Бајден није мењао ставове. Осим нагоре. Уочи и током бомбардовања Србије 1999, био је чак и екстремнији у изјавама о Србима него раније: гостујући код Лерија Кинга на Си-Ен-Ену назвао је српски народ "гомилом неписмених дегенерика, децеубица, кољача и силеџија".

Увек заокупљени космичким темама, научници су избројали колико се тачно капљица распрскава при различитим техникама мокрења и закључили да домаћица, иза мушкарца који мокри у седећем положају, мора да очисти тачно 226 капљица мање.

Министар је изјавио како претње и притисци на српску јавност због њене (оправдане) озлојеђености на низ пресуда донетих у овом суду, „доводе у питање достојанство државе“ и њеног народа. „Србија није банана-република“, изјавио је Љајић, додајући да нико извана нема права да одређује шта у Србији „смемо да кажемо“.

Сарадња и кокетирање с криминалом, препознатљива је и интрузивна развојна и стратешка филозофија савремене Црне Горе. Наиме, Шинаватра који је у својој земљи осуђен за корупцију и кога потражује Интерпол, у Црној Гори добија пасош и постаје њен угледни грађанин.

Kао народ смо онемоћали и скоро потпуно изгубили способност самоодбране. Али, никако не бисмо смели да Другој Србији допустимо још један безобразлук: својатање 9. маја, Дана победе. Победе за коју је српски народ, као и за многе раније, положио стотине хиљада живота.

Нашло би се у државном буџету пара за раднике „Партизана“ кад их је већ било и има за фоке, жирафе, донације НВО и сличне важније ставке које су јавности остале скривене. Међутим, разлог због којег то држава (односно Влада) не чини је преседан који би се тиме створио.

Није искључено да су креатори глобалног јавног мнења похитали да искористе појаву новог облика грипа, како би људима скренули пажњу на то да је глава на раменима најважнија, и како би им указали да само њихове „добре владе“ и „друштвено одговорне“ фармацеутске компаније могу да их спасу од опаких болести.

Удар по Добрици и његовом левичарском „патриотизму“ може се довести у везу и са кампањом која се воде против председника и министра спољних послова. То, наравно, никако не значи да су Ћосић, Тадић или Јеремић заиста национално опредељени људи.

Зашто председник Југославије којој рат није био објављен (ако није!) није одмах подигао руке у вис и поднео међународном суду жалбу за нелегално бомбардовање земље? Зашто одговорни људи на позицијама на РТС-у који нису имали намеру да долазе на посао нису дали оставку када је рат почео?

Не узимајући у обзир стране медије, може се рећи да велика већина коментара, „потпомогнута“ редактуром модератора, омогућава стварање слике, инструмента за неку даљу манипулацију. Што јавним мњењем, што политичарима, што финансијерима, итд.