Javni "signali" o tajnom statusu Vojvodine

Nije ni malo čudno to što je rad na projektu Statuta Vojvodine velika tajna Demokratske stranke. Odavno ova, danas "socijalistička" stranka, velom tajne obavija svoju stranačku prošlost koja joj ne ide u prilog. Ona je zaboravila sve o Đinđićevim ratnim susretima sa Karadžićem na Palama i o potpunom usaglašavanju unutrašnjih statutarnih partijskih odkumenata DS i SDS. Tada je Đinđićev politički saveznik Radovan Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je po Sarajevu javno vršila akcije radi kojih su ga danas njegove bivše partijske kolege ekstradirale Haškom tribunalu da krivično odgovara. Međutim, Sarajevo nije u Vojvodini, ali ratno-saveznička stranka Radovana Karadžića ima u Vojvodini odlučujuću vlast. Njeni (vojvođanski) lideri jako kriju svoju privrženost ultradesničarskim idejama i članstvo u nacionalističim strankama iz svoje mladosti. Doduše, svako je slobodan da promeni političku orijentaciju, ali poneko od nas ima slobodu da pamti "duže od doručka".

Međutim, kad predsednik PIV (buduće Vlade Vojvodine) i prvi čovek vojvođanske DS izbegava da javno kaže bilo šta određeno o izradi Statuta Vojvodine1, to je onda problem. Naime, Bojan Pajtić, prvi čovek DS Vojvodine i stručnjak upravo u oblasti Ustavnog prava, ni jednom nije naveo ni sebe, ni drugoga, kao člana "tajnog ekspertskog tima DS2" koji radi na Statutu Vojvodine. Za ovaj tim do danas znamo samo da postoji, ali ne i koji "eksperti" ga čine. Još veći je problem, što se radi o čelnom čoveku Vojvodine, "motora koji treba da povuče Srbiju u Evropu" (Đinđić). Kad Pajtića novinari pitaju o Statutu Vojvodine, je li odgovor reći kako je "DSS izgubila politički kompas"? Nije li zamena nacionalističke ideologije Narodne stranke Milana Paroškog iz devedesetih, atlantskom utopijom "Koalicije za evropsku Srbiju" iz 2008. godine, promena pola na "političkom kompasu"? Tako radikalne političke promene su moguće samo ako je priroda njihove promenljivosti čisto spoljašnja. Ovo nije opservacija autora, nego objašnjenje samog Pajtića: "Suština (izmene Statuta Vojvodine je) u stvaranju moderne administracije, da se menjaju zastareli termini u nameri da pokrajina bolje funkcioniše"3. "Sve treba izmeniti da bi sve ostalo po starom", hiljadu puta je ponovio pokojni Dragoš Kalajić. Otud nije čudo što su vojvođanskim demokratama kolege iz LSV zamerile zbog "kozmetičkih izmena" položaja pokrajine. I zameraju im još, a na kraju će se sa svim saglasiti, kao što su i dosad činili.

Otkrivanje carske golotinje

Pošto je floskuliranje predstavnika DS upadljivo iscrpljeno i sva domaća javnost shvatila da se radi o "tajnom projektu", pribeglo se disimulaciji javne rasprave. U Emisiji Signali, na 1. programu RTV Vojvodine, 19. 9. 2008, učestvovala su najmanje dva "eksperta", od kojih je jedan direktno upoznat sa sadržajem "Tajnog projekta Statuta", sastavom "Ekspertskog tima DS" i radom na projektu. Radi se o Vlatku Ratkoviću, članu DS, predsedniku Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije. Da gospodin Ratković, s obzirom na visoku funkciju u normativnoj oblasti, raspolaže samo katastrofalnim neznanjem o elementarnim načelima u oblasti teorije države i prava i ustavnog prava, uočićemo kasnije. Pored njega je u emisiji učestvovao još jedan, kvalifikovaniji stručnjak u oblasti ustavnog prava, dr Tamaš Korhec. On je, pored visokog stručnog naslova, još zamenik predsednika PIV (po "tajnom projektu", buduće Pokrajinske Vlade). U emisiji je predstavljen je kao pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine. Borko Ilić iz DSS je bio jedini predstavnik takozvane vojvođanske opozicije, jer je kolega Mirović iz SRS bio opravdano odsutan, pošto se njegova stranka raspada. Predstavnica Lige je bila Maja Sedlarević, potpredsednica Skupštine APV, koja se u statutarnoj materiji snašla daleko bolje od prisutnih "eksperata" iz normativne oblasti i pretvorila u glavnog kritičara "tajnog projekta" DS usaglašenog sa SVM.

