Ne zna se šta je gore – ako su mu je nametnuli, ili ako je se sam setio

„NA CVETNOJ LIVADI SVAKO NAĐE ŠTA TRAŽI,

I PČELA I MUVA“

Šta god da je tražio predsednik je nab`o iz prve: „Alkar Aleksandar Vućić: u sridu“. Bavim se politikom od studentskih dana, a o vremenima pre mog životnog veka sam čitao. Ovako neukusnog cirkusa na političkoj sceni Srbije nije bilo još od kada se kralj Srbije oženio raspuštenicom i nerotkinjom starijom od njega. Prosto se ne zna šta izaziva veću sablazan: sam predlog mandatara ili način na koji SNS politički nadničari pokušavaju da ga opravdaju. Kada sam ga čuo pomislio sam na trenutak da gledam direktan prenos dodele Oskara. Izgleda da postoji perfektan način da se dobije čuvena glumačka nagrada za najbolju sporednu žensku ulogu u Srbiji: samo treba da se glumi netradiocionalno seksualno opredeljenje i nepripadanje većinskom narodu.

Za tron na kojem su sedele veličine kao što su Karađorđe, Nikola Pašić, Dimitrije Davidović, Ilija Grašanin, Jovan Ristić, Stojan Novaković i neka mi oproste svi koje sam zaboravio, sada se predlaže lice iz čije profesionalne biografije skoro sva srpska štampa vrednom pomena smatra samo homoseksualnost i nesrpsko poreklo. Da nije bilo kajrona u ugli ekrana koji je govorio da je u pitanju prenos iz zgrade predsedništva pomislio bih da gledam glasanje za pesmu Evrovizije: „...aaaaand 12 points from Serbian jury go tooooo Croatia!“

Diskriminisati nekog zato što ne pripada većinskom narodu ili je homoseksualac niti je prirodna, niti normalna, niti ispravna stvar, i diskriminatoru neće doneti sreću. Međutim, u ovom slučaju, platiće veliku cenu i oni koji se usude da takve favorizuju. Kao i svi stranci koji su u ovu našu napaćenu zemlju poslati da njome privremeno upravljaju i ona će biti vladar nad Srbijom, a ne za Srbiju. Ona će odavde klisnuti brže nego što je poslata, kada obavi posao za koji je instalirana (jel se neko seća onog nesrećnog Lazara Krstića?).

Ovako veliki darovi su blagoslov samo za onog ko ih je ličnošću, karakterom, profesionalnom biografijom ili pozivom dostojan, za sve druge su opasnost. Lice u pitanju neće biti premijer Srbije nego namesnik tuđe naklonosti. Ali ne Vučićeve. Nije ona Vučićeva marioneta nego je Vučić njihova. Čija pitate? Inostranih neizabranih (kako ih zove Noam Čomski) ili izabranih elita koji su Vučića doveli na vlast, kojima on robuje i koji će ga, i pored pasje potčinjenosti, prinudivši ga na ovakve poteze na kraju ulupati.

Nisam siguran šta je gore: da mu je Hojt Li nju nametnuo za premijera (kako mi se čini) ili da se sam toga setio, kao što tvrdi (što me brine)? U svakom slučaju ovo je početak Vučićevog političkog kraja. Nisu mržnja i strah podanika kraj jednog vladara nego njihovo opšte potcenjivanje i podsmeh koje Vučić upravo žanje.

Srbiji kao premijer treba jedan poslovođa srpske narodne volje koji se nalazi u službi nacionalne misije, a ne još jedan u nizu bezličnih kolonijalnih činovnika postavljenih da oposle pljačku resursa. Baš su namagarčili Vučića (i „Tupa pera“ koja ga brane): svako novo prazno tuđinsko obećanje koje je na izborima prošvercovao u ovu zemlju plaća sve težim poniženjima i crvenijim obrazima.

Kako će izgledati politika Vlade (ništa se ne brinite, ova igranka sa odlaganjem sednice skupštine je samo obično cenjkanje) koju će voditi ovakva ličnost premijera?

Poštovani čitaoci uskoro ćemo se izvinjavati Čedi Jovanoviću. Čovek će uskoro postati najkonzervativniji političar u Srbiji, domaćin čovek, radan, vredan, skroman, štedljiv, što kaže narod „prav i zdrav“. Rečju rehabilitovan. Sveštenstvo SPC će se kolektivno učlaniti u Fond za humanitarno pravo, na mestu fiskulturnih sala u srpskim osnovnim školama deca će na obaveznim radnim akcijama izgraditi stotine malih kopija Srebreničkog memorijalnog kompleksa. Sklapanje heteroseksualnih brakove verovatno neće biti dozvoljeno, a možete samo da zamislite kako će tek sada izgledati oni seksualni obrazovni materijali za decu što ih je pisao Incest trauma centar. U zemlji u kojoj je odnos broja rođenih i umrlih ravan nacionalnoj biološkoj katastrofi, a populaciona politika se svodi na otpuštanje trudnih i bolesnih majki s posla, samo predložiti, a kamoli izglasati jednog homoseksualca za premijera je ravno izboru Trampa za američkog predsednika.

Sa ovim predlogom Vučić je uspeo ono što pre njega nije niko: „reformisao“ je jednu ponosnu otadžbinu u običnu, bednu i poniznu domovinu.