Уколико Запад наметне црногорски модел, у Србији може наступити смутно време. А оно не може оставити равнодушном ни Русију, јер би то било заборављање њеног и политичког и сентименталног “дуга” према Србима.

Да ће шеф ОЕБС-а за БиХ поменути и проблем школа у које хрватска и бошњачка деца улазе на двоја врата, могли смо знати чим се над тим ономад запањила амбасадорка САД. Али Хрвати су већ нашли решење у католичким школама, а ни мејтефа не мањка.

Основа једног народа, његова суштина, јесте његова историја и култура. Повратак сопственим традицијама, вери, историји, језику, писму од изузетног је значаја за опоравак српског националног бића. Форсирање позитивних културних садржаја допринеће моралном оздрављењу посрнуле нације.

Метода цензуре је достигла своју гротеску у недавном случају приједлога буџета за 2014, када је Влада противзаконито упутила буџет у процедуру по хитном поступку, дајући при томе посланицима 4 дана(!) за анализу најважнијег државног документа. При томе је буџет дат у потпуно нетранспарентној форми.

Шта би војвођански револуционари из 1848. учинили данас да су „по други пут међу Србима“? Њихови идеали остварили су се у Кнежевини Србији после српске револуције, коју су већим делом управо они, као најобразованији и најразвијенији Срби устројили.

ЕУ је до сада највише подршке давала успостављању заједничких институција БиХ, које су се изродиле у правог бирократског монструма: „изграђене“ под патронатом ЕУ и САД са препоруком да место у њима буде добро плаћено, гомила тих институција не служи ничему корисном, а њихови дебело преплаћени функционери просто гутају новац пореских обвезника РС и ФБиХ.

Дражен Ердемовић је припадао јединици званој 10. диверзантски одред, сачињеној од Срба, муслимана, Хрвата, Словенаца и неколико странаца. Сам одред није био у ланцу команде Војске Републике Српске. Остале његове припаднике не тражи, нити је икад тражио Хашки трибунал.

Пристајући уз власт САНУ нема самостални став, под изговором да не жели да улази у дневну политику. Треба разликовати шта је дневна политика а шта национални и државни интерес, шта партијска политика а шта интерес за очување територијалног интегритета.

Чини се да је Ахтисари своје решење статуса Косова написао и пре него што су отпочели преговори у Бечу. Сами преговори били су „позориште“ намењено међународној јавности, ради лакшег прогуравања наметнутог решења, а козметички уступци косовским Србима треба да послуже као шаргарепа.

Уставни суд Србије је изазвао опште одушевљење грађана, јер ради пуном паром у време када смо сви ми џабалебароши на годишњим одморима. Овиме је УСС показао енорман степен компатибилности са методом Међународног суда правде.