Emisija, zamišljena s plemenitom idejom da razotkrije sadržinu «tajnog projekta» Statuta Vojvodine, samo je produbila konfuziju.

„Prednacrt radne verzije...“

Pokojni Duško Radović je jednom rekao: "Veliki problemi se uspešno rešavaju još većim". Možda je baš ovim bio motivisan Vlatko Ratković kad je u nameri da demistifikuje "tajni projekat" Statuta, izjavio: "Ne radi se o Statutu, ne radi se čak ni o Nacrtu, već o prednacrtu radne verzije statuta... ne postoji tajnost". Nepostojanje tajnosti je odmah demantovala Sedlarevićeva, rekavši "u Ligi predlog Statuta APV nismo ni videli". Korhec je bio iskren kao i ranije i dodao: "...mi u SVM smo pregledali predlog Statuta kojeg je izradila DS i uveliko smo ga usaglasili... ali dok nemamo većinu u Skupštini Srbije za usvajanje tog statuta, nema smisla da otvaramo javnu raspravu".

Učesnici iz pozicije su se na početku emisije spontano složili da, umesto o "tajnom projektu", počnu da kritikuju način donošenja Ustava republike Srbije. Pritom su izrekli nekoliko poluistina, dok su važne istine prećutali. "Poslanici Skupštine Srbije su videli Usaglašeni tekst URS tek na sam dan glasanja" (Korhec). "Poslanici Skupštine Srbije su videli tekst Ustava Srbije tek kad su glasali za njega... i građani Vojvodine i njihove organizacije, trebalo bi svi da budu uključeni u izradu projekta statuta APV" (Sedlarevićeva). Tekst Ustava su, naravno, poslanici srpske skupštine videli na vreme. Usaglašeni tekst URS je samo tekst usvojenog predloga, obrađen sa malim izmenama, koji se usaglašava na javnoj sednici, po pravilniku nadležnog skupštinskog tela, a ne pripremaju ga anonimni eksperti po kuloarima, mimo demokratski izabranih organa vlasti. Javna rasprava o Ustavu Srbije je počela daleko pre postizanja većine, šta više, trajala je godinama, što je imalo pun demokratski smisao. Najzad, Ustav Srbije nije donela većina, već je donet konsenzusom (=jednoglasjem) svih demokratski izabranih narodnih poslanika u Skupštini i potvrđen od strane naroda neposredno, na referendumu, koji je najširi i najdemokratskiji oblik neposrednog izjašnjavanja naroda. Ako je Sedlarevićeva tako sigurna da je "Vojvodina rekla ne ustavu Srbije", pošto se o Ustavu pozitivno izjasnilo tek nešto manje od polovine ukupnog broja glasača, zašto ni u LSV ne zahtevaju da se građani Vojvodine na referendumu izjasne treba li im uopšte Statut Vojvodine?

Uostalom, zar tema nije bila Statut Vojvodine? Zašto se onda uopšte toliko pričalo o Ustavu Srbije? Sve ovo je pokazalo kako će vojvođanski vladajući politički faktor radije da kritikuje Ustav Srbije nego što će da progovori bilo šta o svom "tajnom projektu". "Volim i ja pozorište, ali ne u svojoj kući", rekao bi pokojni Novak Novak. Baš tako, i Vlatko Ratković u raspravi se najzad dosetio kako je "...predimenzionirani značaj teme o Statutu posledica izbornog fijaska ove stranke (DSS)", nastavljajući praksu rukovodstva DS, da se govoreći o statutu Vojvodine, ustvari priča o tuđem izbornom porazu, čemu je put utro Bojan Pajtić.

Svestan, valjda, da će se neko dosetiti da govore o svemu drugome, osim o Statutu Vojvodine, Korhec je rekao kako "...mi moramo u jednom konkretnom tekstu govoriti o statutu".

Sedam posto

Međutim, baš tada je zapelo oko najbolnije teme. "Naši novci", to jest, oni koji su predviđeni za Vojvodinu, prema saznanjima novosadskog lista Dnevnik koji je "gvirnuo" u "tajni projekat" DS, iznose samo 7% budžeta ili tek nešto više. Sedlarevićeva se odmah ovog dosetila kad se konačno povela priča o "tajnom projektu" Statuta i direktno javno rekla predstavniku DS: "sramno je izdvajati samo 7% iz budžeta Srbije za Vojvodinu. Kada smo Ustav kritikovali zbog ustavnih rešenja za autonomiju Vojvodine, Pajtić je objasnio da je DS morala da pristane na to u tom političkom trenutku, ali da će se budućim Statutom Vojvodini dati sve moguće nadležnosti".

