Šta konačno reći o pravnom nasilju nad privatnom imovinom Srba koju su Šiptari 1999. uzurpirali i serbez je koriste bezmalo deceniju i po. A radi se o hiljadama stambenih i privrednih objekata, desetinama hiljada hektara oranica i šuma... Je li to evropski standard ili pravno nasilje?

Ako predsednik Republike ima valjane razloge da odbije susret, rukovanje i razgovor sa Tačijem, onda to mogu biti samo važni politički, nikako protokolarni razlozi. Pretpostavljam da je iza takvog stava ocena da bi susret sa Tačijem naneo štetu Srbiji, njenim interesima.

Još u vreme donošenja Zakona, a i kasnije pokušava se problematizovati, istina ne dovoljno glasno, zakonska odredba da se popisom obuhvaćaju samo osobe koje imaju prebivalište u Hrvatskoj uz uslov da godinu dana nisu bile odsutne iz zemlje.

Zato je, na podsticaj "Avaza", iz analogije Kumanovo-Zvornik po liniji islamskog terorizma, otkrio da Srbi profitiraju na antiislamskoj histeriji u Evropi. Ispada, dakle, nije problem islamofobična Evropa, pa čak ni islamski teroristi koji su je ugrozili, nego RS koja sve to koristi.

U Srbiji svaka seoska mlada, i bez završene osnovne škole, zna da nema puno koristi od jurnjave za ciljanim mladoženjom. Nema srećnog braka dok ga obe strane ne žele.

Zato se ponekad komično, a ponekad tragično klatimo čas na jednu, čas na drugu stranu, umesto da budemo to što jesmo, i shvatimo da to treće znači svoje, da znači samostalnost i samosvojnost od koje se – čak i kada se to želi – ne može pobeći, a da se ne prestane biti.

Srbija može i treba da vodi dijalog sa Prištinom, ali ne bi smela da prihvati ulogu saradnika u ostvarivanju strategije faznog priznavanja jednostrane, ilegalne nezavisnosti Kosova i Metohije.

DŽozef Bajden, kao i predsednik Tadić, verovatno misli da politika koju vodi manastir Visoki Dečani predstavlja model neke buduće politike koju će Srbija morati da vodi na Kosovu. A to je razgovor i napor da se sačuva šta se sačuvati može.

Činjenica da je prvi čovjek stranke reizabran, te da je stranka definisala vrlo jasne magistralne linije budućeg djelovanja, omogućava da se proces transformacije i modernizacije stranke, koji je od početka Bosićevog predsjednikovanja provodilo rukovodstvo SDS-a, privede kraju, i stranka očisti od ideoloških ostataka zasnovanih na nekakvim drugačijim agendama.