Ja idem na Sajam knjiga

 Verovatno nema dana u našem detinjstvu

koje smo proživeli tako potpuno,

kao one koje smo proveli sa omiljenom knjigom.

Protesti studenata i pobunjenih građana znače veliku vododelnicu u našem već duboko podeljenom društvu, postavljajući pre svega presudno važna pitanja moralnosti, pravde, slobode, poštovanja ljudskih prava i osnovnih civilizacijskih i demokratskih vrednosti.

Sva ova izuzetno važna pitanja i izazovi posebno se prelamaju na univerzitetu, u oblasti kulture, medija i umetničkog života. To su uvek bili istinski i kreativni prostori slobode i kritičkog mišljenja.

Zato nije slučajno što je najbrutalnija oštrica ovog iracionalnog i diktatorskog režima upravljena na univerzitet, prosvetu i kulturne ustanove. Ova sada već velika i istrajna narodna pobuna postavila je jasnu demarkacionu liniju u odbrani temeljnih moralnih načela koja su najviše urušena bahatim, primitivnim i nasilničkim načinom vladavine A. Vučića.

Neosporno je da je uprava Sajma sledila jasan politički nalog da pomeri datum održavanja ove značajne manifestacije kako bi pokrili 1. novembar – godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i stradanje 17 ljudi – ne bi li na taj način uticali na smanjivanje masovnosti predstojećeg komemorativnog skupa

Zato su svakodnevni protesti i svojevrsni moralni izazovi za naše društvo i ustanove kulture. Jedan od takvih velikih izazova je i donošenje odluke o načinu učešća izdavača, pisaca i čitalačke publike na predstojećem Sajmu knjiga.

U mnogobrojnim saopštenjima i reagovanjima mogle su se videti sve naše podele i izazovi pred kojima se društvo danas nalazi. Međutim, javilo se u velikoj meri i jednostrano moralisanje i isključivost u preuzimanju prava na pravovernu etičnost i potvrđivanje podrške studentskom pokretu i narodnoj pobuni u donošenju odluke o učešću na Sajmu knjiga.

Neosporno je da je uprava Sajma sledila jasan politički nalog da pomeri datum održavanja ove značajne manifestacije kako bi pokrili 1. novembar – godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i stradanje 17 ljudi – ne bi li na taj način uticali na smanjivanje masovnosti predstojećeg komemorativnog skupa.

Zato je veoma upitno učešće na Sajmu knjiga pretvarati u politikantsko određivanje u odnosu na studentske proteste i insistiranju na moralističkoj ekskluzivnosti onih koji tvrde da treba biti na strani pravde i slobode. Pri tome se zastupa isključivi stav da učešće izdavača, pisaca i čitalaca na Sajmu knjiga predstavlja podršku ovom diktatorskom i anticivilizacijskom režimu koji razara kulturu i poništava svako kritičko mišljenje.

Ovakvim pristupom se neopravdano dovode u pitanje dostojanstvo, čast i savest onih koji su odlučili da učestvuju na ovogodišnjem Sajmu knjiga. B. Frenklin je govorio: „Prava čast je odluka da se u svim okolnostima učini ono što je korisno većini ljudi“, a u Talmudu se kaže: „Čast tvoga bližnjega neka ti bude isto tako mila kao i tvoja.“ Naravno da se čast i dostojanstvo uvek vezuju i određuju prema vrlinama koje čovek ima i pokazuje u svakodnevnom životu i delovanju.

Navešćemo ovom prilikom nekoliko stavova naših uglednih pisaca. Oni upravo insistiraju da je odnos prema ovogodišnjem Sajmu knjiga pre svega pitanje moralnog stava prema studentskom pokretu i narodnoj pobuni, ali i prema diktatorskom naprednjačkom režimu.

Milisav Savić: „Mislim da nijedan pravi pisac ne bi trebalo da se pojavi, i ubeđen sam da 68. Sajam ne samo da neće uspeti, nego i da će propasti iz više razloga. Pre svega, održava se u vremenima gole represije.

Kada vlast prebija, besprizorno maltretira, ponižava i hapsi studente, i smatram da je prosto SRAMOTA da u takvoj situaciji mi sada nešto slavimo, makar to bila i knjiga, i da dajemo podršku kulturnoj manifestaciji koja tako očigledno ne podržava studentske proteste.

Oni koji budu išli na Sajam izdaće sopstvenu SAVEST. Uvek dođe trenutak – često nije lak i ima visoku cenu – kada svaki čovek, pa dakle i pisac i izdavač, mora da pokaže da li je na strani pravde i slobode ili je na strani zla.“

Vida Ognjenović: „Sve što se događa samo je jedan manevar represije i prava književna publika neće doći na Sajam knjiga. Događa se još jedna represija nad kulturom. Ova vlast je uništila kulturnu potrebu kod ljudi, što čini najveću štetu kulturi.“

Peca Popović: „Ja sam od 1957. godine, od prvog Sajma knjiga do danas, bio na svakom Sajmu. I kad sam bio bolestan i kada sam ležao u bolnici, i kad sam bio u vojsci, i u inostranstvu, i šta god da sam radio, nisam propustio nijedan Sajam. Ove godine nije ČASNO biti na Sajmu knjiga.“

