Пошто је ваљда и раније знала да је ентитетска подјела БиХ међународно верификовани евро-амерички пројекат сервиран у Дејтону, и пошто је, ево, сада открила да су „у подршку Српској били укључени сви лидери од Слобе до Бориса, Бисерко је требало да се запита гдје је онда уопште проблем сем у њеној глави.

Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.

Одлазећи са овог света, патријарх нам је отворио очи за наш народ; показао нам је нацију у чије смо постојање, притиснути многим злима и искушењима, почели сумњати. То је, можда, највеће чудо које је учинио, и најлепше откриће које нам је, са одра, показао.

Срби који живе јужно од Ибра са великом пажњом прате дешавања на северу покрајине и осећају се као грађани другог реда. Око 100 хиљада Срба жели такође на референдум, а његово неодржавање на територији целе покрајине убија им сваку наду да је њихов опстанак у овом делу Косова и Метохије могућ.

Ратко Младић је поднео оставку 27. новембра, 14 дана после сусрета са патријархом Павлом, али не може се тврдити да је то учинио под његовим утицајем. У ствари није јасно да ли је Младић добровољно одлучио да оде јер у одлуци о свом повлачењу он пише:

Тако се може доћи у ситуацију, истина мало вероватну, да Савет министара БиХ буде формиран пре Владе ФБиХ, јер ће Човићеви „пријатељи“ из Брисела и Загреба наставити да инсистирају на брзом формирању извршне власти на нивоу БиХ зарад „убрзавања евроатлантских интеграција“ БиХ.

Да се не заваравамо, велика је сила на врату тих људи, да би се референдумом постигло бог зна шта. Штавише, он са собом носи и ризике, попут форме референдумског питања, које не сме укључивати атрибуте државности Косова.  

Овај текст није никаква анализа, већ сећање из прве руке. Не нудим коментар ни решење из простог разлога јер их немам. Kо су и одакле су људи који су нам помагали да одбранимо Крајину, ко их је и са којим наређењима послао – мислио сам да знам, али не знам.

Није лако проценити да ли сви ти договори представљају, у политичком смислу, уступак Београда Приштини или Приштине Београду, али њихова реализација могла би да олакша живот и Србима и Албанцима са Косова и Метохије.

Изручење Србији врућег кромпира који се зове Ејуп Ганић последња је неугодност коју су српске власти заиста желеле да доживе у Београду. За њих, његово изручење било би катастрофа јер тада не би имали другог избора, осим да му суде.