Kao i Dejtonski sporazum, koji je od trenutka primjene tumačen u nekom duhu, rastegljivo i uvijek na štetu interesa RS i srpskog naroda, tako je i ovaj sporazum došao do kraja tumačenja na štetu RS od strane Zapada i visokih predstavnika.

Neverovatna je istorijska podudarnost događaja od 31. marta 1909. i 22. aprila 2013. godine. Postoji i jedna razlika 2013. Rusija je protiv priznanja takozvane Republike Kosovo i uzalud hrabri Vladu Srbije da ne čini to što čini.

Od nasleđa oca Justina Srbska Crkva bi mogla da živi vekovima. Pa ipak, ako ne budemo poštovali njegove pouke, bićemo kao fariseji koje je Hristos prekorevao da zidaju grobove prorocima koje oci njihovi pobiše.  

Punih 78 dana SAD, NATO i naši ostali „evropski prijatelji“ bombardovali su SCG mimo bilo kakve odluke SB, pa pogromom Srba, pa serijom nerazjašnjenih ubistava, i sad “sporazumom” Dačić-Tači udarile glogov kolac u san Srba na KiM.

Do sada je u Memorijalnom Centru u Potočarima sahranjeno 2.000 srebreničkih žrtava a ostatak do Izetbegovićeve cifre od 8.000 do danas nije pronađen iako su manje-više čitava Bosna i Hercegovina „prekopane“.

I tako sve bežeći od početka stigosmo do samog kraja: preko sporazuma Cvetković - Maček, pa sporazuma Tito – Subašić dobismo na kraju još jedan istorijski sporazum: Dačić – Tači. Uveravaju nas da je taj zadatak dužnost ove generacije srpskih političara i da ga oni ne smeju prepustiti budućim pokolenjima.

U jednoj pojedinosti gospođa Kandić ipak jeste u pravu: „Ono što je neophodno regionu je jedna poštena debata o prošlosti.“ Ona tu govori istinu, ali samo u onom istom smislu u kojem bi to činio i đavo kada citira Sveto pismo.

Zbog toga želimo da izrazimo podršku prof. dr Nenadu Kecmanoviću, ali ne zbog osjećaja kolegijalnosti ili zahvalnosti za njegov doprinos u osnivanju i izgradnji fakulteta već kao i dalje legalnom i legitimnom dekanu Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci.

Prvo je potrebno stvoriti kadrovske predispozicije za ozbiljan rad. Sa sadašnjom ekipiranošću diplomatskih predstavništava ne može se učiniti praktično ništa, izuzeci su retki (jedan takav svetao primer iz vladajuće političke opcije imali smo u Ljubljani).

Suspendovanje našeg Arhijereja i starca, koji hodi u „duhu i istini“ kao pravi sluga Hristov, što će svaki njegov dobronamerni sabrat Vašeg Sveštenog Sabora posvedočiti, predstavlja pravi presedan u bližoj i daljoj istoriji naše pomesne Crkve.