Уколико Закључак 7. буде испоштован, и НСРС донесе закон који рефлектује суштину Захтјева 5. то би био противуставан закон по више основа. XИ посебна сједница НСРС заправо представља директан напад који је Режим извршио на Устав земље и де фацто пријетњу суспендовања уставног поретка РС.

Модерна позиција Хрвата и Хрватске базира се на екстремном национализму који се испољава на „домовинском рату“ који је означио Србе као агресоре, а тамошње српско становништво у ондашњој РСК као сепаратисте.

Место демократског суверенитета према Дејтонском споразуму је управо место децентрализације, високог степена аутономије ентитета и њиховог сопственог политичког управљања – и потребно је нагласити да је ово сасвим у складу са савременим политичким тенденцијама 21. века.

Ако крену у области економије ствари да се мењају набоље, анулираћемо негативне резултате, то не може да нас спута. Проблем је ако бисмо наставили тим путем, и даље све инфраструктурно што имамо продавали.

Афере које се покрећу последњих месеци у Републици Српској злокобно се подударају са политичко-медијском ситуацијом у Србији. Олако се изричу тешке оптужбе без велике жеље да се ствари истерају на чистац. Ове операције се олако пласирају уз мото вреди покушати.

Сведоци смо да је стратегију организованог заборава, којом је Брозова Југославија у име „братства и јединства“ онемогућавала утврђивање истине о геноциду у Независној Држави Хрватској, заменила стратегија потпуног негирања.

Ако је систем вредности једног друштва неутемељен, онда је врло лако подметати рог за свећу, нарочито када су промотери мултикултурализма и толеранције субјекти без аутохтоног културног идентитета, уз то често на позицијама државних функционера или службеника.

Незаконите промјене уставне структуре довеле су управо до оних проблема који се споразумом спречавају.

Иако је политика "Европа нема алтернативу" бесмислица, она никако не значи да су традиционалисти у праву. Између евроентузијаста и евроскептика постоје и еврореалисти. Постоји трећа Србија. Она није мала, напротив, она је велика.

Jош кад се патријарх Павле разболео и кад смо видели да треба да бирамо новог патријарха, моје мисли биле су да би најбоље било да то буде тадашњи владика нишки Иринеј.Србија Васкрс 2010. године дочекује радосније него икада раније.