Полемика о продаји "Телекома" – одговор Мијату Лакићевићу

О самом пројекту ''Привредне реформе изнад свега'' не може се много тога наћи на интернету. Када је пројекат започео, ко га финансира, зашто га финансира и који су његови циљеви? Нема ни речи о томе. О наведеном ''пројекту'' једино се могу наћи информације на сајту Радио-телевизије Војводине и од дотичног господина, који пише разне текстове. Очигледно се ради о појединим текстовима. Текстови нису пројекти, већ лична мишљења.

У наведеном тексту на врло субјективан начин представљено је мишљење које је утемељено на обичној народној пословици ''што је баби мило, то јој се и снило'', али и огромном незнању. Не постоји ништа објективно написано, осим исте приче која се пласира сваки пут када треба да продамо нешто највредније што имамо. То је вређање здравог економског расуђивања!

Такође, издвојена је само мобилна телефонија, а при томе се у тексту говори о целом ''Телекому''. Дакле, селективно посматрање компаније и њеног пословања. ''Телеком'' Србија у свом власништву нема само мобилну телефонију, односно МТС. Није на одмет, када се пише неки текст, прикупити и изнети мало више релевантних информација. МТС који се помиње у тексту не може бити ''Телеком''.

Да Вас подсетим, основна делатност предузећа ''Телеком'' је пружање телекомуникационих услуга, од којих су најзначајније услуге домаћег и међународног телефонског саобраћаја, фиксне телефонске услуге, транзитирање саобраћаја, пренос података, закуп линија, услуге на целом мрежном подручју и додатне услуге у области фиксне и мобилне телефоније, интернет и мултимедијалне услуге!

Даље, зависна предузећа ''Телекома'' су:

1. ''Телекомуникације Републике Српске'', а.д., Бања Лука, Република Српска са учешћем од 65% акцијског капитала,

2.  Mtel d.o.o, Подгорица, Црна Гора са учешћем у капиталу од 51%

3. Telus,  a.d., Београд, Србија са учешћем од 100% акцијског капитала,

4. Fibernet d.o.o, Подгорица, Црна Гора са учешћем од 100% капитала

5. TS:net bv., Амстердам, Холандија са учешћем од 100% капитала

6. HD-win d.o.o, Београд, Србија са учешћем од 51% капитала

7. DIMEDIA GROUPS'', Женева, Швајцарска са учешћем од 100% капитала

8. ''Дунав банка'', а.д., Београд, Србија са учешћем од 56% капитала

Следеће, сама анализа ''Телекома'' указује управо на супротно, а то је да је и компанија сваке године конкуретна на тржишту и да поред своје конкуренције остварује боље финансијске перформансе. То се најбоље може видети у односу остварених прихода и на крају позитивног финансијског резултата, односно нето добитка који се не може поредити са остале две компаније.

Такође, врло запрепашћујуће је поредити остварену нето добит са бројем запослених. Ради подсећања, тај показатељ се користио давно и данас нема никакву употребну вредност. Коришћен је у индустријама и на производним линијама како би се утврдила продуктивност запослених. Употреба овог показатеља у анализи ''Телекома'', правдајући се таквим добијеним подацима само још више говори о непознавању анализе успешности пословања, случајно или намерно.

Из Србије су "отерани" млади, а сад по нечијем "добронамерном" савету, из Србије треба "отерати" и оно мало вредног што је у њој остало. Продаја ''Телекома'' је још један корак ка економској колонизацији. Србија је премалена да не би имала своју имовину! Зашто Норвешка може, а ми не? ''Телеком'' је једина светла тачка у овом предаторско-капиталистичком безумљу. Референдум о продаји ''Телекома''! Доста прича о томе како неки вредни и надахнути морају да доносе тешке одлуке у име свих нас. Један мозак је лако слудети, седам милиона мозгова, мало теже! Ово само ако смо у демократији, а ако нисмо, онда ништа. Можете како хоћете, али не и докле хоћете! Тачније, трајаћете као и претходни, док не обавите посао због кога сте доведени. Питајте новинаре како се осећају данас у вези са процесом приватизације и да ли би данас писали онако како су писали.

