Без увреде Ђурковићу, али нису ми уопште јасне две поставке из његовог чланка „Левица и глобални тајкуни“.

И наши "политичари-комедијаши", као и некадашњи комедијаши-глумци у комедијама дел арте, имају своје истакнуте "типске" карактере и ликове које мање-више могу сви данашњи "еуропски" оријентисани политичари Србије да успешно тумаче.

Међутим, оно што није окупирало пажњу читалаца моје изјаве јесте део у којем упозоравам да је А. Вучић, говорећи неистине о Београду на води, поновио раније изношене судове о владавини Милоша Обреновића истичући да је самовоља владара пожељна и да даје добре резултате

Највећу одговорност за овакво неповољно стање сносе наше политичке партије које излучиле начелност из политичког живота и успоставили систем у коме се поништава свака помисао да је у политици могуће деловати на основу моралних принципа следећи основне демократске и хуманистичке идеале.

На жалост по српски народ и Србију, наши политичари настоје свим силама да се допадну Европској унији. Има у томе и много срамотног и непотребног додворавања, као и непромишљених и штеточинских поступака, али о томе није сада реч.

Од 2012. Србија се налази у перманентном ванредном стању, које се индукује аферама, медијским кампањама, ванредним ситуацијама, политичком нестабилношћу, увођењем примитивизма и вулгарности у јавним комуникацијама.

По основу разобручено арбитрaрног ограничавања израде највишег акта ЗСО, јасно је да ЗСО нема никакво суштинско право да самостално дефинише, а камоли да регулише сопствену аутономију.

Као што то често бива, у питању је чиста "илузија", иста она, коју користе мађионичари, приликом извођења трикова. Ја заиста не верујем да је ова "илузија" премијера Србије намерно учињена, већ напротив, чврсто верујем да ју је изрекао, само због сопственог незнања.

Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су делимично потресени унутрашњим трвењима и неслагањима кoја се често предимензионирају и додатно ‘зачињавају’ у медијима. Ко је заинтересован да се десница и свака друга странка сем напредњака, растуре, ослабе и поделе?

Заиста, могуће је сарађивати са неким па се затим разочарати у њега. Међутим, чиме је Бакарец разочаран? Има много тога, али упадљиво је да се скоро све што јој замера догодило пре него што је она дошла на чело ДСС-а, а самим тим и пре него што је он дошао у прилику да сарађује са њом и „да јој шансу“.