Чланови Анкетне комисије за пад надстрешнице у Новом Саду: Истрага контаминирана од самог почетка. Нигде никад није виђено да прве три особе које се налазе на оптужници нису у притвору, а да сви остали јесу

Чланови Анкетне комисије за утврђивање одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду, Јован Рајић, адвокат и Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда објаснили су зашто је дошло до формирање ове комисије, као и шта знамо о паду надстрешнице - пет месеци касније.

Професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић објаснио је да је Анкетна комисија настала у условима у „којима је постало јасно да институције владавине народа и права у овој земљи нису спремне да ураде оно што је њихова надлежност“.

„Да се утврди одговорност за урушавање надстрешнице и за погибију сада већ 16 људи. У условима у којима је дошло до протеста студената, блокада универзитета, где су они преузели ту борбу, позвали јавност, стручњаци из области права, грађевинске струке, економије, финансија, медија, одлучили су да се организују, након што је скупштина одбила да формира анкетни одбор на ту тему“, каже Маринковић.

Додаје да су као грађани, стручни, одлучили да „дају свој допринос утврђивању те истине“.

„Да у том смислу уверимо јавност да ћемо макар ми дати све са своје стране да се до истине дође, на основу јавно доступних података, не можемо да заменимо судство и тужилаштво, али очигледно наш рад провоцира и те органе, рекао бих да је то добро, јер сазнајемо нове релевантне чињенице“, каже он.

Маринковић истиче да њихов задатак није да кажу студентима да ли су испуњени њихови услови.

„Не бавимо се свим питањима која су студенти покренули, много шире видимо овај први студентски захтев, питање одговорности, јасно указујемо на то да овде није реч само о кривичној одговорности. Има много облика одговорности, да бисмо избегли оно што се десило након мајских трагедија 2023. године, када није било системске реакције на те системске проблеме, ми смо одлучили да са своје стране скренемо пажњу јавности да је одве реч о дубљим проблемима и да друштво мора на организованији начин на то да реагује“, каже Маринковић.

Бивша председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро истакла је да ће суд утврдити „ко ће кривично правно да сноси одговорност“.

„Ми смо решили да утврдимо одговорност за накнаду штете за лица која су погинула, односно њихове рођаке, повређена лица, морамо да нешто урадимо у нашем систему, јер нажалост у последње време је учестало да се нешто догађа трагично и имамо много жртава, људи остају немоћни, беспомоћни, да им је потребан некакав износ да могу да организују живот“, каже она.

Она је упитала „како све то функционише“.

„Врло неправично, врло нетранспарентно, различито су третирани. Мора да се оформи фонд из кога ће се за прву помоћ одмах некоме нешто дати“, каже.

Морамо, додаје она, „утврдити колика је настала штета тим падом надстрешнице“.

„Основна је у погледу губитка људских живота, постоје и друге врсте штета које су јако велике. Штета је дневна и то јако висока, возови туда не иду, путници ту не долазе, имате различите приходе од свега тога. Фасцинантне су дневне цифре, ко је одговоран за то, шта држава ради за то, ми нисмо чули као грађани колика је штета, да ли је промењен буџет, јер је страшно велика штета, и то је врста штете која се мора разматрати“, каже она.

Још озбиљније је, истиче, у овом тренутку ко је одговоран да плати ту штету.

„Али док дођемо до накнаде штете, то је потрајати, имаћемо опет једну велику рупу у буџету, наш законодавни систем већ донекле предвиђа, веома је битно да се то усаврши, ко је заиста одговоран, која организација, који функционер ко је на челу неке институције, која је допринела да дође до штете, може држава од њега да се регресира, тај систем мора да се допуни, ми смо очевици да политичари одговарају тако што дају оставку или се смене или кривично одговарају, а за штету која је настала – не. Какве одлуке је влада доносила, ко је одговоран за све то, колико је то транспарентно, све то представља одговорност, јер овај народ мора да има сазнање и да схвати да постоји одговорност и тих који су допринели прављењу лоших закона, одлука, прављењу тога да се свуда ангажују Кинези. Да ли постоји стални проблем? Постоји. Шта се у свету ради . прво се оде у истрагу да ли је било нешто коруптивно, кад се нешто стално руши“, каже она.

„Зашто професор може да утиче на сведоке, а Весић не“

Адвокат Јован Рајић не види логично објашњење да су само „инжењери у притвору“.

„Данас је професорка Весна Ракић Водинелић на конференцији Анкетне комисије објаснила да нигде никад није виђено да прве три особе које се налазе на оптужници нису у притвору, а да сви остали јесу, то само по себи довољно говори. Чини ми се да не псотоји никакво логично објашњење због чега један професор Грађевинског факултета може да утиче на сведоке и због тога се налази у притвору“, каже он.

Додаје да је њему „утицај на сведоке врло интересантан из правничке перспективе“.

„Јер једна истакнута политичка фигура попут Горана Весића, нико не помишља да би он могао да утиче на сведоке, не постоји та опасност, за њега није одређен чак ни кућни притвор, забрана напуштања стана, а да професор Грађевинског факултета, који нема никакву историју било какву чињења кривичних дела или сумње, због тога седи у притвору већ више до 100 дана. То је нелогично, не пледирамо да улазимо у одлуке суда да кажемо ово је добро, ово није, али морамо да укажемо на неке нелогичности. Нама је чудно, немамо рационално објашњење због чега је то тако, волели бисмо да знамо шта се налази иза тога, мени се чини, то смо рекли, то је став Анкетне комисије, постоје различтии аршини, критеријуми, за људе који обављају различите политичке функције и оне који долазе из струке“, каже он.

Он је указао да су данас показали клип који говори о томе да је „председник први пут када се обратио трасирао пут којим истрага о овоме треба да иде“.

„Одредио је надлежност стварну и месну тужилаштва, односно суда, рекао је ВЈТ у Новом Саду. Имали сте након тога сигнализацију да је Весић његов пријатељ, он је после тога пуштен. Перманентно мешање де факто најмоћније политичке фигуре у овој земљи у једну пар екселанс правну ствар, као што је истрага о овом случају, који је изузетно важан, постоји изузетан интерес јавности да се ово изгура и реши на прави начин“, истиче Рајић.

Боји се, каже, да „ово што се дешава од 1. новембра, не иде у добром правцу“.

„Између осталог, оно чиме се ми бавимо, што желимо да урадимо јесте да укажемо на те аномалије, да скренемо пажњу на оно што није добро. Немамо капацитете, нисмо тужилаштво, нисмо суд, наша морална обавеза и оно око чега смо се окупили јесте наша интенција да скренемо пажњу на те аномалије“, каже Рајић.

Маринковић истиче да „тужилаштво није организовало конференцију“.

„Важно је да грађани знају, када дође до губитка живота, неопходно је да се спроведе истрага, неопходно је да се води одговорајући правични поступак, овде конкретно кривични, како би сви одговорни били изведени пред лице правде, то је минимум који друштво дугује жртвама, то имамо обавезу према свима нама и будућим генерацијама да се те ствари не понове. Ми нажалост падао поново на том испиту. Видимо да се поступак пред Вишим судом у Новом Саду одуговлачи, још оптужница није ступила на снагу од 30. децембра, срамотно“, каже он.

Истиче да је све што је њима Стаменковић послао као реакцију „заправо оно што су морали они нама да доставе свима у јавности благовремено“.

„Та чињеница да постоји та врста нетранспарентности и да не знамо зашто се води сад поступак против службенице Инфраструктуре железнице, а не и против њене шефице, или онога ко је по функцији био надлежан да надзире рад, да се против њих не води поступак против злоупотребе службеног положаја. Могуће је да није дошло теоријски до злоупотребе службеног положаја, али тешко је поверовати, да је било на нижим нивоима корупције, а није на вишим“, каже Маринковић.

„Истрага контаминирана од самог почетка“

Петровић Шкеро каже да су их грађани обавестили да постоје личности из Председништва – „жена која има неограничена права и управља свим тим радовима, дешавањима поводом управљања тим пројектом“.

