Uglješa Bokić: Onaj Čije Se Ime Ne Spominje

Upravo ovaj naslov bi trebalo da bude savet svima onima koji planiraju da izuste ime najstarijeg deteta u novijoj istoriji Srbije.

Jer, ako se njegovo pravo ime izgovori, obrušiće se sve sile tame na vas, baš kao u čuvenom romanu o Hari Poteru.

Čist primer je Srđan Škoro, koji se na televiziji KTV usudio da izgovori njegovo ime, pa još i da kaže kako bi ga poslao u rudnike Bora i Majdanpeka ili u rudnik litijuma ukoliko se otvori.

Odmah nakon toga su sve sile tmine, personifikovane u televiziji Pink, Informeru i drugim tabloidima, raznim ministrima, Hrkalovićkama, Đukama & Co obrušile na Škora. U hajku se uključio i glavni inkvizitor tužilac Nenad Stefanović, ali i ministar informisanja Dejan Ristić, koji bi sem Škora, da goni do sudnjeg dana i televiziju na kojoj se Škoro usudio da izgovori ime koje se ne izgovara.

Kada smo već kod ministra informisanja, pošto je nov, izgleda da se poprilično uživeo u svoju ulogu, pa sad mora da „zapne“. Da sa njim nema šale, uverih se kada sam se usudio da ga pozovem na mobilni telefon. Ministar mi je tada očitao bukvicu i objasnio da nije umesno da jedan novinar zove direktno jednog ministra. Pošto nisam stigao da se izvinim njegovoj ekselenciji na mom nesmotrenom potezu, evo sada koristim priliku.

No, da se vratimo mi na atentatora Škora.

Dakle čovek je bio toliko nesmotren da je u jednoj izjavi spomenuo Onog Čije Se Ime Ne Izgovara, Bor, Majdanpek, Kineze, Kobre, litijum. Kakav danak neiskustvu. Zaista nije ni čudo što se nakon toga povela ovolika hajka protiv njega i ne znam zbog čega se sada svi iščuđavamo.

Međutim, ako ne treba da se iščuđavamo, ne znači da ne treba da branimo ovog čoveka. Jer, ne branimo mi tako Srđana Škora, već pravo na slobodnu reč i kritiku, koja nekada može da se iskaže i stilskom figurom ili fikcijom.

Ali treba biti spreman i na to da će svako ko stane u zaštitu Srđana Škora, proći isto kao Nenad Kulačin koji je dobio jezive uvrede i pretnje zbog svoje kolumne u kojoj je branio stav kolege.

Ja ću, evo, prvi bez uvijanja i okolišanja da stanem na stranu Srđana Škora i javno da kažem da se slažem sa svakom njegovom izgovorenom rečenicom.

Odavno je došlo vreme da se ovde već jednom kaže popu pop, a bobu bob pa – kud puklo da puklo, a pući će.

(Danas)