Хроника | |||
Светске реакције на америчке царине: „Глобални трговински рат постао стварност. Последице ће бити страшне по милионе људи широм света“ |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 03. април 2025. | |
Реакције из целог света пристижу након што је Доналд Трамп најавио нове глобалне царине. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће „последице бити страшне за милионе људи широм света“ и додала да Европа финализује свој први пакет одговора на царине на челик, јавља ББЦ. Кина је обећала „одлучне контрамере“ као одговор на овај потез. Премијер Канаде, Марк Карни, изјавио је да је „од суштинске важности деловати одлучно и снажно“. Ђорђа Мелони из Италије назвала је америчке царине „погрешним“ и упозорила да би могле изазвати трговински рат. Премијер Аустралије Ентони Албанезе рекао је: „Ово није потез пријатеља“. Вршилац дужности председника Јужне Кореје Хан Дук-Су изјавио је да је „глобални трговински рат постао стварност“. У Републици Ирској, Мишел Мартин рекао је да не види „никакво оправдање“ за увођење царина. Карин Келер-Сутер из Швајцарске изјавила је да ће земља „брзо одлучити“ о својим следећим корацима. Светске реакције на америчке царине „Свеобухватне нове царине које је амерички председник Доналд Трамп објавио синоћ изазвале су разочарање, претње о контра мерама и позиве за даље преговоре да се нове трговинске мере учине више фер, али одговори су одмерени, указујући на то да кључни амерички трговински партнери немају апетита за отворени трговински рат са највећом светском привредом“, пише агенција АП. Индијско министарство трговине саопштило је да процењује најновије америчкце царине и да индијска влада настоји да убрза преговоре за трговински споразум са САД-ом да би потенцијално добили неке уступке и смањили утицај виших увозних царина. Споразум чији први део треба да буде успостављен до јесени био би усмерен на омогућавању обема земљама да подстакну трговину, инвестиције и трансфер технологије, поред продубљивања интеграције у ланцу набавке, наводи се у саопштењу. „Остајемо у контакту са Трамповом администрацијом и очекујео да идемо даље (с преговорима) наредних дана“, навело је индијско министарство. САД су биле највећи индијски трговински партнер 2024. године са трговином процењеном на 129 милијарди. Земље су сада поставиле амбициозни циљ да више него удвоструче своју трговинску размену на 500 милијарди долара до 2030. године. Индијски извозници и аналитичари кажу да нове Трампове црине имају помешан утицај на земљу. ;Трамп је најавио узвратну царину од 26 одсто за Индију, у поређењу са царином од 46 одсто за Кину, 46 одсто за Вијетнам, 37 за Бангладеш и 36 одсто за Тајланд, 44 одссто за Шри Ланку. Вијетнам, Шри Ланка и друге земље у јужној и југоисточној Азији су на мети неких од највиших царина. Посматрачи кажу да ће царине вероватно утицати на индијску привреду и извршити притисак на радна места али да има простора за долазак нових пословања пошто је Индија у нижој трифи него друге азијске земље. Вијетнамска берза пала је данас док су цене злата достигле рекордно висок ниво полсе америчког увођења царине од 46 одсто на вијетнамски извоз. Вијетнам је већ одавно схватио да се сувише ослања на САД и почео је да диверсификује своје трговинске односе потписивањем споразума о слободној трговини са више од десет земаља, рекао је један саветник у саветодавној компанији. Указао је да је сада јасна лекција да ослањање Вијетнама на америчко извозно тржиште није безбедно. Посебно ће бити јако погођена индустрија одеће и спортске одеће и обуће, укључујући и познате марке као што су Адидас и Најк. Најк је производио своје патике и око трећину своје одеће у Вијетнаму прошле године док су фабрике у Вијетнаму произвеле 39 одсто патика Адидаса и око 18 одсто одеће. Вијетнамски премијер Фам Мињ Чињ рекао је да се земља и даље нада да ће достићи циљ економског раста од најмање осам одсто упркос увођењу америчких царина од 46 одсто на извоз. Вијетнамски премијер председавао је данас састанку владе да процени утицај царина, међу највишим наметнутим било којој земљи и изјавио да се Вијетнам нада да ће америчка политика бити конзистентна са добрим односима између две земље. Он је рекао да Вијетнам и даље превазилази последице дугог рата између две земље. Царине ће задати тежак ударац Вијетнам пошто су САД његово највеће извозно тржиште. Извоз у САД процењен на 142 милијарде долара је у 2021. години представљао трећину БДП-а земље. Украјина ради на томе да добије боље царинске услове од САД, рекла је украјинска министарка привреде Јулија Свириденко на свом налогу Икс. Она је рекла да су украјинске царине на америчку робу „доста ниске“ и да је Украјина увезла више робе из САД 2024. године него што је извезла у тој земљи. Рекла је да ће царине од 10 одсто уведене Украјини углавном погодити мале прозвођаче. „Украјина има шта да понуди САД-у као поуздан савезник и партнер. Обе земље ће профитирати од фер царина“, написала је она. Јапански премијер Шигеру Ишиба рекао је да је „за жаљење“ што су САД увеле царине од 25 одсто на аутомобиле из Јапана упркос његовом огромном доприносу америчкој привреди. Јапанске компаније су биле највећи светски инвеститори у САД од 2019. посебно произвођачи аутомобила, који су отварали радна места за милионе Американаца, рекао је Ишиба. Ишиба је рекао да ће Јапан наставити снажно да тражи од САД да преиспита своје царинске мере и да ће он директно преговарати са Трампом када год то буде сматрано одговарајућим. „Учинићу то у време и на начин који највише одговарају без оклевања“, рекао је Ишиба. Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да су царине „напад“ на трговински систем који је довео глобални просперитет и да је сама Америка помогла у његовом креирању. ; Шолц је данас изјавио да ће цела глобална привреда патити од тих одлука које, како је рекао нису добро промишљење. Он је додао да америчка администрација „креће путем на крају кога ће бити само губитника“. Он је изјавио у Берлину да то представља „напад на трговински поредак који је створио просперитет широм света – трговински поредак који је такође у врло значајној мери резултат америчких напора“. САД су прошле године биле највећи немачки трговински партнер први пут од 2015. године, испред Кине. Немачки министар економије и вицеканцелар Роберт Хабек рекао је да овај дан неће бити „дан ослобођења“, како га је назвао Трамп за потрошаче САД већ „Дан инфлације. „Америчка манија за царине могла би да подстакне спиралу која ће повући земље у рецесију и изазвати огромну штету широм света“, рекао је он. Хабек је рекао да су се увек залагали за преговоре, не за конфронтацију и да то и сада остаје, а да је добро да Европска комисија циља ка преговараном решењу са САД. Оценио је да још има извесног времена за то, али уколико САД не желе испреговарано решење ЕУ ће дати избалансиран, јасан и одлучан одговор, за који се припремила. Међу малим острвским земљаја у Јужном Пацифику неколико је издвојено за више тарифе од базе од 10 одсто. Заменик премијера Фиџија Биман Прасад данас је критковао „несразмерне“ и „нефер“ царине од 32 одсто, најављене на извоз Фиџија у САД. САД су главни трговински партнер за ту земљу од 924.000 људи и представљају 10 одсто њеног укупног извоза и увоза, рекао је данас Прасад преко друштвених мрежа. Највећи извоз Фиџија у САД је флаширана вода са њиховим најчувенијим брендом „Фији Wатер“, који је у власништву америчког конгломерата. Америчка администрација оправдала је више царине за Фиџи тврдњом да та пацифичка земља примењује царине од 63 одсто на америчку робу која стиже у њу. Прасад је одбацио ту цифру и рекао да Фиџи нема тако високе царине за било коју земљу. Портпарол кинеског министарства спољних послова рекао је да нема победника у трговинским и царинским ратовима и да протекционизам није излаз. „САД треба да исправе своју погрешну праксу и реше трговинске спорове са свим земљама, укључујући и Кину, консултацијама заснованим на равноправности, узајаном поштовању и узајамној добробити“, рекао је Гу Диакун. Он је рекао да царине крше прописе Светске трговинске организације и наносе штету заједничким интересима народа свих земаља и да не помажу у решавању проблема самих САД. „Свима је јасно да се све више земаља супротставља америчким једностраним, силеџијским деловањем, као што је наметање царина“, рекао је он. Израелски министар финансија Везалел Смотрич рекао је да његова канцеларија разматра Трампову уредбу о царинама и анализира њене импликације за привреду земље, у првој реакцији на Трампову најаву о царинама од 17 одсто за увоз из Израела. Смотрич је рекао да разговара са индустријским лидерима о новим царинама и да ће се данас састати са званичницима министарства финансија да одлучи о даљем деловању као одговор на то. Министар економије Шпаније Карлос Куербо рекао је да је неопходно испреговарано решење са САД, за земљу која је четврта по величини у еврозони, али и да је Шпанија спремна да предузме мере да заштити своје комапније и индустрије. „Много тога је доведено у питање. Морамо да заштитимо врло важан трговински и економски однос који имамо између два највећа партнера на планети, рекао је Куербо данас после објаве САД-а о царинама од 20 одсто за Европску унију. Британска влада саопштила је да ће се заложити да постигне споразум о слободној трговини са САД уместо да узврати на царине од 10 одсто које је Трамп увео на британску робу. Британски Министар привреде Џонатан Рејнолдс рекао је да му је драго што је Велика Британија у бољем положају од других земаља, али да није задовољан. Британски премијер Кир Стармер рекао је да ће британска влада реаговари са хладном и смиреном главом на Трампову објаву о 10 одсто царина на увоз из Британије. ; Стармер је рекао пословним лидерима окупљеним у Даунинг стриту да је јасно да ће бити економски утицај, али да се и даље нада да ће постићи да се царине укину преко трговинског споразума са Вашингтоном. „Преговори о спроазуму о економском просперитету, који јача наш постојећи трговински однос, се настављају и борићемо се за најбољи дил за Британију. Нико не побеђује у трговинском рату, то није у нашем националном интересу, рекао је Стармер. Генерални директор Хонде Тошихиро Мибе рекао је да ће јапански произвођач аутомобила неко време размотрити ситуацију на тржишту и друге факторе да би утврдио правилан начин да одговори на Трампове царине. ; „Брзе промене као ова су тешке и тешко је брзо одговорити“, рекао је он данас новинарима. Тајван је одговорио на увођење царине од 32 одсто на његову високотехнолошку привреду називајући те мере „јако неразумним и за велико жаљење“. „Предложена царинска стопа не одражава актуалну економску и трговинску ситуацију између Тајвана и САД и нефер је за Тајван“, рекао је порптарол владе Ли Хуи-ли у званичном саопштењу. Тајвански извоз у САД и одговарајући трговински вишак су знатно порасли протеклих година углавном одражавајући пораст тражње америчких купаца за полупроводнике и повезане производе, посебно производе за Вештачку интелигенцију, рекао је Ли. Тајландска премијерка Шинаватра рекла је да је њена земља спремна да преговара са САД да нађе фер трговински баланс за обе стране, после најаве царина од 36 одсто за Тајланд. Она је додала да је Тајланд посвећен да ради са САД да постигне одржив економски раст. Рекла је и да тајландски извозници треба да траже додатна тржишта за своје производе да смање ризик од ослањања само на једно главно тржиште. (Агенције) |