Sedlarevićeva je direktno tražila od Ratkovića da objasni zašto DS ne dopušta da Vojvodina ima predsednika, a on je odgovorio kako je "institut predsednika suvišan i skup institut". Pitamo se, zar Narodna kancelarija predsednika Srbije, na republičkom budžetu, koji plaćaju i Vojvođani ( a koju Ustav uopšte ne predviđa), nije skupa i suvišna?

Korhecove dobronamerne opservacije o statutarnom uređenju pitanja vojvođanske imovine, trebale su da smire sukob među učesnicima emisije, ali su robusni odgovori Vlatka Ratkovića i samoj voditeljki novosadske televizije parali uši. Svesna jasne ligaške tvrdnje, da su "tajnim projektom" Vojvodini samo "kozmetički povećana ovlašćenja", pitala ga je: "Dobro, hoćemo li mi živeti bolje ako se PIV bude zvalo Vlada Vojvodine", a Ratković je odgovorio: "Apsolutno!". Zaista, kako izaći na kraj sa ovakvom argumentacijom? Hajde da svi promenimo imena, možda će nam stvarno krenuti bolje, baš kao kad je Homer Simpson promenio ime u Maks Pauer.

Na kraju se čak i Borko Ilić (DSS) uključio u priču, govoreći kako je ustanovljenje okruga nadležnost Vlade Srbije i da ova materija ne može da se reguliše Statutom Vojvodine, pošto se okruzi po zakonu ustanovljuju od strane vlade, posebnom Uredbom. Tada je Korhec naveo da se ne radi o stvari iz nadležnosti vlade, ne o okruzima koje formira Vlada Srbije. Radi se, dakle, o sasvim novim okruzima pokrajine, a ne Srbije. Iliću je ostalo samo da konstatuje kako je to nešto sasvim novo: naspram postojeće okružne decentralizacije, «tajnim projektom» se predviđa paradecentralizacija, sa novom birokratijom. Ilić je predstavnike pozicije još samo pitao "koliko će još novaca da nas košta još jedna, paralelna pokrajinska administracija" i "koliko ta administracija treba da zaposli njihovih partijskih kadrova". Odgovor nije dobio. Sedlarevićevu je mnogo više zanimalo zašto Pančevo, grad u kome su Čankovi preci postali Vojvođani pre pola veka, "tajnim projektom" Statuta neće postati sedište posebnog pokrajinskog okruga. Predstavnik DS je sasvim ignorisao ovo pitanje.

"Karakter" zakonskih odluka

Na samom kraju, voditeljka je tražila od učesnika da joj objasne i nešto o "Zakonskim odlukama" na koje po "tajnom projektu" Statuta Vojvođanska Skupština treba da stekne pravo. Na to gospodin Korhec rekao je doslovno ovako: "Zakonske odluke su odluke sa značajem zakona, znači da one imaju karakter zakona". Vlatko Ratković ga je dopunio, rekavši: "I Skupštine opština... donose odluke koje imaju snagu zakona".

Propisi inače imaju svoju sadržinu i formu. Sadrže dispozicije i sankcije. Pravna nauka jasno poznaje pojam prirode sadržine propisa. Ali, govoriti o karakteru propisa može da znači bilo šta. U svakom slučaju, karakter propisa je pre neka sociološka ili istorijska kategorija, čije uvođenje u datom slučaju samo komplikuje, a ne objašnjava ništa.

U svakom slučaju, prema republičkom Ustavu, jasno je da Statut pokrajine mora da se uskladi prema Ustavu i zakonima, a ne suprotno.

Ali, kad je Vlatko Ratković izjavio"...legislativa republike će morati da prati Statut Vojvodine", pokazao je potpuno nepoznavanje teorije države i prava, ustavnog prava i hijerarhije pravnih akata. Još je dodao "...i Skupštine opština ... donose odluke koje u suštini imaju snagu zakona". Radi se o katastrofalnom nepoznavanju osnovnih elemenata pravne nauke, a Korhec ga ni jednom nije prekinuo, ispravio ili dopunio. Zar građani Vojvodine nisu na referendumu za Ustav Srbije, između ostalog, glasali i da princip ustavnosti i zakonitosti bude usvojen? Da nije "tajni projekat" Statuta Vojvodine neki sremački kum, ili su zakoni svatovi od kojih se očekuje da ga prate po selu, makar to selo bilo i opštinski centar? Praćenje pravnih akata je nešto nepoznato nauci. Ako je Ratković mislio da se zakoni usaglašavaju prema statutu, to bi značilo da princip hijerarhije pravnih akata dubi na glavi, baš kao "slatka mala izvrnuta torta", kojoj "dno na vrhu stoji". Toga ima samo u crtanom filmu o Ser Žiletu i Snebivljivoj aždaji.

