Н1: Немачку занимају искључиво властити интереси – новац, литијум и батерије. Кристофер Хил истицао „предности отварања рудника“, потписивање Меморандума ЕУ и Србије уз аминовање Кине

Питање заштите животне средине, у случају отварања рудника литијума и фабрике за његову прераду у долини Јадра, занима само Србију, односно њене грађане. Све остале, који се на овај или онај начин помињу у вези са овим пројектом, занимају искључиво властити интереси – новац, литијум, батерије или да се Европа „развеже“ од Кине.

Економиста Џефри Сакс је у једном интервјуу изнео тезу да је економија оружје геополитике, што је становише са ког се може посматрати и пројекат „Јадар“ у којем су своје интересе пронашли различити велики играчи, с тим што је у овом случају економска рачуница таква да се економија не може посматрати само као алат у остваривању геополитичких интереса.

Потписивање „Меморандума о разумевању о стратешком партнерству Србије и Европске уније у области одрживих сировина, ланца вредности батерија и електричних возила“ је корак ближе ка остварењу свих тих различитих интереса.

Немачки интерес је литијум, а није важно одакле, каже за Н1 новинар и спољнополитички коментатор Бошко Јакшић.

Није битно одакле, све док није кинески, јер Европа, па и Немачка, покушавају да смање своју зависност од Кине када је реч о литијуму и диверзификују изворе ове сировине.

„Пречица“ до литијума

Ствари тренутно стоје тако да немачки произвођачи батерија не могу без Кине, јер иако се литијум вади у Бразилу, Аргентини или Чилеу, Кина је одредиште у којем се руда коначно прерађује и враћа немачким компанијама у облику погодном за израду батерија.

Због тога немачки „АМГ литијум“ планира да у Битерфелду на истоку земље направи највећу европску рафинерију за прераду литијума.
Дојче веле пише, да прерада литијума у тој фирми почиње у Бразилу, ископавањем сподумена, врсте камена који садржи литијум, а који се у Бразилу дроби и прерађује.

„У првој фази, бродом шаљемо сподумен-концентрат у Кину. Разлог за то је што за сада нема друге рафинерије која може да преради тај материјал“, рекао је за ДW Штефан Шредер председник управног одбора фирме „АМГ литијум“.

Додаје да се затим из Кине технички недовршен производ враћа назад у немачки Битерфелд, где се прерађује до коначног квалитета потребног за батерије.

Рио Тинто планира да у Србији уз рудник направи и фабрику за прераду литијума, која би као коначни производ имала литијум карбонат. Како су из ове компаније рекли за Н1, литијум карбонат из Јадра био би одговарајућег квалитета за употребу у батеријама и не би му била потребна додатна обрада било где у свету.

То би спасило Немачку да литијум превози преко пола света и назад да би коначно њене фабрике могле да произведу батерије потребне за електрична возила.

„То је огољени економски интерес Немаца, Мерцедеса и на то се своди“, истакао је Јакшић за Н1.

А уз прерађену руду иду и фабрике за производњу батерија, што Михаило Гајић из Либека упоређује са термоелектранама које су се некада градиле уз копове угља.

Коме је српски литијум обећан?

Фајненшл тајмс је објавио да је Србија обећала да неће продавати литијум кинеским произвођачима аутомобила и да ће предност имати европске аутомобилске компаније као што су Мерцедес-Бенц, Фолксваген и Стелантис.

Александар Вучић је у интервјуу за Ханделсблат, уочи доласка немачког канцелара Олафа Шолца у Београд, казао да су кинески произвођачи аутомобила изразили интересовање за куповину литијума.

„Али ми смо им рекли да о томе разговарамо са Европљанима. Ми смо лојални Европи… ЕУ је потребан литијум и ми желимо да ојачамо нашу везу са ЕУ“, додао је. Такође је казао да Србија жели да задржи цео ланац вредности у Србији, али да мора да прави уступке и да ће „мање количине ићи у Немачку“.

Гајић оцењује да је ова изјава „мало део политичке реторике“.

Он објашњава да су у питању дугорочни пројекти и да уколико почне да производи литијум, Рио Тинто ће се везати за испоруку познатим компанијама, са којима већ имају уговоре.

На питање које су то „мање количине“, које би извозили у Немачку, из компаније Рио Тинто кажу да би годишњи капацитет производње био око 58.000 тона литијум карбоната.

„Настојали бисмо да приоритетно продајемо литијум домаћим компанијама по тржишним условима, уколико њихова потражња буде на нивоу наше укупне производње, која би требало да буде довољна за напајање око милион електричних возила годишње“, одговор је компаније.

„Кинези нису избачени из игре“

Иако председник Србије каже да је кинеским компанијама рекао „не, хвала“, Бошко Јакшић оцењује да Кина није избачена из игре када је у питању литијум из Србије.

Он подсећа да је кинески Чиналко или Чалко (Алуминијумска корпорација Кине) највећи појединачни акционар у Рио Тинто са 14,57 посто кација, и да ће на тај начин остваривати профит. Нешто мањи власници су амерички инвестициони фондови БлацкРоцк (8,7 одсто) и Цапитал Ресеарцх анд Манагемент (5,2 одсто).

„Апсолутно нису избачени јер се Вучић не би усудио да их елиминише неком једностраном одлуком. Вођени су озбиљни разговори с Пекингом. Убеђивао их је да му пусте да то уради, јер је то у корист стабилности, а то користи Кини. Одлука је донета уз аминовање Кине, а не уз нос“, сматра Јакшић.

Михаило Гајић из Либека се слаже да „не постоји активно противљење Кине“ потписивању Меморандума ЕУ и Србије и амбицијама Рио Тинта да овде отвори рудник литијума. Он додаје да је литијум потребан и кинеским произвођачима батерија.

