уторак, 21. јул 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дугогодишњи председник Никарагве Данијел Ортега изјавио да у тој централноамеричкој земљи „више неће бити избора“
Хроника

Дугогодишњи председник Никарагве Данијел Ортега изјавио да у тој централноамеричкој земљи „више неће бити избора“

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. јул 2026.

Дугогодишњи председник Никарагве Данијел Ортега рекао је да се у тој централноамеричкој земљи више неће одржавати избори, чиме се елиминише могућност изборног изазова када му мандат истекне следеће године и додатно учвршћује власт коју дели са супругом.

Ортега, који је непрекидно на власти од 2007. године, након што је претходно био председник и током 1980-их, рекао је да ће овим потезом бити затворен сваки пут за опозицију, иако није изнео детаље о томе како ће забрана бити спроведена, пише Ројтерс.

Прошло је време када су странке које подржавају Јенкији и сомозисти могле да се врате на власт – никада више

„Овде више неће бити избора на којима би они покушавали да преузму владу и освоје власт“, рекао је Ортега у говору у недељу увече, одржаном поводом обележавања Сандинистичке револуције из 1979. године.

Ортега је учествовао у поменутиј револуцији и у рушењу диктатуре Анастазија Сомозе, коју су подржавале Сједињене Америчке Државе.

„Прошло је време када су странке које подржавају Јенкији (Сједињене Америчке Државе) и сомозисти могле да се врате на власт – никада више“, додао је 80-годишњи Ортега, у свом првом јавном појављивању у последња два месеца.

Стејт департмент САД није Ројтерсу одговорио на захтев за коментар. Администрација Доналда Трампа описала је владу Ортеге као диктатуру и увела санкције за више од 2.350 никарагванских званичника и њихових рођака.

Последњи избори у Никарагви одржани су 2021. године и били су предмет широких оспоравања након што је Ортега хапсио опозиционе политичаре и пословне лидере и криминализовао неслагање са влашћу.

Ортега је прошле године додатно учврстио своју власт низом уставних реформи, које су укључивале именовање његове супруге Росарио Муриљо за „копредседницу“ и продужење председничког мандата на шест година.

Он и његова супруга контролишу готово сваки аспект власти, укључујући оружане снаге и правосуђе.

Савет Уједињених нација за људска права оптужио је владу Ортеге и Муриљо за претварање земље „у ауторитарну државу“ и систематско кршење људских права.

Ортега је 2018. године на масовне антивладине протесте одговорио репресијом, у којој је убијено више од 300 људи.

Аналитичари и опозициони политичари у егзилу рекли су да је ова изјава скренула пажњу на стварност власти коју деле Ортега и његова супруга, истовремено откривајући страх овог пара од појаве опозиционог покрета.

„Очигледно је да се Ортега и Муриљо плаше да би и најмање политичко отварање могло створити услове за испољавање неслагања и угрозити њихов чврст стисак над влашћу“, рекао је Тицијано Бреда, виши аналитичар организације АЦЛЕД, непрофитне организације која прати политичко насиље.

Додао је:

„Уместо да организују намештене изборе, одлучили су да у потпуности елиминишу изборну конкуренцију.“

Земља се претворила у „потпуно развијену диктатуру којом управља једна породица“, додао је он.

Феликс Марадијага, опозициони кандидат за председника који је од 2021. до 2023. године био затворен у Никарагви, пре него што је протеран у САД, рекао је да Ортегину изјаву не види толико као демонстрацију силе, колико као „признање страха“.

„Ортега је јавно признао оно што му је одувек била стварна намера: да спречи да његов тирански пројекат буде подвргнут било каквом облику демократске конкуренције“, рекао је Марадијага за Ројтерс.

Ортега је већ раније практично угушио конкуренцију током претходних реизбора 2011, 2016. и 2021. године, према речима Салвадора Маренка, координатора организације Колектив за људска права „Никарагва, никад више“, са седиштем у Костарики.

А прошлогодишњим уставним реформама већ је успостављен једнопартијски систем у земљи у којој опозициони лидери више не постоје, јер су протерани из земље.

Ортега, како је рекао, покушава да „избегне ризик од изборног пораза, јер зна да га народ одбацује“.

(Н1)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер