Проблем севера Косова ће бити све више преувеличаван. Како Приштина нема контролу над тим делом "своје државе", почеће да врши притисак на међународну заједницу, да ова врши притисак на Србију да се повуче и са тог дела Косова.

Ако већ Хашко тужилаштво није хтело или није могло да оптужи неке високорангиране војне и цивилне заповеднике у командном ланцу ратних власти у Сарајеву, могло је, дакако, то да учини Тужилаштво БиХ за ратне злочине. Томе се, наравно, Хашко тужилаштво не би противило.

Србија нема колективну свест на довољној висини за вођење прагматично принципијелне политике, нити има политичку елиту која има моћ антиципације својствене технократско-организованој елити.

Поред намере да се жртвама омогући да добију сатисфакцију за претрпљене губитке, госпођа Кандић је jош истакла да је један од главних разлога за формирање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима (РЕКОМ)  „да би се осујетили покушаји историјског ревизионизма.“

Циљ је да платформа покрене дебату о најважнијем националном питању. Центар за нову политику сматра да је национални интерес број један и да не сме да буде ствар тајних преговора који се воде по кабинетима.

Хашки суд нема никакву сврху осим да буде политички инструмент својих западних спонзора. Као и други међународни трибунали, доносећи своје судове о ратовима других, он пружа прилику западним лидерима да себе ставе у позицију моралне супериорности у односу на слабије државе.

,,Сада се велике силе међу собом препиру, али чим се помире средиће нас мале.” (Гарашаниново писмо А. Орешковићу 1866. године). ,,Бомбардовање Београда било је најфлагрантнија злоупотреба силе.” (Гарашанинова депеша Ристићу 1866. године).

Последњи начелни договор Додика и Лагумџије о упућивању закона о подели војне и државне имовине у Парламентарну скупштину БиХ заснива се управо на „Бањалучком споразуму“, па су, зато, и Босићеве критике на њихов рачун утолико неуверљивије, јер је и сам Босић потписник тог споразума.

Индикатор садашњег (јадног) стања српске нације су одговори на два „јеретичка“ питања – да ли су (и) хомосексуалци Срби и да ли су (и) Роми Срби? „Веровали или не“ потврдни одговори би били по „европском стандарду“ супротно сталном испирању мозга од стране евроунијатског покрета.

Дакле, најпре би се могло рећи да је пропашћу политичких преговора у Бриселу почела унутрашња политичка борба за гласове Бошњака на изборима следеће године. То упућује на закључак да ће било какав договор о провођењу пресуде “Сејдић, Финци” бити осуђен на неуспех у Парламенту БиХ.