Birokratska kontrarevolucija dvadeset godina posle Miloševića

Šta je uopšte iz svega postalo jasno o "tajnom projektu" Statuta Vojvodine? Pre simulacije javne rasprave o "tajnom projektu" nismo znali ni ko ga piše, ni zašto se krije, ni koje će biti nadležnosti Vojvodine i njeni okruzi. Posle kvazidijaloga u emisiji Signal, ne znamo ni da li "tajni projekat" uopšte postoji, ni da li će se ustvari (po grbači građana Vojvodine) plaćati dvostruka lokalna administracija, ni koji akti imaju višu, a koji nižu pravnu snagu.

Vođa SVM, Ištvan Pastor je pre svega nedelju dana rekao "...ima puno prostora za direktne investicije Mađarske u Vojvodinu i Srbiju... Mol i OTP banka su... jedine mađarske firme koje su ozbiljnije ušle na srpsko tržište"4. Međutim, znatno pre toga, OTP banka je odlučila da napusti srpsko bankarsko tržište5. Bez obzira na Pastorovu dobru volju, mađarski finansijski kapital (koji za razliku od drugih Zapadnih kapitala nema problema s naplativošću potraživanja), neće pratiti "tajni projekat" naših autonomaša6. OTP banka bi radije poslovala u Rusiji, na čiji se kapital šef LSV gadi7. OTP banka napušta Srbiju i Vojvodinu!

Dakle, jedini stvarni novi kapital od kojeg se mnogo očekivalo u Vojvodini, diže sidro i odlazi iz našeg dela Panonskog mora. Novac iz "predpristupnih" fondova EU dolazi nam samo u vidu floskula o "ulaganju kroz regionalizaciju", a "grinfild investicije" u proteklih osam demokratskih godina, mršava su satisfakcija atlantskim utopistima u otadžbini. Mađarski kapital ne želi da deli kesu sa sunarodnicima u Vojvodini, a nažalost i njihov narod se na referendumu u matici izjasnio kako neće da deli sa njima ni državljanstvo.

Novosadski deo autonomaša u LSV je ostao na starom retoričkom kursu. Izjava Maje Sedlarević da u "proces donošenja Statuta Vojvodine treba uključiti sve njene građane, ali i vojvođanske organizacije", uz stalno definisanje novih zahteva za autonomijom, podseća na retoriku poznog socijalističkog samoupravljanja. Ono se bavilo "antietatizacijom" i "odumiranjem države" kroz "preuzimanje njenih funkcija od strane radnih ljudi i građana i njihovih društveno-političkih organizacija".

Uz političare, čiji se "eksperti" za normativnu oblast, doznaju u tradicije anarhičnog titoističkog samoupravljanja8, tutorisanog kreditima tzv. Zapada, sasvim ćemo logično imati problema s izopačenim stavovima o osnovnim načela pravne države, ustavnog prava i izokrenutu hijerarhiju pravnih akata. Uz njih takve je besmisleno nadati se razvoju "vladavine prava" i "evropskih vrednosti". Svi oni koji se na rečima danas zalažu da Vojvodinu "vežu za evropski poredak", intimno veruju u SFRJ, a ligaši su jedini koji to pošteno i priznaju. Jedino čemu možemo da se nadamo s njima takvima, to je da će oni ponovo stvarati jedino što umeju: "društveno političke organizacije", samo će ih sada prozvati "nevladinim organizacijama", a "društvenog pravobranioca samoupravljanja" će da vaskrsnu pod "fensi" imenom "Obdusman". "Društveno-političke zajednice" će ponovo dobiti svoje Veće, ali će se ono sad zvati "Veće nacionalnih zajednica". Za sve to vreme doći će do udvostručenja birokratije i rasta plata nekih novih "foteljaša" u pokrajinskoj i lokalnoj samoupravi Vojvodine na ionako mršavom budžetu Srbije i skromnih vojvođanskih "sedam posto".

Fusnote: