„Zakon o slobodi veroispovesti“ u Crnoj Gori donet u dogovoru Đukanovića i Vučića i zato je izostala svaka diplomatska akcija Srbije na ovaj Zakon

Pre par godina predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nazvao Ramuša Haradinaja koljačem srpske dece. Ni mesec dana od te izjave nije prošlo, svoju „Srpsku listu“ ubacio je u vladu „koljača srpske dece“.

U zadnje vreme vladajuća vrhuška u Srbiji na čelu sa predsednikom SNS-a nazivala je Aljbina Kurtija najgorim ekstremistom i nacionalistom da bi danas bili deo njegove vlade zazimajući ministarska mesta. Vučićeva „Srpska lista“ to pravda time da je to u interesu srpskog naroda zaboravljajući da kada je prošli put ulazila u separatističku vladu to objašnjavala željom da spreči formiranje vojske Kosova. Ne samo da nisu sprečili formiranje vojske Kosova nego su za vreme njihovog učešća u vladi Kosova takse na robu iz Srbije podignute za više od 100%. Iako su pretili, „Srpska lista“ nikada nije napustila sepratističke institucije iz samo jednog razloga, jer bi Aleksandar Vučić izgubio evropsku podršku sa jedne strane, a sa druge strane on sam je dao saglasnost da se formira vojska Kosova koju do sada nikada nije demantovao. Materijalni interes ostvaren kroz ministarske funkcije je itekako bitan za Aleksandra Vučića i njegove kriminalne junger brigade.

Umesto da bojkotuje sepratističke izbore Aleksandar Vučić legalizuje i legitimizuje secesionističku paradržavu u Prištini zaokružujući tako njenu državnost. Umesto da se bojkotom takvih izbora učini prvi korak u povratku južne srpske pokrajine u pravno-politički sistem Republike Srbije Aleksandar Vučić stvara još jednu albansku državu na Balkanu.

Na srpsku nesreću za Aleksandra Vučića Kosovo i Metohija ne predstavlja ništa. On sa gađenjem govori o „Kosovskom mitu“ ne dotiče ga Kosovski ciklus narodnih pesama niti kosovska srpska epopeja kao ni „Nebeska Srbija“. Sve te simbole srpskog otpora on unižava i prezire. Mnogo su mu bliži Drvar,  Jajce i Mrkonjić Grad nego što je Kosovo i Metohije koje je temelj srpske duhovnosti i državnosti.

Iz tog razloga je i donet zakon o verskim zajednicama u Crnog Gori kao dogovor njega i Mila Đukanovića uperen protiv Mitropolita Amfilohija Radovića sa željom da se on oslabi jer je Vučiću glavna prepreka u predaji Kosova i Metohije. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća da je odlukom srpskog patrijarha iz 1752. godine u Sremskim Kralovcima Mitropolija zetsko-primorska zadužena da bude egzarh pećkog trona. Tu svetu obavezu sadašnji Mitropolit zatsko-primorski nesebično i istrajno obavlja. Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću glavnom čoveku za „razgraničenje“ i predaju KiM to očito smeta.

Zbog dogovora dvojice diktatora, Đukanovića i Vučića, izostaje svaka diplomatska akcija Srbije zbog ugrožavanja i srpskog naroda i srpskih svetinja u Crnoj Gori. I ne samo to, čak se ne uskraćuje gostoprimstvo u više od 40 ambasada Republike Srbije širom sveta u kojima besplatno borave crnogorske diplomate obavljajući svoje aktivnosti.

Na kraju, ono što se dešava u ostatku Srbije kada se preko Telekoma gase nezavisne televizije preko kalblovskih operatera to isto se dešava i na Kosovu i Metohiji. Ćerka firma Telekoma Srbije koja u južnoj srpskoj pokrajini posluje po zakonima samoproglašene republike Kosovo je kupila sve kablovske operatere na severu Kosova kao što su Impuls, VGN i drugi gde se odmah po kupovini briše televizija N1, Nova S telvizija, kao i RTV Mir iz Leposavića koje objektivno izveštavaju Srbe na Kosovu i Metohiji o političkim dešavanjima u Republici. Predsednik upravnog odbora ćerke firme Telekoma na Kosovu i Metohiji je Zoran Milojević zvani Zelja, dobro poznat građanima Srbije zbog nasilničkog i agresivnog ponašanja tokom lokalnih izbora u Republici Srbiji. Komercijalne televizije kao što su Kis i Dankos poput Pinka odavno su u službi diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Državna televizija TV Most koja je deo RTS-a je nešto najgore što je u medijskom smislu moglo da snađe Srbe. Za osam godina Vučićeve vlasti nikada nijedan opozicioni političar na ovoj televiziji nije gostovao a uloga te iste televizije u političkoj, ljudskoj i fizičkoj likvidaciji pokojnog Olivera Ivanovića u najmanju ruku je problematična.

Kosovska Mitrovica

03.02.2020. godine