петак, 05. март 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Велики колач за сто са премало гостију или - зашто суботичким јавним набавкама суверено владају усамљене понуде?
Економска политика

Велики колач за сто са премало гостију или - зашто суботичким јавним набавкама суверено владају усамљене понуде?

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко М. Жујовић   
субота, 13. фебруар 2021.

Просечан број понуђача у поступцима јавних набавки и на тендерима локалних јавних предузећа и установа лане једва да је прелазио један. У поступцима јавних набавки, које је прошле године споводио Зоолошки врт, у просеку се дословно јављао по један понуђач. Ситуација није значајно другачија ни у Суботица-трансу, Топлани, Водоводу и канализацији и другим предузећима. Сличан тренд влада и у неким земљама Европске уније

Уколико неко чак и овлаш завири у лако доступне податке, уредно објављене на сајтовима суботичких јавних предузећа и установа, лако ће израчунати да је просечан број понуђача у поступцима јавних набавки у Суботици лане једва премашивао један. На јавне набавке расписиване у Золошком врту и предузећу Парк Палић јављао се у просеку по један понуђач, у Топлани и Суботица-трансу 1,2, у Чистоћи и зеленилу 1,3, а у Водоводу 1,4 понуђача.

Статистички изузетак од овог правила је Димничар. У овом јавном комуналном предузећу лане су расписане две јавне набавке (гориво и електрична енергија) на које се јавило пет предузећа.

Од девет јавних набавки, расписаних током 2020. године у Зоолошком врту, две су обустављене, а на преосталих седам јавио се по један понуђач. Претходне, 2019. године, Зоолошки врт је расписао 16 јавних набавки, од којих је обустављена једна, а на преосталих 15 јавила су се у просеку 1,3 понуђача. Слично је у Суботица-трансу, где су се лане на 44 спроведена поступка јавних набавки јавила 54 понуђача.

Предочене бројке далеко су од разгранате тржишне конкуренције. Знатно су испод званичног републичког просека за 2019. годину од 2,5 понуђача по закљученом уговору (подаци за 2020. још увек нису објављени). Суботички трендови, међутим, нису далеко од трендова у неким од европскох земаља.

Све ближи Пољској, Чешкој и Мађарској, све даљи од Хрватске

Према подацима Европске комисије, проценат окончаних тендера са само једним понуђачем од 2006. до 2016. године скочио је са 14 на чак 29 одсто. У извештају европске Комисије за борбу против корупције пише да Европска унија због корупције годишње изгуби око 120 милијарди евра. Значајан део поменутог износа отпада на корупцију у сектору јавних набавки на које Европска унија годишње потроши око 14 одсто свог бруто домаћег производа.

Подаци Европске комисије за 2019. годину, највише тендера са по једним учесником било је у Чешкој и Пољској, по 51 одсто. Следе Грчка и Мађарска са по 40 одсто. Иако бележи пад броја тендера са само једним понуђачем, Велика Британија је 2019. године забележила чак 30 одсто таквих јавих набавки.

У Бугарској је проценат поступака јавних набавки са само једним понуђачем 2019. године износио је 27, а у Хрватској 17 одсто. Хрватска је, заједно са Пре седам година, проценат тендера са само једним понуђачем у Хрватској је износио 51 одсто. Најмањи проценат тендера са само једним понуђачем 2019. године забележен је у Лихтенштајну (5 одсто), на Исланду (6 пдсто) и Шведској (7 одсто).

Мали број специјализованих добављача

Истражујући ову тему, наша редакција је у среду градској влади и директорима суботичких јавних предузећа и установа, обухваћеним нашим истраживањем, имејлом проследила молбу да дају своје виђење малог броја понуђача у поступцима јавних набавки, као и мере које намеравају да предузму како би број понуђача повећали. Једини одговор стигао нам је од Предрага Бобића, директора Топлане. До петка у 16 часова нико нам други није одговорио.

Бобић је истакао да су све набавке овог јавног комуналног предузећа одобрене од стране градске управе и уредно објављене на Порталу јавних набавки, као и да на припреми Топланиних тендера ради читав тим професионалаца.

– Спрецифичност нашег предузећа је што једини имамо производњу са специфичним набавкама. Наше котлове не може да поправља или да на њима ради много фирми. Оџаке у целој земљи, на пример, раде две или три фирме. Ми не можемо да утичемо на то ко ће да се јави на тендер. Не утичемо на одзив понуђача. Све што кажем је проверљиво и нико се са тим не игра. Све је доступно у електронском формату, налази се на интернету и све је видљиво. Како ми можемо да утичемо хоће ли се на тендер јавити један, два или пет понуђача? – каже Бобић.

На питање да ли сматра да је мали одзив понуђача на тендере Топлане последица услова који владају на једном специфичном тржишту, Бобић је одговорио потврдно.

– Наше тендере опслужује мали број специјализованих понуђача. Уосталом, колико знам, просечан одзив на тендере у Европи је 1,6 – додао је Бобић.

Портал Н1 је крајем прошле године објавио да су, захваљујући новом Порталу јавних набавки, први пут у Србији успостављене електронске набавке у правом смислу те речи. Драгана Марић из Канцеларије за јавне набавке том приликом је изјавила да поменути портал обезбеђује знатно већу транспарентност и омогућава ефикасније спровођење поступака јавних набавки.

– С једне стране, наручиоци на Порталу јавних набавки објављују своје планове, јавне позиве, конкурсне документације и све огласе о јавним набавкама. С друге стране, понуђачи путем Портала јавних набавки достављају своје понуде у поступцима, могу да захтевају појашњења конкурсне документације, да затраже да им се омогући увид у документацију спроведену у поступку па и увид у понуде других понуђача. Портал јавних набавки аутоматски спроводи процес отварања понуда а такође се аутоматски креира записник о отварању понуда који се потом аутоматски шаље од стране самог портала свим учесницима у поступку јавне набавке – објаснила је Драгана Марић.

До децембра прошле године на Порталу јавних набавки регистровано је било преко 12 и по хиљада корисника, од чега преко шест и по хиљада понуђача. Покренуто је готово 4.800 нових поступака јавних набавки.

Откуд пад броја понуђача по тендеру?

Јавне набавке у Србији први пут су уређене Законом о јавним набавкама из 2002. године. Овај закон потом је мењан 2008, 2012, 2015 и 2019. године, када је Народна скупштина усвојила нови Закон о јавним набавкама који је у примени од почетка јула прошле године.

Пето поглавље – јавне набавке, у склопу преговора о приступању Европској унији, отворено је крајем 2016. године, а потом је са радом почео и нови Портал јавних набавки.

Парадоксално, упркос свим законским променама и стратегијским опредељењима, број понуђача на српским тендерима непрекидно је у паду. Пре десет година, просечан број понуђача по тендеру износио је 3,2. Овај број изазивао је својевремено озбиљну забринутост у стручној јавности, будући да је био мањи од просека из 2003. године. Од садашњег просека је знатно већи.

Према званичним подацима Управе за јавне набавке, објављеним у недељнику “Време” 21. маја прошле године, од сто највреднијих уговора о јавним набавкама у земљи, склопљених током 2019. године, у чак 65 се појављује само један понуђач. Појединачна вредност ових уговора кретала се од 3 до близу 35 милиона евра, а просечан број понуђача износио је 1,51.

– Доћи до одговора због чега је стање овакво, није ни компликовано ни тешко. Политичка олигархија учинила је све што је било потребно да се поштени предузетници, они који своју пословну етику базирају на правилима слободног тржишта и конкурентском надметању у којем побеђује онај ко има бољу, повољнију и квалитетнију понуду, одврате и од помисли да учествују у фингираним надметањима са унапред познатим победником. Трошити озбиљне ресурсе на припрему конкурсне документације, која је за финансијски примамљиве послове по правилу веома сложена, а притом бити сасвим уверен да ћете, захваљујући условима и критеријумима који су прилагођени унапред пројектованим победницима, бити сигуран губитник, није ни реално ни рационално“, изјавио је лане за „Време“ Драган Добрашиновић, редседник Управног одбора Топличког центра за демократију и људска права.

Важна је (и) законитост

За разлику од Добрашиновића, градоначелник Суботице Стеван Бакић недавно је за градском скупштинском говорницом, говорећи о тендеру за закуп суботичких апотека, истакао важност законитости поступка јавне набавке, иако се догодило да у тендерској трци, у оквиру изразито профитабилног сектора за закуп апотека, на крају наступи један једини понуђач.

