četvrtak, 03. april 2025. | |
Članovi Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Jovan Rajić, advokat i Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda objasnili su zašto je došlo do formiranje ove komisije, kao i šta znamo o padu nadstrešnice - pet meseci kasnije. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković objasnio je da je Anketna komisija nastala u uslovima u „kojima je postalo jasno da institucije vladavine naroda i prava u ovoj zemlji nisu spremne da urade ono što je njihova nadležnost“. „Da se utvrdi odgovornost za urušavanje nadstrešnice i za pogibiju sada već 16 ljudi. U uslovima u kojima je došlo do protesta studenata, blokada univerziteta, gde su oni preuzeli tu borbu, pozvali javnost, stručnjaci iz oblasti prava, građevinske struke, ekonomije, finansija, medija, odlučili su da se organizuju, nakon što je skupština odbila da formira anketni odbor na tu temu“, kaže Marinković. Dodaje da su kao građani, stručni, odlučili da „daju svoj doprinos utvrđivanju te istine“. „Da u tom smislu uverimo javnost da ćemo makar mi dati sve sa svoje strane da se do istine dođe, na osnovu javno dostupnih podataka, ne možemo da zamenimo sudstvo i tužilaštvo, ali očigledno naš rad provocira i te organe, rekao bih da je to dobro, jer saznajemo nove relevantne činjenice“, kaže on. Marinković ističe da njihov zadatak nije da kažu studentima da li su ispunjeni njihovi uslovi. „Ne bavimo se svim pitanjima koja su studenti pokrenuli, mnogo šire vidimo ovaj prvi studentski zahtev, pitanje odgovornosti, jasno ukazujemo na to da ovde nije reč samo o krivičnoj odgovornosti. Ima mnogo oblika odgovornosti, da bismo izbegli ono što se desilo nakon majskih tragedija 2023. godine, kada nije bilo sistemske reakcije na te sistemske probleme, mi smo odlučili da sa svoje strane skrenemo pažnju javnosti da je odve reč o dubljim problemima i da društvo mora na organizovaniji način na to da reaguje“, kaže Marinković. Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero istakla je da će sud utvrditi „ko će krivično pravno da snosi odgovornost“. „Mi smo rešili da utvrdimo odgovornost za naknadu štete za lica koja su poginula, odnosno njihove rođake, povređena lica, moramo da nešto uradimo u našem sistemu, jer nažalost u poslednje vreme je učestalo da se nešto događa tragično i imamo mnogo žrtava, ljudi ostaju nemoćni, bespomoćni, da im je potreban nekakav iznos da mogu da organizuju život“, kaže ona. Ona je upitala „kako sve to funkcioniše“. „Vrlo nepravično, vrlo netransparentno, različito su tretirani. Mora da se oformi fond iz koga će se za prvu pomoć odmah nekome nešto dati“, kaže. Moramo, dodaje ona, „utvrditi kolika je nastala šteta tim padom nadstrešnice“. „Osnovna je u pogledu gubitka ljudskih života, postoje i druge vrste šteta koje su jako velike. Šteta je dnevna i to jako visoka, vozovi tuda ne idu, putnici tu ne dolaze, imate različite prihode od svega toga. Fascinantne su dnevne cifre, ko je odgovoran za to, šta država radi za to, mi nismo čuli kao građani kolika je šteta, da li je promenjen budžet, jer je strašno velika šteta, i to je vrsta štete koja se mora razmatrati“, kaže ona. Još ozbiljnije je, ističe, u ovom trenutku ko je odgovoran da plati tu štetu. „Ali dok dođemo do naknade štete, to je potrajati, imaćemo opet jednu veliku rupu u budžetu, naš zakonodavni sistem već donekle predviđa, veoma je bitno da se to usavrši, ko je zaista odgovoran, koja organizacija, koji funkcioner ko je na čelu neke institucije, koja je doprinela da dođe do štete, može država od njega da se regresira, taj sistem mora da se dopuni, mi smo očevici da političari odgovaraju tako što daju ostavku ili se smene ili krivično odgovaraju, a za štetu koja je nastala – ne. Kakve odluke je vlada donosila, ko je odgovoran za sve to, koliko je to transparentno, sve to predstavlja odgovornost, jer ovaj narod mora da ima saznanje i da shvati da postoji odgovornost i tih koji su doprineli pravljenju loših zakona, odluka, pravljenju toga da se svuda angažuju Kinezi. Da li postoji stalni problem? Postoji. Šta se u svetu radi . prvo se ode u istragu da li je bilo nešto koruptivno, kad se nešto stalno ruši“, kaže ona. „Zašto profesor može da utiče na svedoke, a Vesić ne“ Advokat Jovan Rajić ne vidi logično objašnjenje da su samo „inženjeri u pritvoru“. „Danas je profesorka Vesna Rakić Vodinelić na konferenciji Anketne komisije objasnila da nigde nikad nije viđeno da prve tri osobe koje se nalaze na optužnici nisu u pritvoru, a da svi ostali jesu, to samo po sebi dovoljno govori. Čini mi se da ne psotoji nikakvo logično objašnjenje zbog čega jedan profesor Građevinskog fakulteta može da utiče na svedoke i zbog toga se nalazi u pritvoru“, kaže on. Dodaje da je njemu „uticaj na svedoke vrlo interesantan iz pravničke perspektive“. „Jer jedna istaknuta politička figura poput Gorana Vesića, niko ne pomišlja da bi on mogao da utiče na svedoke, ne postoji ta opasnost, za njega nije određen čak ni kućni pritvor, zabrana napuštanja stana, a da profesor Građevinskog fakulteta, koji nema nikakvu istoriju bilo kakvu činjenja krivičnih dela ili sumnje, zbog toga sedi u pritvoru već više do 100 dana. To je nelogično, ne plediramo da ulazimo u odluke suda da kažemo ovo je dobro, ovo nije, ali moramo da ukažemo na neke nelogičnosti. Nama je čudno, nemamo racionalno objašnjenje zbog čega je to tako, voleli bismo da znamo šta se nalazi iza toga, meni se čini, to smo rekli, to je stav Anketne komisije, postoje različtii aršini, kriterijumi, za ljude koji obavljaju različite političke funkcije i one koji dolaze iz struke“, kaže on. On je ukazao da su danas pokazali klip koji govori o tome da je „predsednik prvi put kada se obratio trasirao put kojim istraga o ovome treba da ide“. „Odredio je nadležnost stvarnu i mesnu tužilaštva, odnosno suda, rekao je VJT u Novom Sadu. Imali ste nakon toga signalizaciju da je Vesić njegov prijatelj, on je posle toga pušten. Permanentno mešanje de fakto najmoćnije političke figure u ovoj zemlji u jednu par ekselans pravnu stvar, kao što je istraga o ovom slučaju, koji je izuzetno važan, postoji izuzetan interes javnosti da se ovo izgura i reši na pravi način“, ističe Rajić. Boji se, kaže, da „ovo što se dešava od 1. novembra, ne ide u dobrom pravcu“. „Između ostalog, ono čime se mi bavimo, što želimo da uradimo jeste da ukažemo na te anomalije, da skrenemo pažnju na ono što nije dobro. Nemamo kapacitete, nismo tužilaštvo, nismo sud, naša moralna obaveza i ono oko čega smo se okupili jeste naša intencija da skrenemo pažnju na te anomalije“, kaže Rajić. Marinković ističe da „tužilaštvo nije organizovalo konferenciju“. „Važno je da građani znaju, kada dođe do gubitka života, neophodno je da se sprovede istraga, neophodno je da se vodi odgovorajući pravični postupak, ovde konkretno krivični, kako bi svi odgovorni bili izvedeni pred lice pravde, to je minimum koji društvo duguje žrtvama, to imamo obavezu prema svima nama i budućim generacijama da se te stvari ne ponove. Mi nažalost padao ponovo na tom ispitu. Vidimo da se postupak pred Višim sudom u Novom Sadu odugovlači, još optužnica nije stupila na snagu od 30. decembra, sramotno“, kaže on. Ističe da je sve što je njima Stamenković poslao kao reakciju „zapravo ono što su morali oni nama da dostave svima u javnosti blagovremeno“. „Ta činjenica da postoji ta vrsta netransparentnosti i da ne znamo zašto se vodi sad postupak protiv službenice Infrastrukture železnice, a ne i protiv njene šefice, ili onoga ko je po funkciji bio nadležan da nadzire rad, da se protiv njih ne vodi postupak protiv zloupotrebe službenog položaja. Moguće je da nije došlo teorijski do zloupotrebe službenog položaja, ali teško je poverovati, da je bilo na nižim nivoima korupcije, a nije na višim“, kaže Marinković. „Istraga kontaminirana od samog početka“ Petrović Škero kaže da su ih građani obavestili da postoje ličnosti iz Predsedništva – „žena koja ima neograničena prava i upravlja svim tim radovima, dešavanjima povodom upravljanja tim projektom“. „Druga ličnost je žena koja je dolazila, nije zaposlena kod izvođača, ni kod finansijera, niti kod investitora, ali imala je ovlašćenja da kad dođe na gradilište kaže ‘ovo mi se ne sviđa, ovo ćete promeniti’, svi su bili obavešteni da se ona mora slušati. Interesantno ako smo mi došli do tog saznanja da tužilaštvo nije pozvalo, ili mi ne znamo. Interesantno je da kad sve to znamo, imamo one koji su u pritvoru, nijedna ne postoji na optužnici koja je iz glavnog domaćeg nacionalnog izvođača, glavni podizvođač, nije nije na tom mestu, interesantno je da su dokazi uzeti četiri meseca nakon padanja nadstrešnice, a sve u situaciji kada kaže predsednik i ponavlja se to kao eho – struka je kriva, ako je struka kriva i onaj ko izvodi te radoce, kako niko ne dira odatle nikoga, i kako se ne preuzmu dokazi“, pita ona. Rajić je podsetio da je „istraga kontaminirana od samog početka“. „Na dan tragedije je neki buldožer došao da uklanja šut kao da je je to srušena neka nelegalna nekretnina, a ne mesto nesreće. Oni su to uklonili, na taj način su rešili taj problem, sad nakon ovoliko vremena kada policija dobija takvu instrukciju, to je neozbiljno. Cela ova priča sa ovom istragom, sa nepotvrđivanjem optužnice ovako dugo, sa različitim tužilaštvima, bojim se da vodi, neću da ulazim u motive, jednom razvodnjavanju ove priče, rastakanju dokaza i dokaznog postupka čitavog, vodi tome da, bojim se, mi nećemo moći da saznamo zapravo pravu istinu i utvrdimo punu odgovornost ljudi koji su za ovo odgovorni“, kaže Rajić. On ističe da, „da se tužilaštvo postavilo onako kako je trebalo, da su ovaj problem percipirali iz perspektive korupcije, a onda povezano sa svim ostalim problemima, verovatno se ova komisija i ne bi oformila, ali je čitav aspekt ove priče ostao u zapećku“. „Ponovo se vraćam na prvu izjavu, za nadležnost suda, ona je trasirala put istrage, on je praktično rekao ovo nema nikakve veze sa političkom odgovornošću, sa korupcijom, ovo je struka i stalno se ponavljalo, do danas. U tom smislu bih rekao da je cilj ove komisije i onoga što mi radimo da se ne zaboravi, da se osvetli koliko je moguće taj aspekt koruptivnog delovanja“, kaže on. Petrović Škero ističe da je „brzina zbog potrebe investitora potpuno pretrčala brzinu za kvalitet, brzinu za bezbednost“. „Gledajući sve to, stigli smo do zakona leks specijalis za EKSPO. Ova komisija je smatrala, bez obzira što EKSPO nije vezan za tu stanicu, da moramo da obavestimo javnost. Zakon donosi odredbe koje se u EU zovu koruptivne odredbe“, kaže ona. Rajić kaže da se „tri meseca nakon svega što se dogodilo sa nadstrešnicom pojavljuje nacrt zakona gde se legalizuje situacija koja je dovela do urušavanja nadstrešnice“. „I kaže se da vi možete da pustite objekat u rad koji nema upotrebnu dozvolu, a sve vreme pričamo da je ovde dovelo do toga to što je jedno gradilište i pušteno u rad bez upotrebne dozvole, to nije samo drskost i bezobrazluk, to je bezočan neosećaj za realnost, za stvarnost, empatije prema ovim žrtvama, pa kad su videli reakciju javnosti, onda su propis povukli. Ali to nije samo EKSPO, to je počelo sa Beogradom na vodi. Vi parališete pravni sistem ove zemlje, da biste investitoru izašli u susret, isto je sa Generalštabom, isto je sa mnogim drugim projektima“, kaže Rajić. Marinković je ukazao i na odgovornost medija. „Mediji moraju da shvate, pogotovo javni servisi, da imaju obavezu da pružaju istinu svojim građanima. Ovde je bilo reči o tome da se od početka sistematski isključuje javnost, da kad neko tu temu otvara, a da se javni servis njom ne bavi, ne pokušava da utvrdi istinu, već kroz svoj način informiranja, kako se na jedan kitnjast način preuveličavao značaj onoga što je urađeno na toj železničkoj stanici, time se stvarala predstava za građane, ne samo da je to zaista železnička stanica, a ne gradilište, već da je zapravo to najbezbednije mesto na svetu. Da su građani znali da je to gradilište, možda ne bi bili tog dana tu, i možda bi bili živi. U tome se ogleda odgovornost medija, to je deo sistemske odgovornosti“, ukazuje Marinković. (N1) |