Угљеша Бокић: Онај Чије Се Име Не Спомиње

Управо овај наслов би требало да буде савет свима онима који планирају да изусте име најстаријег детета у новијој историји Србије.

Јер, ако се његово право име изговори, обрушиће се све силе таме на вас, баш као у чувеном роману о Хари Потеру.

Чист пример је Срђан Шкоро, који се на телевизији КТВ усудио да изговори његово име, па још и да каже како би га послао у руднике Бора и Мајданпека или у рудник литијума уколико се отвори.

Одмах након тога су све силе тмине, персонификоване у телевизији Пинк, Информеру и другим таблоидима, разним министрима, Хркаловићкама, Ђукама & Цо обрушиле на Шкора. У хајку се укључио и главни инквизитор тужилац Ненад Стефановић, али и министар информисања Дејан Ристић, који би сем Шкора, да гони до судњег дана и телевизију на којој се Шкоро усудио да изговори име које се не изговара.

Када смо већ код министра информисања, пошто је нов, изгледа да се поприлично уживео у своју улогу, па сад мора да „запне“. Да са њим нема шале, уверих се када сам се усудио да га позовем на мобилни телефон. Министар ми је тада очитао буквицу и објаснио да није умесно да један новинар зове директно једног министра. Пошто нисам стигао да се извиним његовој екселенцији на мом несмотреном потезу, ево сада користим прилику.

Но, да се вратимо ми на атентатора Шкора.

Дакле човек је био толико несмотрен да је у једној изјави споменуо Оног Чије Се Име Не Изговара, Бор, Мајданпек, Кинезе, Кобре, литијум. Какав данак неискуству. Заиста није ни чудо што се након тога повела оволика хајка против њега и не знам због чега се сада сви ишчуђавамо.

Међутим, ако не треба да се ишчуђавамо, не значи да не треба да бранимо овог човека. Јер, не бранимо ми тако Срђана Шкора, већ право на слободну реч и критику, која некада може да се искаже и стилском фигуром или фикцијом.

Али треба бити спреман и на то да ће свако ко стане у заштиту Срђана Шкора, проћи исто као Ненад Кулачин који је добио језиве увреде и претње због своје колумне у којој је бранио став колеге.

Ја ћу, ево, први без увијања и околишања да станем на страну Срђана Шкора и јавно да кажем да се слажем са сваком његовом изговореном реченицом.

Одавно је дошло време да се овде већ једном каже попу поп, а бобу боб па – куд пукло да пукло, а пући ће.

(Данас)