Обраћајући се суботичким одборницима, Бакић је рекао да је тендер за закуп суботичких апотека спроведен транспарентно и јавно и да је, како је нагласио, по среди јединствен случај да је након потписивања уговор сам уговор одмах подељен медијима. Према Бакићевим речима, на поменути тендер су се била јавила два понуђача. Други је, како је Бакић дословно рекао, био кандидат са одређеним сумњивим захтевима.

– Чак сам имао и позив да том кандидату не одговарају услови тендера, иако ја нисам расписивао конкурс – рекао је Бакић, додајући да ни у једној нормалној земљи кандидат не може да захтева измену тендерских услова да би то њему одговарало.

– Фама се била подигла, предата је била и тужба, али је одлука Управног суда донета у нашу корист – истакао је Бакић.

Зашто је конкуренција важна или мањи број тендера као снажан индикатор корупције

Комисија за заштиту конкуренције издала је пре десет година прецизнно упутство за откривање намештених понуда у поступцима јавних набавки. У упуству је наведено да је циљ сваке државе да спречи и осујети спровођење заједничких наступа у поступку јавних набавки, посебно из разлога што резултат таквог понашања конкурента није само значајно нарушавање конкуренције на тржишту, већ и значајан одлив буџетских средстава.

“Овакви тајни договори наносе штету ресурсима наручилаца и пореским обвезницима, смањују поверење јавности у конкурентност поступка и минимизирају предности конкурентног тржишта. Чињеница да је у једном броју земаља намештање понуда прописано као кривично дело, показује који значај се придаје овој врсти повреде конкуренције”, наведено је у поменутом упутству.

Као најчешћи облици намештања понуда у поменутом упуству наведени су: симулирана и фиктивна понуда, уздржавање од понуде или њено повлачење, ротирајућа понуда и подела тржишта, а као један од главних индикатора намештених понуда наведен је, поред осталих, мали број понуђача.

По мери Манчестера

Тендери на којима учествује само један понуђач одавно су под лупом, па и критиком, стручне јавности. Део суботичке јавности својевремено је изражавао озбиљну сумњу да је тендер за изградњу аква парка на Палићу, имајући у виду такозвани финансијски капацитет и остале детаљне услове, разложене дословно у ситна цревца, аутоматски искључио све суботичке, али и остале фирме, укључујући, како је неко луцидно приметио, и фирме које граде “Београд на води”. Ове сумње и оптужбе за кројење тендера по нечијој мери, међутим, нису доживеле никакав епилог, а најкрупнији послови у граду по правилу су, упркос примедбама, одлазили фирмама са стране.

Познаваоци прилика тврде да локални поступци јавних набавки у Европи и Великој Британији последњих година постају полуге за подстицање локалног привредног развоја. Као пример, наводи се Манчестер који је од 2008. до 2016. године повећао трошкове јавних набавки од привредних субјеката и организација са седиштем у самом Манчестеру са 51,5 на 73,6 одсто.

Србија на националном нивоу следи поменути тренд. Удео уговора додељених страним понуђачима у поступцима јавних набавки у Србији 2002. године износио је 20, а 2019. свега 2 одсто.

Године 2003. у Србији је закључен 231.661 уговор о јавним набавкама, укупне вредности 98.777.652.000 динара. Просечна вредбос уговора износила је 426.000 динара. Шеснаест година касније, 2019. године, у Србији је 122.066 уговора о јавним набавкама, укупне вредности 440.522.211.000 динара (просечна вредност уговора износила је 3.609.000 динара). Током 2019. године извештаје о јавним набавкама доставила су 4.002 наручиоца.

Учешће јавних набавки у бруто домаћем производу 2003. године износило је 8,10 одсто. Године 2019. учешће јавних набавки у бруто домаћем производу износило је 8,14 одсто. Бруто домаћи производ у међувремену је увећан скоро пет пута. То значи да Србија последњих година на јавне набавке троши око 3,5 милијарди евра годишње, што је ипак, сложићемо се, превелик колач за сто са премало гостију.

(суботичке.рс)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер