У овим колумнама се у неколико наврата могла наћи и веома снажна и отворена одбрана лика и дела Александра Вучића и то је очигледно спада у редовну активност Института за јавну политику. 

Ако већ Хрватска хоће да мења тренутну границу са Србијом позивајући се на прошлост, Србија мора да искористи бројне и убедљиве историјске аргументе који оспоравају само присуство Хрватске на обали Дунава.

Референдум на који позивају предсједник Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске има за циљ да се исправе кршења Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ на начин који је у потпуности усклађен са њима.

Чудна нека логика дотичног господина. Србија и српски народ успевају да се се одбране од наметнуте и неосноване оптужбе да су геноцидни, а тиме себи задају аутогол. Ту се већ не ради о накарадном тумачењу једног догађаја, нити о новинарској етици. Ту је у питању крајња злонамерност једног човека.

Неисцрпан је број таквих уцена на које власт пристаје не би ли добила нешто јавне политичке подршке и финансијске позајмице. Истовремено, иза кулиса, док пешчани сат трајања цури, Влада се критикује због недовољно „транспарентности“, мањка „медијских слобода“, подршке Додику, непредавања Шешеља.

ВАНУ се својом вољом и вољом свих својих чланова присајединила САНУ 1992. године. Падом Милошевићевог режима, аутономаши су без успеха покушавали да „обнове самосталност“ ВАНУ. Илегална европска регија опет ставља у задатак Скупштини Војводине да нашим новцима плаћа једно приватно удружење које би да се зове „академија“.

Данас ми морамо, да децу "за данак у крви", сами комплетно одгајамо, финансирамо и школујемо, и то све до њихових 30-так година! Најчешће смо, за разлику од некада, у обавези да им финансирамо, комплетно школовање, укључујући и факултет и постдипломске студије!

На тим основама замишљено, оно се, наиме, испоставља као могуће само под претпоставком пристајања српске стране на предодређену јој позицију апсолутног џелата у реченом рату, позицију на коју она, с обзиром на свој реалан удео у његовом злочиначком салду, нити може нити треба да пристане.

Очигледно свестан да напади на њега не само да, после одржаних избора у којима је опет победио, неће бити смањени, него да ће се повећати по сваку цену, Додик је конципирао план контра-игре и одредио приоритете.

Још увек има шансе да наше опредељење за страну која ствара нову равнотежу делотворно осујети ону међународну политику која је начин вођења рата против Срба другим средствима.