, опозициони политичари и посланици. Они су постали изненада спремни да истрајно бране породицу председника Републике А. Вучића, што је посебан пример лицемерства и хипокризије. А управо је његово политичко деловање главно извориште драматичних и дубоких подела, ширења говора мржње и сукоба у нашем друштву. При томе се он није либио да напада чланове породица својих опозиционих политичких противника.

У овој врсти садејства са режимском пропагандом истакли су се, неизбежни у оваквим приликама: Биљана Лукић, Миа Бјелогрлић, Балша Божовић, Наим Лео Бешири, Александар Јовановић Ћута, Здравко Понош. Могли смо да чујемо да је Јасмина Пауновић „одвалила неопростиву глупост“, да је помињање нечије породице или деце „дно људске беде“, да би се тужитељка Пауновић боље одбранила ћутањем него оваквим вађењем, те питање „зар није ово 'прање' Пауновићке у пет вода на 'Јунајтед медији'“. Није изостао, вероватно по службеној дужности, ни Милан Антонијевић, повереник за равноправност, последњи који би могао да држи некоме моралистичке придике, тврдећи да се не може бранити неодбрањиво и да је подношење кривичне пријаве против тужитељке Јасмине Пауновић сасвим оправдано. Тако перу њихове по систему: није се десило то што смо видели и чули.

Јасмина Пауновић није изнела политички став, већ је изговорила тврдње које понижавају људе на основу њихове боје коже и порекла. То је само део изјава и осуда којима је у ових неколико дана била изложена Јасмина Пауновић, што јасно показује да је она била у праву када је говорила да је постала предмет безочне, нажалост не само режимске, ловине.

Ипак, у својим сматрањима и осудама најдаље је отишао „васервага“ колумниста Данаса Немања Рујевић. Поред тога што је написао да Јасмина Пауновић не сме бити тако „кежуална“, ма шта то значило, он је њој приписао да причом о замени становништва, колико Црнаца и Арапа игра фудбал за Француску и да ли ће преплавити Србију, заступа тезу „која је од нацистичке 'Umvolkung' идеје и 'регерманизације' словенских области еволуирала у тобожњу претњу Европи коју истичу западни и не само западни фашисти“. Овакву квалификацију наступа Јасмине Пауновић и инсинуације о ширењу фашистичких идеја нисмо могли да чујемо ни од најострашћенијих и најприземнијих режимских таблоидних хајкача и трбухозбораца.

Он је, користећи своју „правдољубиву“ васервагу, изједначио наступ тужитељке Јасмине Пауновић и недавну одурну изјаву министарке за државну управу и локалну самоуправу Снежане Пауновић, што је врхунац једностраности и отужне необјективности Немање Рујевића којима се он обилато послужио у тексту Случај друге госпође Пауновић: „Бивша тужитељка Пауновић која је фантазирала о временској машини и уласку у тело Слободана Милошевића како би етнички очистили Косово. После се вадила да је мислила на 'депортацију'.“ Само злонамеран васервага-колумниста може помислити да пореди тужитељку Јасмину Пауновић са особом која је прави пример режимске политичарке без икаквог моралног скрупула и интегритета.

Немања Рујевић је посебно брижан због могућег проклизавања кандидата за студентску листу јер се може испоставити да су „будале које штете заједничкој ствари“. Очигледно је да он покушава да и тужитељку Јасмину Пауновић сврста у ову његову категорију „проклизавајућих будала“, па зато препоручује да „студенти сада без велике штете могу да се лише бивше тужитељке“, и све то „следећи логику да је изборна победа као шанса за Србију важнија од моралних победа, па и међусобног поверења“.

Тако се десило и са Јасмином Пауновић, која је сада постала предмет опште хајке и бруталне стигматизације, пре свега од стране овог диктаторског режима који је у њој препознао личност од несумњивог интегритета и ауторитета и могућег државног тужиоца у беспоштедној борби против корупције и организованог криминала након пада овог дубоко криминализованог диктаторског режима А. Вучића

Случај Јасмине Пауновић је велико упозорење за њу лично, али и за све оне истакнуте јавне личности и људе од професионалног интегритета да воде рачуна где и на који начин наступају, јер им се мери свака реч, а могућност злоупотребе у овом режиму разорених институција и одсуству било каквог система вредности је безобална.

На овај начин и оваквим неодмереним изјавама и осудама само се хране таблоиди, што је за њих додатни подстицај да пласирају своју основну пропагандистичку мантру да је једина политика студентског покрета и побуњеног друштва насиље против оних који „другачије мисле“, као и да се унутар њихових редова шире неслога и сукоби различитих политичких идеологија, личних амбиција и лидерских сујета. Још једном се показало да представници парламентарне страначке опозиције, политички аналитичари и колумнисти привржени идеји о неопходности промене овог погубног антицивилизацијског режима — често и несвесно — преузимају пропагандистички наратив напредњачких таблоида.

На овај начин и оваквим неодмереним изјавама и осудама само се хране таблоиди, што је за њих додатни подстицај да пласирају своју основну пропагандистичку мантру да је једина политика студентског покрета и побуњеног друштва насиље против оних који „другачије мисле“, као и да се унутар њихових редова шире неслога и сукоби различитих политичких идеологија, личних амбиција и лидерских сујета

Брзо заборављамо и олако осуђујемо, као да на тај начин проналазимо одговарајуће оправдање за наш недостатак личне храбрости и доследности. Али су зато дежурни моралисти увек спремни да обарају и дезавуишу оне о којима су до јуче писали хвалоспеве, дивећи се њиховој спремности да поднесу жртве за своја уверења. Тако се десило и са Јасмином Пауновић, која је сада постала предмет опште хајке и бруталне стигматизације, пре свега од стране овог диктаторског режима који је у њој препознао личност од несумњивог интегритета и ауторитета и могућег државног тужиоца у беспоштедној борби против корупције и организованог криминала након пада овог дубоко криминализованог диктаторског режима А. Вучића.

Зашто су се и представници парламентарне страначке опозиције полетно укључили у ову таблоидну хајку — на њима је да дају одговор. Или већ добро знамо одговор на ово питање.