Kanada nije jedina zapadna zemlja gde se srebrenički lobi  bori da sačuva propagandne pozicije. U Švajcarskoj se vodi proces protiv opskurnog kantonalnog lista „La Nation“ za odmazdu samo zato što je objavio blago skeptičnu kritiku zvanično nametnute srebreničke priče.

Da li je Latinka Perović možda htjela da kaže da otpor tom nasilju, bez rezultata u Hrvatskoj, nije vrijedio tolikog stradanja i razaranja? Ali po istoj logici i Latinkina partizanija bi ispala promašaj s obzirom na tolike srpske žrtve za zajedničku državu koja je propala.

Stranke vladaju svime, stranke su stavile sve resurse pod svoju kontrolu, između ostalog i radna mesta. Od stranačkih vojnika je jako teško doći do bilo kakvog radnog mesta u državnoj upravi, koja je u Srbiji najbolji poslodavac.

Ta deoba između istoka i zapada traje vekovima. Možda je vreme došlo da o tom problemu pristupimo na najozbiljniji način. A kako se može pristupiti ako nema razgovora. Taj događaj i susret je neophodan da bi počeli da se rešavaju problemi.

Ako predsednik Republike ima valjane razloge da odbije susret, rukovanje i razgovor sa Tačijem, onda to mogu biti samo važni politički, nikako protokolarni razlozi. Pretpostavljam da je iza takvog stava ocena da bi susret sa Tačijem naneo štetu Srbiji, njenim interesima.

Zato se ponekad komično, a ponekad tragično klatimo čas na jednu, čas na drugu stranu, umesto da budemo to što jesmo, i shvatimo da to treće znači svoje, da znači samostalnost i samosvojnost od koje se – čak i kada se to želi – ne može pobeći, a da se ne prestane biti.

Niko i ne pomišlja da sad zavrne ventil na Gazivodama, pa da narod na Kosovu bude žedan. Ne, nipošto. Međutim, ako Priština i Tirana ne uspostave punu kontrolu nad Gazivodama, dovode se u pitanje mnogi planovi pomenutih prvoboraca iz 1999.

Podrazumeva se da i žrtve i počinioci na svim stranama treba da budu identifikovani na najprecizniji mogući način. Gospođa Artman je zaista u pravu kada kaže da treba kritički motriti da ne bi bili zavedeni „naduvanim“ brojkama.

Dok Vučić govori o “bubicama“ koje su ga prošle - valjda misleći na svoj radikalski period u kome se zalagao za “Veliku Srbiju” - bošnjački političari, počev od Izetbegovića, očigledno ne misle da su oni imali bilo kakve “bubice“, već da su njihovi politički ciljevi oduvek bili ispravni.

(Politika, 26.4.2008)
Mi ne možemo da govorimo o položaju rimskog episkopa u sadašnjem stanju, kada katolici sebe smatraju odvojenim od Pravoslavne crkve. Nemamo ništa protiv da papa ponovo bude prvi među jednakima, ali tek kada se vrati u crkvu.