Srbi između Makrona i Kneza Lazara - kome se prikloniti carstvu

Bilo bi vrlo zanimljivo da saznamo koji je to stručnjak i „veliki poznavalac“ srpske istorije posavetovao francuskog predsednika Emanuela Makrona da isporuči novu ucenu Srbiji – odrecite se Kosova ili ćete ostati bez viza za putovanja u Evropsku uniju!

Jer, teško je pomisliti da je prvi čovek zvaničnog Pariza imao vremena da smisli tako potkovan i genijalan zahtev prema Beogradu, dodajući kobajagi da i Priština nešto ima da ispuni da joj se ne bi ukinuo vizni režim.

Takav „maestralan“ politički potez mogao je da iznedri samo neko ko je temeljno analizirao kako Srbi kroz vekove reaguju na ultimatume, pa je iz rukava izvukao vize i ponosno ih servirao Makronu koji je onda „matirao“ Beograd.

Setili se Julskog ultimatuma...

Taj seriozni analitičar sigurno je pročitao da je Srbija 1914. godine odbacila Julski ultimatum Austrougarske carevine pod pretnjom objave velikog rata i golgote koja je potom pogodila svet.

Sigurno je pronašao i da je Srbija odbila ključnu tačku da preda sopstveni suverenitet i dozvoli ulazak u zemlju austrougarskih istražitelja koji su imali zadatak da dokažu vezu Srbije sa Sarajevskim atentatom nad prestolonaslednikom Francom Ferdinandom.

Pošli su od Hitlera...

Makronov mudri savetnik sto posto je natrčao i na lekciju u kojoj piše i da je Kraljevinu Jugoslaviju na proleće 1941. godine Adolf Hitler ucenio da pristupi Trojnom paktu.

I nema šanse da nije pronašao negde u arhivama da su Srbi odbacili nacističku ponudu i da su podigli ustanak i položili ogromnu žrtvu u borbi protiv te sotone koja je zapalila planetu.

Lekcija iz Rambujea...

Lukavi saradnik predsednika Francuske verovatno je iskopao i da je Srbija u Rambujeu 1999. godine, pod pretnjom bombama, odbacila ultimatum NATO.

Ne postoji mogućnost da nije pročitao, ili da se ne seća, da je Srbija tada bila žrtva agresije najmoćnijeg vojnog saveza na planeti jer nije pristala da otvori zemlju za ulazak NATO trupa niti da preda Albancima Kosovo tako što će im dozvoliti referendum o ocepljenju.

Makronov detaljni analitičar je to, i još mnogo toga iz velike srpske istorije prikupio, dobro promislio, izmerio kičmu našeg naroda, izvukao zaključke i doneo „spektakularno rešenje“.

Po toj novoj uceni Francuske republike, Srbija će predati Kosovo i dozvoliti da ono uđe u Ujedinjene nacije kako Srbi ne bi ponovo čekali u redu za vize.

Po toj novoj političkoj proceni Pariza, Srbima nisu svetinje na Kosovu nego na Azurnoj obali, u Berlinu, Briselu, na plažama Tenerifa i na bečkim bulevarima.

Makronova kalkulacija je da će se Srbi odreći Kosova kako bi naše penzionerke trošile povišicu u Mulen ružu na pariskom Monmartru, a klinci džeparac utopili da iz lože gledaju Real i Barselonu...

Viza za nebo

Naciji koja je kroz vekove bila spremna da nestane ali nije bila spremna da se odrekne suverenosti i slobode, sada „vrlo promućurno“ prete vizama za putovanja.

Da nije pomalo smehotresno, bilo bi zaista ponižavajuće.

Jer, i pored mukotrpnog i dugotrajnog posla, jednu stvar je premudri Makronov savetnik (pa i on je živ čovek) izgleda ipak preskočio i prenebregao:

Srbi su 1389. godine na Kosovu polju dobili od Lazara vizu za nebo. A to je malo uzvišenije od „božanstva“ zvanog Evropska unija.

(Sputnjik)