Срби, сви и свуда, на окупљање у одбрану КиМ

Питање Косова и Метохије је најважније национално и државно питање данашњице српског народа. Одбрана Косова и Метохије, јесте, била је и биће свесрпско питање, питање очувања језгра нашег националног идентитета, духовног бића и самог опстанка као државе и народа, ма где српски народ у овом тренутку живео. Посматрано у временско-вертикалној оси нашег постојања, као нација ми јесмо савез покољења предака, потомака и нас самих који имамо дужност да нашу Свету Земљу сачувамо и предамо синовима и кћерима на чување као заветни дар. У актуелној, хоризонтално-територијалној оси нашег постојања, Косово и Метохија припадају Србима у Србији, али и Србима у Републици Српској, Црној Гори, целом окружењу и расејању. КиМ није само наша јужна покрајина, већ „неотуђиви средишњи део Србије“, по речима наше СПЦркве, „који чини саму срж нашег црквено-народног бића и постојања“.

Такође, опстанак Косова и Метохије није ни само свесрпско питање, нити питање које има само национални историјски и регионални географски значај. То је питање универзалног значаја, ако хоћете речима Достојевског, свечовечанско питање. Ово је место и време на коме се брани међународно право и правда, као и вечне вредности. Зато се Косово и Метохија не тичу само нас Срба, већ леже на срцу целог православног света, али и свих држава и народа који држе до слободе, суверености, независности и међународног права, и који пружају отпор тоталитарној неолибералној хегемонији актуелног колективног Запада.

Зато одбрана КиМ није само одбрана Српства, већ одговорност и дужност према човечанству, слободи и правди, према свима онима који нису признали окупацију НАТО и сепаратистичку власт на отетој српској територији, а то је већина света - чак 2/3 слободног света у демографском и територијалном смислу није признало ту лаж! И то највећа држава света Русија, најмногољудније земље Кина и Индија, државе арапског света, Латинске Америке и Африке. Чак ни у самој ЕУ пет држава то није учинило, знајући одлично да то води и урушавању њиховог уставно-правног поретка. То је реалност, за све оне који воле аргумент „реалности“ на терену, а не тзв. независно Косово.

Зато је непризнавање лажне државе Косово својеврсна тачка окупљања слободног света. Тачка од које може започети препород укупног светског поретка. Ми немамо права ни пред собом ни пред човечанством да одустанемо од своје праведне борбе. Ми у њој нисмо сами, ма како то наши непријатељи желели да представе. Све је на нама. Косово никада неће бити независна држава док га Србија не признаје и док наши савезници у Савету безбедности УН не дозвољавају улазак лажне државе Косово у УН.

Зато позивамо на ново национално окупљање, на нову националну слогу и манифестовање јасне националне воље за очување КиМ у саставу Србије. То је национални императив нашег времена.

Од посебне је важности да се нигде не жури, не иде на руку западној хитњи и не потписује никакав нови споразум, јер Запад осећа да губи своје позиције светског полицајца и зато им се жури

Најбољи доказ да је досадашња штетна политика актуелне власти према КиМ крахирала јесте напуштање сепаратистичких институција лажне државе Косово од стране представника Срба на КиМ (у које се није смело ни улазити!), као и захтевање враћања српске војске и полиције на КиМ на основу Резолуције 1244 СБ УН (на коме треба и даље инсистирати на свим међународним форумима без обзира на одговор из НАТО-а). То су потези супротни досадашњој погрешној политици повлачења државе Србије са КиМ. Међутим, наглашавамо да то није довољно и да сада треба наставити даље у том смеру ка пуној реафирмацији државног суверенитета над јужном српском покрајином. Апсолутно би било катастрофално враћати се на противуставни Бриселски споразум, наговарати Србе на КиМ да се врате у сепаратистичке институције или учествују у формирању тзв. Заједнице српских општина по уставу и законима лажне државе Косова. Срби нису дијаспора на КиМ и било каква заједница општина као и све друго у АП КиМ може да функционише само по Уставу и законима државе Србије.

Наш заједнички национални задатак треба да буде реинтеграција КиМ у пуни уставно-правни поредак државе Србије, а то значи враћање институција државе Србије у Покрајину и враћање одлучивања о КиМ у СБ УН, где имамо савезнике Русију и Кину. А ако се даљи преговори настављају у Бриселу, треба тражити учешће представника Руске Федерације на исти начин на који тим разговорима увек присуствују и представници САД.

Од посебне је важности да се нигде не жури, не иде на руку западној хитњи и не потписује никакав нови споразум, јер Запад осећа да губи своје позиције светског полицајца и зато им се жури. Време ради за нас. Зато не треба да пристанемо на њихов притисак у наредном периоду до завршетка украјинске кризе. Мудрије је да се сачека нови мир и нова подела геополитичких карата између САД, Европе и Русије и боље околности за решавање не само косовско-метохијског већ и комплетног српског националног питања на Балкану.

У међувремену, треба обновити све институције државе Србије, најпре на северу КиМ, које су угашене након потписивања Бриселског споразума. Потом треба обновити и рад Скупштине АП КиМ и расписати локалне изборе

У међувремену, треба обновити све институције државе Србије, најпре на северу КиМ, које су угашене након потписивања Бриселског споразума. Потом треба обновити и рад Скупштине АП КиМ и расписати локалне изборе најпре за четири општине на северу КиМ, а онда и за све друге градове и општине на територији јужне српске покрајине. Тако би држава Србија показала да се не одриче територијалне целовитости и суверености.

(Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери)