Суштински циљ овог Закона такође није велика тајна. Капитализам је, речима Слободана Јовановића, увек имао потребу за колонијалним тржиштима. Некад су она од нас била и физички и вредносно далеко, а сад и ми, чини ми се, постајемо управо то – колонијално тржиште.

Све у свему, од 1999. године, када је по одлуци Вашингтона НАТО бомбама почео оплемењивати Србију и окупирао њену јужну територију, бивши амерички званичници су од послова на Косову и Метохији зарадили више од 30 милијарди евра!

Све неодољиво подсећа на дане када смо могли да видимо изузетно агресивну и бескрупулозну јуловску кампању у којој су учествовали и многи политички актери који и сада креирају и учествују у овој кампањи владајуће странке.

Плашим се да су неки наши властодршци толико заслепљени самообманом о сопственој „мудрој политици“, да нису у стању да докуче да су управо запалили фитиљ под бомбом постављеном у темеље Србије. Бомбу су истина, по НАТО инструкцијама, други НАТО извршитељи почели да монтирају много раније, али је монтажу довршила управо напредњачка власт, а сад се спрема и да је активира.

Све евроатлантски опредељене странке имају супротне интересе од наших пољопривредника, једнако и у Београду и у Новом Саду. Права невоља тек долази. Државних ораница остало је у Војводини таман онолико колико потражују удружења дунавских Шваба. 

Првој групи не треба ништа посебно објашњавати зато што су то углавном људи који веома добро познају систем у Србији. Не само тренутно владајући, него и стварну суштину и проблеме сваког већег система, имају упоредна знања и сасвим су способни да сагледају све замке суштински владајућег страног интереса у Србији.

 Та промена курса Србије треба да буде кључни циљ свих национално освешћених и патриотски опредељених људи. Ако избори представљају корак у том правцу, онда на изборима треба учествовати и на њима, ако је могуће - победити.

И шта се нуди као политичка алтернатива- изборни савез ДС, СДС, ЛДП, Нове Странке, ЛСВ-а и сијасет политичких актера који немају озбиљан политички утицај и значај. Међутим овакав превазиђен начин окупљања праве опозиције отвара суштинско је питање?

Да, биће историјско првенство јер се после отварања поменути лик - премијер - толико расрдио на „латентни конфликт“ у друштву и прекратак двогодишњи рок до наредних редовних избора, да је решио да уведе велики светски помак у демократији, тј. парламентарној политичкој пракси.

 Углавном, реалисти се слажу да би у најбољем случају сљедеће проширење могло бити најраније за десет година, ако би се рачунало по искуству Хрватске, засад, а можда и заувијек, задње примљене чланице