Kurska bitka - dan kada su goreli nebo i zemlja

 Ovih dana obeležava se osamdeseta godišnjica najveće tenkovske bitke i jedne od najvećih bitaka u istoriji ratovanja, poznate kao ,,Kurska bitka'' koja je označila definitivan preokret ratne sreće u korist Sovjetske armije i nagovestila ishod Drugog svetskog rata.

Suprotno takvim namerama i očekivanjima, doživeli su poraz od koga se do kraja rata nisu potpuno oporavili. Izgubili su pola miliona vojnika i blizu 3.000 tenkova i drugih oklopnih vozila. Inicijativa i nadmoć definitvno su prešli na stranu Sovjetske Armije.

Da za trenutak podsetim na istoriju. Rusi su tokom vekova vodili mnoge teške bitke sa zavojevačima. Ali tri bitke, sa tri različita neprijatelja i na tri različita polja iskonske ruske zemlje, ostale su zabeležene u istoriji kao sudbonosne: na Kulikovom polju 1380 godine sa mongolsko- tatarskim hordama, zatim na Borodinskom polju 1812 sa Napoleonom i 1943 na Prohorovskom polju sa nemačko-fašističkim zavojevačima. Ova poslednja nazvana je Kurskom bitkom po obližnjem gradu Kursku, nekoliko stotina kilometara južno od Moskve.

Proslavi pedeset i druge godišnjice ove bitke i pedesete godišnjice Dana pobede prisustvovao sam u Prohorovki kao novinar i gost organizatora proslave. Time sam u svojstvu novinara zaokružio posete područjima na kojima su vođene najveće bitke na evropskom tlu u Drugom svetskom ratu: moskovske, lenjingradske, staljingradske, kurske i berlinske. Od organizatora sam za uspomenu dobio ručni sat sa likom legendarnog sovjetskog maršala Žukova i kutiju sa drvenom kašikom, limenom čuturicom i imitacijom nekih dugih predmeta kojim su se služili borci Sovjetske armije na ratištima.

Pišem ove redove ne zbog te činjenice, već zbog želje da čitaocima dočaram jedan kutak pitome ruske ravnice i oživim sećanja na značajan događaj koji je uticao na ishod Drugog svetskog rata.

Na proslavi Dana pobede, maja 1995 godine, u Prohorovki, naselju na sredokraći između Kurska i Bjelgoroda, otvorena je i osvećena crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Ceremonijom osvećena rukovodio je tadašnji patrijarh Moskovski i ccle Rusije Aleksij Drugi. Značajna novčana sredstva za izgradnju hrama dala je srpska kompanija BK.

Usred Prohorovskog polja, samo koji kilometar dalje od velelepne crkve, otkriven je i osvećen monumentalni Spomenik pobede, delo poznatog ruskog vajara Vjačeslava Klikova.

Rusija je tako još jednom izrazila zahvalnost onima koji su preživeli pakao Kurske bitke i oplakala one koji su u njoj izgubili život. A takvih je, nažalost, bilo veoma mnogo. Njihov tačan broj se zapravo ni ne zna. Mrtve niko nije prebrojavao. Za to nije bilo ni vremena ni mogućnosti. Na Prohorovskom polju mnogi su pretvoreni u žive buktinje - izgoreli su u tenkovima ili kraj njih

Rusija je tako još jednom izrazila zahvalnost onima koji su preživeli pakao Kurske bitke i oplakala one koji su u njoj izgubili život. A takvih je, nažalost, bilo veoma mnogo. Njihov tačan broj se zapravo ni ne zna. Mrtve niko nije prebrojavao. Za to nije bilo ni vremena ni mogućnosti. Na Prohorovskom polju mnogi su pretvoreni u žive buktinje - izgoreli su u tenkovima ili kraj njih. Danima i nedeljama sakupljane su nagorele kosti ratnika i sahranjivane u ogromne zajedničke grobnice.

Glavna bitka na Prohorovskom polju vođena je od 10 do 12 jula 1943 godine. U njoj je bila angažovana do tada neviđena vojna sila- preko četiri miliona vojnika na obe strane, nekoliko hiljada tenkova i drugih oklopnih vozila, preko 15.000 artiljerijskih oruđa, mnogo stotina aviona i druga ratna tehnika.

