Ukratko, Izetbegović je za Srbe, Srbiju, svaki zamisliv, pa i najmanji srpski nacionalni interes - neprijatelj. Realno.

Bezobzirnost, bahatost, trivijalizacija političkog života, neodgovornost i stvaranje kulta ličnosti spadaju među glavne odlike vlasti Srpske napredne stranke.

Zbog čega su ovomilenijumske vlasti Srbije dovele Fond PiO u stanje zavisnosti od budžeta ako on može sam da se održava, oplođuje i da penzije budu veće? Ko vlastima Srbije daje za pravo da pnjačkaju taj Fond i rasprodaju njegovu imovinu svojim tajkunima, finansijerima stranaka i strancima? 

 Protest ispred zgrade Vlade je kucanje na sporedna vrata. Na čelu tima, koji po Ustavu određuje i vodi politiku države - što bi rekli selektor ekipe,  postavljen je ekspert bez partije, kojem je zato lakše nameniti prolaznu ulogu. 

Da li će sporazum predviđati da Srbija dobije novac za neke ustupke. Da ne bude sutra: što se Srbi žalite kada ste prodali Kosovo. Da li će se održati referendum o  rešenju za Kosovo,  što podrazumeva svaka ozbiljnija promena sadržaja Ustava. 

 A do tačke u vremenu u kojoj će i jedna takva završnica duge srpsko-albanske političke sage biti mogućna dovešće samo strpljenje, istrajnost, i mnogo državničke dalekovidosti i mudrosti na srpskoj strani. Pa makar Nobelova nagrada za mir u međuvremenu i više puta otišla u neke druge, jednako (ne)zaslužne ruke.

Za sve upućene u građanski rat koji je od 1991. do 1995. godine vođen u Hrvatskoj, od samog početka je jasno koju ratujuću stranu je zastupala i protežirala Amerika. Od napada NATO avijacije na aerodrom Udbina u Lici i položaje PVO sistema RSK, iako im je trebalo biti poznato da je to bila zaštićena zona Ujedinjenih naroda.  U ovome posebnu ulogu imala je američka vojna kompanija Milirary Resorces  Incorporated (MPRI)

“Prosto se ne zna šta izaziva veću sablazan: sam predlog mandatara ili način na koji SNS politički nadničari pokušavaju da ga opravdaju. Kada sam ga čuo pomislio sam na trenutak da gledam direktan prenos dodele Oskara”

Ovo se desilo uprkos ogromnoj antisocijalističkoj kampanji ne samo britanskih, već i kapitalističko-globalističkih krugova Brisela i čitavog Zapada. Stoga je i rezultat vanrednih izbora u Britaniji, posle Bregzita i Trampove pobede, još jedan u nizu krupnih potresa Zapada i krupnih dokaza da je zapadni kapitalizam ušao u svoju terminalnu fazu

Nesvršeni student po obrazovanju, a ružičasti TV voditelj po profesiji, za direktora Lutrije. Keramičar i opskurni trgovac kafom sa maglovitim školovanjem za čelnika obaveštajne službe. Nezaposleni akademski slikar za direktora Centra za promociju nauke.