Током тог рата, мада процене варирају, хрватски фашисти су побили између 300.000 и 700.000 жртава. Хрватска има и више но што је потребно за извињење. Хрвати треба да покажу да се истински одричу прошлости.

Ипак, сваки мало бољи познавалац кретања у друштву, убеђенији је да мања излазност(50-55 одсто) доноси бољи резултат владајућим странкама него опозиционим, односно да смањење броја апстинената и раст излазности на 60 и више процената више одговара опозицији него актуелној власти.

За празну цркву Светог Марка не можемо да кривимо само домаћу власт, додвораваче према Вашингтону и Бриселу, а који нас, пак, уз помоћ Хага и посредством безброј медија подуже лоботомирају усађујући нам НАТО и Си-Ен-Ен истину о распаду СФРЈ и о колективној српској кривици.

Накнадна памет овде не помаже. Речено је што је речено. Није, нажалост, речено први пут у изјавама владике Артемија. Бићу радостан, а Богу и њему благодаран ако буде последњи пут јер је заиста болно, некоректно, неистинито.

Барикаде су само средство, вероватно последње, а можда и очајничко, како би се са „северних административних прелаза“, уклонило особље тзв. косовске државе. То се у нашим медијима упорно заобилази.

Ни "друга" Србија није одувијек била лишена религијских заноса; у стилу Сент-Егзиперија би се могло рећи да су "сви другосрбијанци некада били националисти и вјерници, само их се мали број данас тога сјећа". Биће да су ова "рана интересовања" била плод чистог политичког прагматизма.

Први пораз већ се десио и поражени је избачен из трке, а то је Тачијева влада, која је показала слабост и импотентност да интегрише остатак српске заједнице северно од Ибра, иако је у предизборној кампањи обећавала повратак прогнаних.

Покретањем питања Сребренице Србија се директно укључује у предизборну кампању у БиХ на страни СДА, а на штету Републике Српске. Такав став Србије могао је да се очекује након изјаве турског министра спољних послова.

Странка је раније имала споразум о сарадњи са ДСС-ом, но за време парламентарних избора у Србији 2014. прилично им је засметао Додиков сусрет са Коштуницом и Кустурицом у Андрићграду. Сматрали су да овим Додик руши Вучића јер „му не одговара никаква власт у Србији која за приоритет има борбу против корупције и криминала“.

Јасно је да се не може очекивати ништа добро од владе која је својевремено проглашавала светску економску кризу за развојну шансу Србије, а сада исту користи као изговор за све своје промашаје. Као и све досадашње, она продаје бајку о рају на замљи, када Србија буде примљена у ЕУ чланство.