I nadaću se. Uporno i tvrdoglavo. Sve dok ne čujem nekog Roma/Cigu/DŽipsija da kaže: "Transparentno ću da devastiram, ionako sam vulnerabilan. Sin neće da aplicira za školu klavira, nego po difoltu svira trubu". Kad to doživim, biću mrtav čovek.

Ništa lakše od toga da se postane evroskeptik: EU prenormiranost kao da nudi svakome po nešto što ga može odbiti. Ako vas ne brine to što jabuka koju jedete zbog nepravilnog oblika nosi etiketu "proizvod namenjen preradi", možda vam se ne sviđa mogućnost da kajmak iz jestive upotrebe ode u rurarnu legendu?

Po procenama ekonomista, za 5000 evra je moguće otvoriti jedno radno mesto. Za 1.800.000 evra bilo je moguće otvoriti 360 radnih mesta. Činjenica da i nije neka brojka, ali je zaista veliki luksuz potrošiti skoro 2 miliona evra na radničko-sportske igre.

Što češće politički protivnici gospodina Đukanovića kritički ukazuju na više nego očigledno i tragično jedinstvo vrha vlasti i organizovanog kriminala, to je popularnost našeg premijera i njegovih sve veća i snažnija!

Možda još ima nade da neki srpski Marlon Brando, pošto prethodno naša država ojača svoju poziciju u Vašingtonu, na sastanku sa izaslanicima Baraka Obame izgovori: "Kako su stvari otišle ovako daleko?! Ne znam."

Već devet godina fotokopiramo od drugih sve i svašta – zakone, statute, ustave, politička uređenja, ekonomiju, monetarnu politiku – ali to uopšte ne krijemo. Naprotiv, hvalimo se na sav glas, iz petnih žila se trudimo da svi primete kako prepisujemo.

Za sve građane Srbije vrlo zlokobnu tužbu NUNS-a mogu da obore materijalni dokazi, tj. mape, slike razrušenih srpskih sela u Dalmaciji, Krajini, Lici, Kordunu, Baniji, Slavoniji, BiH, KiM, kao i statistički podaci o genocidu nad pravoslavnim Srbima tokom NDHa, Tuđmanove ili Tačijeve demokracije.

Očigledno je da se ova grupacija privrednika-političara ne bavi samo ekonomskim problemima već su oni i odlučujući faktor u donošenju političkih odluka: sastavljanju postizbornih koalicija, određivanju povoljnog trenutka za održavanje izbora, finansiranju stranaka i kontroli medija.

Slučajno ili ne, ispostavilo se da je sve ono što je u programu otvaranja Univerzijade bilo podvučeno kao „studentsko“ i „volontersko“ proteklo besprekorno, uz izvanredno mnogo šarma i pozitivne energije.

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.