„Друга личност је жена која је долазила, није запослена код извођача, ни код финансијера, нити код инвеститора, али имала је овлашћења да кад дође на градилиште каже ‘ово ми се не свиђа, ово ћете променити’, сви су били обавештени да се она мора слушати. Интересантно ако смо ми дошли до тог сазнања да тужилаштво није позвало, или ми не знамо. Интересантно је да кад све то знамо, имамо оне који су у притвору, ниједна не постоји на оптужници која је из главног домаћег националног извођача, главни подизвођач, није није на том месту, интересантно је да су докази узети четири месеца након падања надстрешнице, а све у ситуацији када каже председник и понавља се то као ехо – струка је крива, ако је струка крива и онај ко изводи те радоце, како нико не дира одатле никога, и како се не преузму докази“, пита она.

Рајић је подсетио да је „истрага контаминирана од самог почетка“.

„На дан трагедије је неки булдожер дошао да уклања шут као да је је то срушена нека нелегална некретнина, а не место несреће. Они су то уклонили, на тај начин су решили тај проблем, сад након оволико времена када полиција добија такву инструкцију, то је неозбиљно. Цела ова прича са овом истрагом, са непотврђивањем оптужнице овако дуго, са различитим тужилаштвима, бојим се да води, нећу да улазим у мотиве, једном разводњавању ове приче, растакању доказа и доказног поступка читавог, води томе да, бојим се, ми нећемо моћи да сазнамо заправо праву истину и утврдимо пуну одговорност људи који су за ово одговорни“, каже Рајић.

Он истиче да, „да се тужилаштво поставило онако како је требало, да су овај проблем перципирали из перспективе корупције, а онда повезано са свим осталим проблемима, вероватно се ова комисија и не би оформила, али је читав аспект ове приче остао у запећку“.

„Поново се враћам на прву изјаву, за надлежност суда, она је трасирала пут истраге, он је практично рекао ово нема никакве везе са политичком одговорношћу, са корупцијом, ово је струка и стално се понављало, до данас. У том смислу бих рекао да је циљ ове комисије и онога што ми радимо да се не заборави, да се осветли колико је могуће тај аспект коруптивног деловања“, каже он.

Петровић Шкеро истиче да је „брзина због потребе инвеститора потпуно претрчала брзину за квалитет, брзину за безбедност“.

„Гледајући све то, стигли смо до закона лекс специјалис за ЕКСПО. Ова комисија је сматрала, без обзира што ЕКСПО није везан за ту станицу, да морамо да обавестимо јавност. Закон доноси одредбе које се у ЕУ зову коруптивне одредбе“, каже она.

Рајић каже да се „три месеца након свега што се догодило са надстрешницом појављује нацрт закона где се легализује ситуација која је довела до урушавања надстрешнице“.

„И каже се да ви можете да пустите објекат у рад који нема употребну дозволу, а све време причамо да је овде довело до тога то што је једно градилиште и пуштено у рад без употребне дозволе, то није само дрскост и безобразлук, то је безочан неосећај за реалност, за стварност, емпатије према овим жртвама, па кад су видели реакцију јавности, онда су пропис повукли. Али то није само ЕКСПО, то је почело са Београдом на води. Ви паралишете правни систем ове земље, да бисте инвеститору изашли у сусрет, исто је са Генералштабом, исто је са многим другим пројектима“, каже Рајић.

Маринковић је указао и на одговорност медија.

„Медији морају да схвате, поготово јавни сервиси, да имају обавезу да пружају истину својим грађанима. Овде је било речи о томе да се од почетка систематски искључује јавност, да кад неко ту тему отвара, а да се јавни сервис њом не бави, не покушава да утврди истину, већ кроз свој начин информирања, како се на један китњаст начин преувеличавао значај онога што је урађено на тој железничкој станици, тиме се стварала представа за грађане, не само да је то заиста железничка станица, а не градилиште, већ да је заправо то најбезбедније место на свету. Да су грађани знали да је то градилиште, можда не би били тог дана ту, и можда би били живи. У томе се огледа одговорност медија, то је део системске одговорности“, указује Маринковић.

(Н1)