Васкрсењем Христовим, као и вером у опште васкрсење мртвих и у живот вечни, учимо се да освајамо – али не да освајамо пролазна и ограничена земаљска пространства, него вечни и бесконачни простор божанске љубави и доброте.

Највећа бајка, најбескрупулознија лаж и најгрубља манипулација у Србији се по правилу чује сваки пут када нам неко од наших политичара обећа да „неће да прича бајке“, односно да „неће да лаже народ“ када је у питању одбрана државних интереса на КиМ.

Место демократског суверенитета према Дејтонском споразуму је управо место децентрализације, високог степена аутономије ентитета и њиховог сопственог политичког управљања – и потребно је нагласити да је ово сасвим у складу са савременим политичким тенденцијама 21. века.

Ако крену у области економије ствари да се мењају набоље, анулираћемо негативне резултате, то не може да нас спута. Проблем је ако бисмо наставили тим путем, и даље све инфраструктурно што имамо продавали.

Афере које се покрећу последњих месеци у Републици Српској злокобно се подударају са политичко-медијском ситуацијом у Србији. Олако се изричу тешке оптужбе без велике жеље да се ствари истерају на чистац. Ове операције се олако пласирају уз мото вреди покушати.

Кад је ријеч о "ризичном распакивању Дејтона", то се већ одавно догодило у режији Вестендорпа, Петрича, Ешдауна и др. одузимањем надлежности и наметањем закона. Циљ референдума је баш обрнуто - да се Дејтон поново спакује у свом изворном садржају, по слову, а не у духу међународног споразума.

Ако је систем вредности једног друштва неутемељен, онда је врло лако подметати рог за свећу, нарочито када су промотери мултикултурализма и толеранције субјекти без аутохтоног културног идентитета, уз то често на позицијама државних функционера или службеника.

Jош кад се патријарх Павле разболео и кад смо видели да треба да бирамо новог патријарха, моје мисли биле су да би најбоље било да то буде тадашњи владика нишки Иринеј.Србија Васкрс 2010. године дочекује радосније него икада раније.

У свести српског народа, због свог опредељења, Свети кнез Лазар је био и остао упамћен цар, а Света књегиња Милица као царица. Њихов избор и судбина су вековни избор и судбина српског народа. То им је обезбедило трајање, па и данас живе у српском народу.

Хрватска влада, која се ових дана налази под жестоким притиском домаће јавности, јединствена је у томе да је пресуда била неправедна и неадекватна јер је и премијерка Јадранка Косор изјавила како је “пресуда хрватским генералима неправоснажна”.