За крај, овде је очито у питању на делу озбиљан притисак да се прода ''Телеком Србија''. На основу свих показатеља и упоредне анализе видимо јасно да је ''Телеком Србија'' и даље доминантна компанија у сектору Телекомуникација на нашем тржишту. Али овде приказане чињенице не могу да се мењају, да се замене и да се каже да није тако! Поред тога, треба рећи и имати у виду следеће, а то је да управо конкуренција ''Телекома'', поменуте две компаније извозе своју добит из Србије, а домаћа компанија ''Телеком'' реинвестира у сопственој држави. Надаље, разлика у броју запослених која се форсира у наведеном тексту јесте огромна, али то управо указује на чињеницу на ''Телеком'' збрињава пуно више породица које своје зараде троше у Србији, а странци капитал уштеђен на радној снази извозе у матичне земље.

Мијат Лакићевић

Став четвртком - Остајте ондје

Нови Сад, Београд - Преко две стотине, како сами за себе кажу, "врхунских међународно признатих стручњака у релевантним областима из Србије и 11 земаља у свету", окупљених у Иницијативном одбору "Телеком је наш", упутило је прошле недеље Влади Србије писмо у коме се одлучно противе продаји "Телекома Србија".

Искрено, мислио сам да ће организација таквог састава Влади предати макар омању студију која ће садржати јасну и прецизну анализу пословања "Телекома" у последњих неколико година и, посебно, предлог мера које треба предузети да би се спречило даље рђање "породичне сребрнине".

Шта би се друго могло очекивати од "129 доктора наука, укључујући и 24 академика, 60 професора универзитета, 23 магистра наука и мастера, 57 инжењера, економиста, правника, адвоката и новинара". Писмо може да напише и "400 студената". Јер, поменута оксидација није тек пука метафора.

"Наш" МТС, наиме, тј. део "Телекома" који се бави мобилном телефонијом, убедљиво најпрофитабилнијим бизнисом, полако али сигурно губи тржиште, а његове пословне перформансе су све горе.

Године 2010. МТС је држао 56 одсто тржишта, наредне 54, па следеће 52, да би 2013. пао на 45 одсто тржишта. У исто време, његови непосредни конкуренти стално расту: ВИП са 14 на 21 одсто, а Теленор са 30 на 34 одсто. То није све.

МТС је 2013. са близу 10.000 запослених имао профит од 15 милијарди динара, тј. милион и по динара по запосленом, а Теленор са 1.200 запослених 11 милијарди динара, тј. око 10 милиона по запосленом. Теленор је дакле имао седам пута већи профит по запосленом од МТС-а.

О томе у поменутом писму нема ни речи. Уместо тога, иако међу набројаним стручњацима нема ниједног за безбедност и шпијунажу, у писму се тврди како ће продајом "Телекома" национална сигурност бити препуштена странцима. Посебно је занимљив, међутим, онај део где се тврди да би "будућност електротехничких и електронских факултета у Србији и Републици Српској продајом ’Телекома Србија’ била доведена у питање". Зашто, опет се ни у пола реченице не објашњава.

Зато што наши стручњаци не би имали где да се запосле кад "Телеком" окупирају станци? Па ко су писци тог писма и одакле га шаљу? Пола их је, као што су и сами навели, из тзв. дијаспоре, дакле из "белог света", највише из Америке, Канаде, Аустралије, Јужноафричке Републике...

Па, што се они не запослише, не само у овом, него и у свим осталим државним "телекомима", има их хвала богу доста, кад су тако добри, него одоше "трбухом за крухом". Увек је занимљиво кад нам неко са Менхетна поручује "Остајте овдје" (то јест – ондје) и кад нам са Јелисејских поља хвале шумадијске пропланке.