Фабрике батерија свуда око нас

А кинеске фабрике ничу по Европи. Највећи светски произвођач електричних возила, кинески БYД, у Сегедину гради најмодернију фабрику електричних аутомобила. Према писању медија, у трци за фабрику био је и Београд, али је изгубио за осам бодова. Наиме, како је Недељник објавио, Београд се позиционирао на другом месту кинеског инвеститора са 508 бодова, док је Сегедин имао 511.

Највећи светски произвођач батерија – кинески ЦАТЛ, такође је изабрао је Мађарску као место за инвестицију. Мађарска државна агенција за промоцију инвестиција је на свом сајту навела да је ЦАТЛ ову земљу изабрао због близине великих произвођача као што су Мерцедес, БМW, Стелантис и Фолксваген. А Стелантис је баш у Србији 22. јула започео производњу електричног „фијата панде“.

Ова фабрика ниче у сарадњи са Мерцедес-Бенцом, који ће нову генерацију својих аутомобила пунити батеријама из Дебрецина. То је бити друга фабрика ЦАТЛ-а у Европи, после оне у Немачкој.

Батерије

Када је у питању Србија, код нас већ послује „Елевен Ес“, фабрика за производњу литијум-гвоздено-фосфатних батерија. Управо њихову батерију је председница Народне скупштине Ана Брнабић држала у рукама на конференцији за медије на дан потписивања Меморандума.

Кинески Минтх, који већ има погоне у Лозници и Шапцу, потписао је са Владом Србије Меморандум о разумевању о градњи и трећег погона – у Инђији. Минтх је произвођач електричних возила и производа везаних за ауто индустрију, а према писању Нове економије од Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), која је део Светске банке, очекује подршку за успостављање погона за производњу електричних батерија у Србији и Пољској.

Минтх и Инобат су, такође, потписали Меморандум о разумевању о комплетном ланцу вредности батерија у Европи, који почиње у Србији, наводи Нова економија.

Међутим, много звучније име је Инобат, словачки произвођач батерија који је са Владом Србије потписао Меморандум о разумевању за изградњу батерија за електрична возила. Један од инвеститора у Инобату је Рио Тинто.

У време када је Просторни план за пројекат Јадар био обустављен, еколози су говорили да је Инобат начин да Рио Тинто уђе у Србију „на мала врата“. После потписивања Меморандума између Србије и ЕУ из Рио Тинта за Н1 кажу да компанија подржава „жељу Владе Србије да се у Србији креира локални ланац снабдевања за електрична возила“.

„То је важно и за Србију и Европу. Поносни смо што смо један од потписника писма о намерама, којим се подржава развој ланца вредности е-мобилности у Србији“, наводе из Рио Тинта у одговору за Н1.

Када се у обзир узме ова замршена спрега инвестиција између европских и кинеских компанија, јасно је да Кина није у потпуности изашла из игре за литијум. Из Амбасаде Кине нису одговорили на питања Н1 о потписаном Меморандуму, као ни да ли кинески произвођачи батерија рачунају на литијум из Србије. Иста питања упутили смо и БYД у Европи, али ни од њих нисмо добили одговоре до објављивања овог текста.

САД – истискивање Кине преко литијума

Иако нема директне везе са производњом литијума у Србији, последње две године стицао се утисак да Сједнињене Америчке Државе подржавају пројекат „Јадар“. Амбасадор Кристофер Хил је у више наврата истицао предности отварања рудника, уз ограду да ће о томе на крају одлучити грађани Србије.

Бошко Јакшић каже да је амерички интерес у томе да се Европа што више одвоји од истока, прво од Русије, а сада од Кине.

„Јасно је да Американци притискају Европљане да се удаље од Пекинга. Месецима су се Европљани опирали, али ове године су попустили и заузели оштар став према Кини“, казао је Јакшић и додао да ће се трговински рат са Кином проширити уз помоћ САД.

Европска комисија је почетком јула увела царине на увоз кинеских електричних возила, које износе од 17,4 до чак 37,6 одсто. Експанзија кинеских електричних аутомобила је била толика да је БYД сопственим теретним бродовима допремао хиљаде аутмобила директно у Немачку.

И Михаило Гајић интерес САД у пројекту Јадар види пре свега као политички. Он објашњава да када се Европска унија „развеже“ економски од Кине, биће у могућности и да се политички развеже. То практично значи да ће моћи да према Пекингу заузме тврђи политички став, без бојазни по своје економске интересе.

Међутим, када се погледа како су Кина и европске компаније укрстиле инвестиције у сектору електричних возила, јасно је да потпуног развезивања нема. Гајић каже је у питању сива зона и да између две стране постоје различити нивои и сарадње и конкурентности, зависно од потреба.

Србија усред свега

А шта добија Србија? Осим рудника литијума, који Немачка за сада не жели да отвори на својој територији, и Вучићевих обећања о милијардама евра, могуће је да на наплату стигне и рачун. И то од Кинеза, за које Бошко Јакшић каже да су све само не браћа.

„Питам се коју другу цену ће Србија морати да плати за сагласност“, каже Јакшић и додаје да ће морати да се изведу неки „компензациони радови“ који ће се више тицати политике него економије.

„Да подржавамо Кину, да уђемо у БРИКС“, наводи Јакшић могуће политичке уступке које би Србија морала да учини у случају да Рио Тинто покрене производњу литијума у Јадру.

На питање како је могућ истовремени улазак у БРИКС и убрзани пут у ЕУ, који обећава немачки канцелар Олаф Шолц после потписивања Меморандума, Јакшић каже – могуће је као и улазак у ЕУ и неувођење санкција Русији.

Све је то, закључује, Вучићева „политика лелујања“.

(Н1)