Dugogodišnji predsednik Nikaragve Danijel Ortega izjavio da u toj centralnoameričkoj zemlji „više neće biti izbora“

Dugogodišnji predsednik Nikaragve Danijel Ortega rekao je da se u toj centralnoameričkoj zemlji više neće održavati izbori, čime se eliminiše mogućnost izbornog izazova kada mu mandat istekne sledeće godine i dodatno učvršćuje vlast koju deli sa suprugom.

Ortega, koji je neprekidno na vlasti od 2007. godine, nakon što je prethodno bio predsednik i tokom 1980-ih, rekao je da će ovim potezom biti zatvoren svaki put za opoziciju, iako nije izneo detalje o tome kako će zabrana biti sprovedena, piše Rojters.

Prošlo je vreme kada su stranke koje podržavaju Jenkiji i somozisti mogle da se vrate na vlast – nikada više

„Ovde više neće biti izbora na kojima bi oni pokušavali da preuzmu vladu i osvoje vlast“, rekao je Ortega u govoru u nedelju uveče, održanom povodom obeležavanja Sandinističke revolucije iz 1979. godine.

Ortega je učestvovao u pomenutij revoluciji i u rušenju diktature Anastazija Somoze, koju su podržavale Sjedinjene Američke Države.

„Prošlo je vreme kada su stranke koje podržavaju Jenkiji (Sjedinjene Američke Države) i somozisti mogle da se vrate na vlast – nikada više“, dodao je 80-godišnji Ortega, u svom prvom javnom pojavljivanju u poslednja dva meseca.

Stejt department SAD nije Rojtersu odgovorio na zahtev za komentar. Administracija Donalda Trampa opisala je vladu Ortege kao diktaturu i uvela sankcije za više od 2.350 nikaragvanskih zvaničnika i njihovih rođaka.

Poslednji izbori u Nikaragvi održani su 2021. godine i bili su predmet širokih osporavanja nakon što je Ortega hapsio opozicione političare i poslovne lidere i kriminalizovao neslaganje sa vlašću.

Ortega je prošle godine dodatno učvrstio svoju vlast nizom ustavnih reformi, koje su uključivale imenovanje njegove supruge Rosario Muriljo za „kopredsednicu“ i produženje predsedničkog mandata na šest godina.

On i njegova supruga kontrolišu gotovo svaki aspekt vlasti, uključujući oružane snage i pravosuđe.

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava optužio je vladu Ortege i Muriljo za pretvaranje zemlje „u autoritarnu državu“ i sistematsko kršenje ljudskih prava.

Ortega je 2018. godine na masovne antivladine proteste odgovorio represijom, u kojoj je ubijeno više od 300 ljudi.

Analitičari i opozicioni političari u egzilu rekli su da je ova izjava skrenula pažnju na stvarnost vlasti koju dele Ortega i njegova supruga, istovremeno otkrivajući strah ovog para od pojave opozicionog pokreta.

„Očigledno je da se Ortega i Muriljo plaše da bi i najmanje političko otvaranje moglo stvoriti uslove za ispoljavanje neslaganja i ugroziti njihov čvrst stisak nad vlašću“, rekao je Ticijano Breda, viši analitičar organizacije ACLED, neprofitne organizacije koja prati političko nasilje.

Dodao je:

„Umesto da organizuju nameštene izbore, odlučili su da u potpunosti eliminišu izbornu konkurenciju.“

Zemlja se pretvorila u „potpuno razvijenu diktaturu kojom upravlja jedna porodica“, dodao je on.

Feliks Maradijaga, opozicioni kandidat za predsednika koji je od 2021. do 2023. godine bio zatvoren u Nikaragvi, pre nego što je proteran u SAD, rekao je da Orteginu izjavu ne vidi toliko kao demonstraciju sile, koliko kao „priznanje straha“.

„Ortega je javno priznao ono što mu je oduvek bila stvarna namera: da spreči da njegov tiranski projekat bude podvrgnut bilo kakvom obliku demokratske konkurencije“, rekao je Maradijaga za Rojters.

Ortega je već ranije praktično ugušio konkurenciju tokom prethodnih reizbora 2011, 2016. i 2021. godine, prema rečima Salvadora Marenka, koordinatora organizacije Kolektiv za ljudska prava „Nikaragva, nikad više“, sa sedištem u Kostariki.

A prošlogodišnjim ustavnim reformama već je uspostavljen jednopartijski sistem u zemlji u kojoj opozicioni lideri više ne postoje, jer su proterani iz zemlje.

Ortega, kako je rekao, pokušava da „izbegne rizik od izbornog poraza, jer zna da ga narod odbacuje“.

(N1)