Dragan Velikić: „Mislim da prosto nije PRIMERENO da se ove godine ide na Sajam. Ne mogu da sugerišem drugima šta treba da rade, ali ja bojkotujem Sajam već samim tim što je odnos države prema privatnim izdavačima nemoralan, što je nemoralan odnos Sajma prema njima i minimalnim zahtevima koje su uputili, i što je nemoralan odnos prema 1. novembru kada se u Novom Sadu obeležava jedna strašna tragedija. Dakle, ja bojkotujem NEMORAL I LUDILO koje nam se dešava.“

Glavni stavovi iz ovih njihovih iskaza su: sramota, izdavanje sopstvene savesti, biti na strani pravde i slobode a ne na strani zla, prava književna publika ne dolazi na Sajam, nije časno i primereno biti na Sajmu, bojkotovanje nemorala i ludila, pružanje podrške studentskim protestima 1. novembra.

Da li ovi naši ugledni pisci nemaju osećaj da ovakvim diskvalifikacijama najšire čitalačke publike i kulturne javnosti učestvuju u svojevrsnoj ideološkoj i politikantskoj stigmatizaciji onih izdavača i ljudi koji će učestvovati na Sajmu knjiga?

Jer ovakav način njihove isključivosti samo je izraz visokoparnih moralističkih tirada kojima unapred i bezuslovno izriču komesarske osude, pokazujući pri tome svoju jednostranost i ekskluzivističku nameru da oni određuju šta su u ovim smutnim vremenima čast, moral, dostojanstvo, doslednost, ko iskreno podržava studentske proteste, ali i ko čini pravu književnu publiku.

U toku ove godine ovi pisci i kulturni poslenici objavljivali su svoje tekstove, knjige i nisu u ime podrške studentskom pokretu i narodnoj pobuni bojkotovali štamparije, izdavače i javne skupove na kojima su govorili o svom književnom stvaralaštvu.

Setimo se samo kako su izgledali Sajmovi knjiga u vreme vladavine S. Miloševića, kada su priređivana megalomanska i slugeranjska predstavljanja tzv. knjiga Mire Marković, i ne znam za slučaj da su tada naši ugledni pisci tražili da se bojkotuje Sajam knjiga kako bi zaštitili čitalačku publiku od te ružičaste pošasti.

Borislav Pekić s puno prava kaže: „Postoji večna neravnoteža između mere u kojoj se udovoljava nagonu za održavanjem i načelima intelektualne moralnosti.“ Upravo su ovi ugledni pisci, kao žestoki i dosledni protivnici učešća na ovogodišnjem Sajmu knjiga, izgubili iz vida ovu meru o kojoj je govorio veliki Borislav Pekić (on je svakako svojim delom i životnim stavom svedočio najviše moralne vrednosti) i pokazali kako izgleda isključivost i politikanstvo u poigravanju sa načelima intelektualne moralnosti.

Ovom prilikom treba podsetiti da je Žan-Pol Sartr objavio svoje kapitalno filozofsko delo Biće i ništavilo 1943. godine, u vreme nemačke okupacije Francuske, kao i drameMuve i Iza zatvorenih vrata. Goran Marković u svojoj izvanrednoj knjizi Male tajne govori o tome kako je došlo do procvata pozorišta u toku nemačke okupacije Beograda u vreme Drugog svetskog rata. Ovakvih primera ima mnogo i oni samo govore o vitalnosti i značaju stvaralaštva, kulture i umetnosti u najtežim istorijskim trenucima i događajima.

Moj sin i ja već više od trideset godina idemo na Sajam knjiga – to je već postalo poseban deo naše porodične tradicije, zato ću i ove godine biti prisutan na ovom prazniku knjige jer ne može niko da sebi prisvaja na ovakav jednostran i politikantski način pravo da ocenjuje nečiju moralnost, čast, dostojanstvo i dovodi u pitanje podršku studentskom pokretu i narodnoj pobuni

Treba napomenuti da u ponedeljak, 20. oktobra, studenti FDU (oni su pokazali da su jedan od najvažnijih učesnika i pokretača studentskih protesta) reaguju na političku krizu kroz pozorišnu umetnost organizovanjem međunarodne onlajn konferencije. Ona je fokusirana na ispitivanje političkog potencijala izvođačke umetnosti u vremenima društvene krize i okupiće profesionalce iz oblasti pozorišta, performansa, kulture, medija, kao i studente i umetnike iz Srbije i inostranstva.

Bilo bi zanimljivo da nam naši ugledni pisci, u svom ekskluzivističkom moralističkom maniru, odgovore na pitanje: da li je u osvit 1. novembra bilo moralno i prihvatljivo organizovati ovakvu konferenciju posvećenu delovanju u kulturi i stvaralaštvu?

Moj sin i ja već više od trideset godina idemo na Sajam knjiga – to je već postalo poseban deo naše porodične tradicije, zato ću i ove godine biti prisutan na ovom prazniku knjige jer ne može niko da sebi prisvaja na ovakav jednostran i politikantski način pravo da ocenjuje nečiju moralnost, čast, dostojanstvo i dovodi u pitanje podršku studentskom pokretu i narodnoj pobuni.