Mađarski referendum i austrijski predsednički izbori početkom oktobra svakako će biti novi pritisak u pravcu reformisanja EU. Ako ona krene putem dalje centralizacije, kako želi Francuska, sva je prilika da će britanski „Bregzit“ biti tek prva epizoda u osipanju naddržavne organizacije koju ekonomski predvode Berlin i Frankfurt.

 Oblast u Srbiji koju danas zovu Sandžak zapravo je samo proizvoljni naziv za skup 6 opština, Sjenice, Tutina, Novog Pazara, Priboja, Nove Varoši i Prijepolja, od kojih su Bošnjaci većina samo u prve tri i to one tri koje se ne nalaze na granici sa BiH, odnosno RS. Ne poklapa se čak ni sa Novopazarskim sandžakom, koji je postojao na tom prostoru

 Sve u svemu, izložba „necenzurisane laži“ bila je pucanj u prazno – ako je cilj bio da se kvalifikovana javnost ubedi kako u Srbiji nema cenzure i diktature. Ali ne treba imati ni trunku sumnje da će efekat biti postignut kada je reč o naprednjačkom biračkom telu – starijem, slabo informisanom i obrazovanom

Naime, bregzit će u perspektivi imati velike posledice po koheziju Britanije. Drugim rečima u Škotskoj je pobedila opcija ostanka u Evropskoj Uniji. Škotska premijerka najavljuje skori referendum jer Škoti žele da ostanu u Evropskoj Uniji.

 Ili su na naslovnim stranama to potpuno prećutali, poput „Informera“, koji se po ko zna koji put bavi otkrivanjem zavere i još jednog „državnog udara“, ili su, poput Novosti, događaj predstavili kao „veliki uspeh“ Vučićeve vlasti

Tu, međutim, ne bi bio kraj njenim nevoljama. Ako Evropska unija , ipak, opstane i ako Srbiju najzad doputuje za neku godinu u Brisel, slediće, nema sumnje, i poziv u NATO.

Pravni put kroz upravo nastalu izbornu konfuziju izgleda otprilike ovako. Učesnik na izborima može da podnese prigovor ukoliko smatra da je povređeno izborno pravo. Rok je samo 24 sata od uočene povrede, donete odluke ili propusta i RIK o tome odlučuje u roku od 48 sati.

Nakon demantija i dokaza da se radi o podmetačini, Informer ne samo da nije uklonio lažnu vest sa portala, već ju je stavio na naslovnu stranu sutrašnjeg štampanog izdanja.

 Čelnicima NATO i ratnim huškačima iz međunarodne zajednice i dalje nema ko da sudi, iako je njihova moć i uticaj u ratovima devedesetih bila neuporedivo veća od Šešeljeve, Karadžićeve, pa čak i Miloševićeve.

 U svakom slučaju, neposredni zadatak svih srpskih političara, intelektualaca i javnih delatnika u narednom periodu biće da se ova haška presuda u istorijskom i etičkom smislu diskvalifikuje, a u pravnom smislu poništi, kao i ostale skandalozne odluke ovog suda koji, ovakav kakav je, nikada nije ni trebalo da bude formiran.