Демократски централизам је доктрина према којој се избор владајуће елите (и програма – сиц!) догађа у демократским процедурама. Међутим, када се на тај начин изабере вођство, програм и политике, конкретне одлуке доноси изабрано руководство, без обавезе консултовања базе, која је обавезна да се безпоговорно повинује одлукама управљачке елите.

Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.

Одлазећи са овог света, патријарх нам је отворио очи за наш народ; показао нам је нацију у чије смо постојање, притиснути многим злима и искушењима, почели сумњати. То је, можда, највеће чудо које је учинио, и најлепше откриће које нам је, са одра, показао.

Не можемо очекивати да ће само патријарх Иринеј и све владике са њим, преко ноћи, решити питање остарелог монаштва, иако је у првом реду то њихова света дужност.

Ратко Младић је поднео оставку 27. новембра, 14 дана после сусрета са патријархом Павлом, али не може се тврдити да је то учинио под његовим утицајем. У ствари није јасно да ли је Младић добровољно одлучио да оде јер у одлуци о свом повлачењу он пише:

У Њемачкој опет Патриотски фронт за одбрану од исламизације Европе је почео у једном граду са протестном шетњом мање од хиљаду десничара, а онда се муњевито проширио по цијелој земљи на скуповима од по двадесет хиљада. Зна се да је још прије двије године Меркелова прогласила крај мултикултурализма, а послије јој се придружио и Камерун.

Срби који живе јужно од Ибра са великом пажњом прате дешавања на северу покрајине и осећају се као грађани другог реда. Око 100 хиљада Срба жели такође на референдум, а његово неодржавање на територији целе покрајине убија им сваку наду да је њихов опстанак у овом делу Косова и Метохије могућ.

Овај текст није никаква анализа, већ сећање из прве руке. Не нудим коментар ни решење из простог разлога јер их немам. Kо су и одакле су људи који су нам помагали да одбранимо Крајину, ко их је и са којим наређењима послао – мислио сам да знам, али не знам.

Да се не заваравамо, велика је сила на врату тих људи, да би се референдумом постигло бог зна шта. Штавише, он са собом носи и ризике, попут форме референдумског питања, које не сме укључивати атрибуте државности Косова.  

Изручење Србији врућег кромпира који се зове Ејуп Ганић последња је неугодност коју су српске власти заиста желеле да доживе у Београду. За њих, његово изручење било би катастрофа јер тада не би имали другог избора, осим да му суде.