Невероватна је историјска подударност догађаја од 31. марта 1909. и 22. априла 2013. године. Постоји и једна разлика 2013. Русија је против признања такозване Републике Косово и узалуд храбри Владу Србије да не чини то што чини.

Понекад се слика целине открива у детаљима. Баш такав детаљ је прича о Изудину Алићу. На њима је заснована структура моћи у свету, моралност Хашког трибунала, Резолуција о Сребреници, Тадићево поклоњење у Поточарима, будућност српског народа, положај Републике Српске.

Популациона политика свих влада у протеклих стотињак година, од Николе Пашића и Стојана Протића, до Милорада Додика и Александра Вучића, довела је до оне злокобне демографске пројекције коју осликавају услови у којима родитељи Дјеце данас живе.

РЕКОМ је сам себе поставио управо у положај оних органа који прикупљају обавештења за успешно вођење кривичног поступка, јер како смо рекли, у одсуству оптужнице, нема сведока нити сведочења.

И тако све бежећи од почетка стигосмо до самог краја: преко споразума Цветковић - Мачек, па споразума Тито – Субашић добисмо на крају још један историјски споразум: Дачић – Тачи. Уверавају нас да је тај задатак дужност ове генерације српских политичара и да га они не смеју препустити будућим поколењима.

У одговору Ристивојевићу желим да разјасним шта су комисије за истину, а шта нису, и да му тиме одговорим на питање: „Како је могуће да се постајањем кривичних дела, у овом случају ратних злочина, баве неке „комисије“ када за то постоје судови?“

И зато можемо рећи да су представници народа у Скупштини постали ствараоци Републике Српске. Зато можемо рећи и да су војници који су сачувли РС у тешким борбама ствараоци РС. Мајке које су у ратним годинама рађале децу, одгајале их и храниле чекајући мужеве са ратишта, ствараоци су РС.

Последњи пут су овакве ствари постојале после Другог светског рата, када су тзв. народни судови „судили“ људима за сарадњу са окупатором. „Судило“ се у узаврелој атмосфери коју би чинила маса људи-жртава злочина окупатора.

Дакле, у наредна два месеца требало би да буде јасно да ли ће власти РС спровести референдум о правосуђу БиХ или не, пошто се обаве преговори о структуралном дијалогу и обави анализа рада Тужилаштва БиХ у предметима ратних злочина.

За неке овакав исход, с обзиром на досадашњи рад Трибунала, није био неочекиван. Оно што је поприлично изненадило јесте издвојено мишљење председавајућег судије, Антонетија на 73 стране.