Dvanaesti jul 1943 bio je dan kada su na Prohorovskom polju goreli nebo i zemlja. Domaćini su mi rekli da autentičnih snimaka bitke nema - sve je izgorelo u plamenu i paklu zajedno sa snimateljima. To je jedina velika bitka Drugog svetskog rata iz koje nema autentičnih snimaka.

Učesnik bitke, penzionisani pukovnik Fjodor Kuznjecov, sa kojim sam na mestu bitke razgovarao, prisećao se događaja i drhtavim, tihim staračkim glasom govorio mi je da je to bio topao sunčan dan, ali se sunce od dima i gareži nije videlo. Sve unaokolo gorelo je u bukvalnom smislu te reči. Svaka stopa zemlje bila je natopljena krvlju, svaki kvadratni metar izrovan od eksplozija granata. Topovska paljba mešala se sa štektanjem mitraljeza i železnom škripom tenkovskih gusenica, zveketom čelika i prodornim zvucima avionskih motora. Kuznjecov kaže da je bio kontuzovan, da je izgubio svest i da se probudio u poljskoj bolnici. Bio je invalid prve kategorije i trajno osećao posledice teškog ranjavanja. Niko, ni jedan jedini saborac iz moje čete nije se živ izvukao iz tog pakla, govorio je više za sebe Kuznjecov. Imao je tada 23 godine, a malo ko od saboraca je bio stariji. ,,Ovde, na mestu na kome sada stojimo, ginula je mladost Rusije''- kaže Kuznjecov. Molio me je da ga oslovljavam sa ,,druže pukovniče''. ,,Makar danas, na Dan pobede. Tako ću se posle pet decenija ponovo osećati kao borac, vojnik i ratnik''.

Tokom borbi, do temelja je srušen zaseok Prohorovka i sva okolna naselja. U gradu Bjelgorodu, desetak kilometara južnije, ostalo je samo pet neoštećenih zgrada. Sve ostalo spaljeno je i uništeno ognjem i mačem kojim je Hitlerova soldateska pokoravala Evropu.

Prorohovskim poljem već gotovo tri decenije dominira monumentalni Spomenik pobede, a naseljem crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Značajnom donacijom kompanije BK za izgradnju hrama, utkan je i doprinos Srbije sećanju na ovu istorijsku bitku i njene velike žrtve.

Rusija, ,,matuška rodnaя'' kada se gleda sa nebesa, kao da je razapeta na krstu koji oblikuju železnička pruga od Bresta na zapadu do Vladivostoka na istoku i reka Volga koja teče sa severa na jug. Negde u centru je Moskva a ispod nje, na sredokraći između Kurska i Bjelgoroda

Kada sam tih ranih majskih dana 1995 boravio u Prohorovki, proleće je tek počinjalo i iz plodne crnice niklo je mlado žito. I tada su, s vremena na vreme, tu dolazile starice koje su na Prohorovskom polju izgubile svoje najmilije. Dolazile su, rasprostirale sto nasred polja, zastirale ga belim stolnjakom i postavljale na njega ponude- parče domaće pogače, jabuku ili neku drugu voćku i starinsku izbledelu fotografiju drage i davno nestale osobe. Starice su dugo gledale zamagljenim pogledom, očima iz kojih su suze davno isplakane. Posede tako neko vreme pa sa vrate kući da samuju i tuguju.

Koliko je poznato, danas među živima nema ni jednog direktnog učesnika u borbama. A malo je i onih, danas već u dubokoj starosti, koji su u ranom detinjstvu doživeli i preživeli pakao Kurske bitke.

Jedan pesnik je rekao, a na njegove reči podsetili su govornici na proslavi u Prohorovki, da Rusija, ,,matuška rodnaя'' kada se gleda sa nebesa, kao da je razapeta na krstu koji oblikuju železnička pruga od Bresta na zapadu do Vladivostoka na istoku i reka Volga koja teče sa severa na jug. Negde u centru je Moskva a ispod nje, na sredokraći između Kurska i Bjelgoroda - Prohorovsko polje. Sada na tom polju, na suncu i dalje blješte pozlaćene kupole hrama svetih apostola Petra i Pavla i pozlaćena figura boginje Nike na Spomeniku pobede. Da podsećaju na pakao Kurske bitke, na herojstvo ruskog čoveka i njegove nezaboravne podvige.