Milošević je svojim nedemokratskim vladanjem otvorio vrata svetskim moćnicima da se umešaju u unutrašnja pitanja. Nije mogao ili nije hteo da shvati i prihvati da je vlast političara u globalnom svetu oročena i promenljiva i da je to privilegija rezervisana samo za vlasnike transnacionalnog kapitala.

Crkva traje mnogo duže nego država i ona ima svoje kanone za sve ove stvari koje mi sada imamo pred sobom. Oni koji se sada pozivaju na to da rade po kanonu grubo ga ruše i ovde se radi o uzurpaciji eparhije od strane Sinoda.

Stranke vladaju svime, stranke su stavile sve resurse pod svoju kontrolu, između ostalog i radna mesta. Od stranačkih vojnika je jako teško doći do bilo kakvog radnog mesta u državnoj upravi, koja je u Srbiji najbolji poslodavac.

Bez obzira na to ko je kome tu mračan, vladika Artemije se našao na putu mnogima, od sitnih srpskih liferanata, tajkunčića i političara pa sve do velikih “bosova” narko-mafije, među kojima su i članovi bivše administracije Bila Klintona i EU.

Nakon ovako profilisane analize presuda Haškog suda za nas je od suštinskog značaja šta može da učini Srbija kojoj se neprestano nameću dva uslova: poboljšanje dobrosusedskih odnosa i puzajuće priznanje Kosova kao nezavisne države.

Ne može se braniti vladika Artemije stvaranjem paracrkvenih grupica koje prete ne samo jedinstvu eparhije, već i cele SPC. Ne može se graditi kult jedne ličnosti, a istovremeno gaziti autoritet patrijarha, Svetog sinoda i sveštenog Sabora SPC.

Suštinska autonomija i široka samouprava nema nikakve veze sa etničkom pripadnošću stanovništva. Kosovo i Metohija moraju da se čuvaju i vrate u ustavnopravni položaj Srbije, jer ako toga nema ne postoji srpski narod.

Podrazumeva se da i žrtve i počinioci na svim stranama treba da budu identifikovani na najprecizniji mogući način. Gospođa Artman je zaista u pravu kada kaže da treba kritički motriti da ne bi bili zavedeni „naduvanim“ brojkama.

Uostalom, na kraju se ispostavilo da je poseta i zvanično državno-pastoralna, a ja bih neskromno pretpostavio da je ipak više pastoralno-državna. Centralni događaj odigrao se na krcatom stadionu "Koševo", koji su, čini mi se, popunili sve sami katolici, što iz BiH, što iz Hrvatske.

Da će Artemije proći slično kao srpski lideri na Kosovu koji su prepoznati kao lopovi koji u ime „odbrane srpstva“ rade svakojake nepojamne marifetluke, trebalo je da bude jasno još od slučaja Crna Reka.