Ako se novinar suzdržava kako ne bi "potkopao šanse" neke stranke, onda on više nije novinar. Njegov posao više nije izveštavanje, nego propaganda. Onog momenta kad su pristali da ćute zarad dobra LDP, izgubili su svaki profesionalni kredibilitet.

Izgleda da je u drugosrbijanskim medijima o Srbima i Srbiji moguće napisati najveće gadosti, pa čak i pozivati na "denacifikaciju" uz pomoć "snajperista" i "gradske gerile", kao  i "pripremu oslobođenja Vojvodine od srpske okupacije", a da to nikoga ozbiljno ne uznemiri.

I tako se jednog dana Hrvatska probudila shvativši da njeni školarci daleko više vole Mileta Kitića nego bečke valcere. Nakon prvobitnog šoka i mučnog perioda suočavanja sa „mračnom stranom“ sopstvene popularne kulture, polako je usledilo i pomirenje sa sudbinom.

Svako ko je razuman, zna kolika se opasnost za slobodu javne reči krije u ideji da se novinarima sudi zbog iznošenja informacija ili vrednosnih sudova. Ali, ako u njima nema direktnog pozivanja na zločin, to su samo "pogrešne", ali nikako ne i "zločinačke" informacije. 

Visoki predstavnik i ambasadori počinju naredbodavno da deluju čak i u zakonodavnoj sferi. OHR traži od Skupštine RS da poništi svoje zaključke sa sednice kojima se traži povraćaj neustavno prenesenih entitetskih nadležnosti na državni nivo.

Rođen u albanskoj iseljeničkoj porodici u Detroitu, pre nego što se pojavio na velikom platnu Viktor Gojcaj bio je jedan od najozloglašenijih kriminalaca Njujorka, gde živi od malena. Upravo zbog gangsterske prošlosti i jeste angažovan u novom filmu Tonija Skota.

Državni rukovodioci, oni isti koje Serž Bramerc postrojava zbog serija na RTS-u i javnih komentara haških presuda, sigurno ne bi smeli ni da dostavljaju cigarete Nebojši Pavkoviću, a kamoli da mu izdržavanje kazne olakšaju na neki konkretniji način.

Prethodne generacije su umele same da idu u školu, čuvaju mlađu braću i sestre, ali ne i ova – njoj je rečeno da je to isuviše opasno. Uvek su pod budnim okom odraslih, negde gde ne može niko da ih ukrade, istuče ili uvredi. Možda se zato smrtno dosađuju, pate od debljine ili depresije, ali, to je, ipak, za njihovo dobro.

Bilo bi lepo da nas država obavesti koliko je narkomana posle boravka u ovim ustanovama izlečeno. Bilo bi lepo, zatim, broj izlečenih koje je država izlečila putem svojih organa i metoda uporediti sa brojem izlečenih u Crnoj reci. Postoji li takva evidencija?

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.