Srpska javnost se dan-danas seća trijumfalističke izjave Marka Đurića posle potpisivanja još jednog paketa skandaloznih sporazuma u Briselu u avgustu 2015. god. o „pobedi Srbije 5:0“. Malo ko, međutim, zna na šta se tačno ta „pobeda“ odnosila, i za šta se uopšte naša vlast u Briselu „izborila“. 

Šta gledalac saznaje iz filmskog opisa? Da su žrtve bili Jevreji i Romi a zločinci ustaše, nacisti i Srbi. Ovakav raspored ne odgovara istorijskim činjenicama jer su Srbi izbačeni iz žrtava i preneti među zločince.

 A upravo ti neopredeljeni birači i apstinenti mogli bi na kraju doneti odlučujuću prevagu u oba duela, za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Zato u naredna četiri meseca do izbora sledi rovovska borba, u kojoj će u oba srpska politička bloka "ginuti" za osvajanje svakog procenta na "ničijoj zemlji" u biračkom telu

Elem, nasilnik iz Zagreba se obratio sudu u Valjevu da mu dodeli devojčicu, da može da je odvede sa sobom u Zagreb. Pogađate, majci Nataši ni „Z“ od Zagreba ne treba. Pošto se „Srbiji žuri“  valjevski sud je ubrzano doneo odluku da se dete oduzme majci, i dodeli manijaku iz Zagreba.

Tek posle stabilizacije Srbije i njenog jasnijeg mesta na prostorima Balkana i Evrope mogla bi da se vodi spoljna politika koja bi bila okrenuta prema Republici Srpskoj i Crnoj Gori u smeru integracija sličnim onim u EU.

Već nedeljama Banjaluku i Republiku Srpsku potresa "afera Dragićević". Smrt jednog banjalučkog mladića od početnog šoka, tuge i pijeteta njegove porodice i prijatelja prerasla je u slučaj koji doslovno trese temelje ne samo aktuelne vlasti, nego potencijalno i same RS. Čak i onim bolje upućenim, teško je da se razaberu i snađu u šumi raznoraznih interpretacija, glasina, istina i poluistina koje se pletu povodom ovog slučaja

Ono što se u Srbiji dešavalo je velika bruka i za vlast. Srbija se već trinaest godina nalazi na evropskom putu, a ova vlada je znala za stanje u državi povodom tog pitanja, i imala je godinu dana da se pripremi. Ministar policije je imao punih pet godina da se pripremi. 

Svaki pokušaj deluje kao nacionalna izdaja. To su i pitanja ukupnih žrtava i pojedinih stratišta. Vrlo često je prisutna težnja da se odnosi iz nekog perioda  i saznannja koja danas o tome imamo pokušavaju pretvoriti u današnje.

Ovakvo Vučićevo (samo)prikazivanje - malo tamo, malo ovamo - nije, naravno, nikakva novost, ali još jednom upečatljivo govori o njegovom "konzistentnom" političkom delovanju. Doduše, sa srpskim političarima u Srpskoj mu se to može, jer se ni većina "doajena" srpske političke scene u Srpskoj do sada nije mnogo drugačije ponašala. 

Trilaterala dakle, ima svoje ljude koji su na vlasti u Srbiji i na žalost mi ne možemo očekivati nikakvo menjanje pogubne spoljne politike ove države. Moramo biti pesimisti jer se Rusija postepeno istiskuje iz Srbije što će imati dalekosežne negativne posledice po građane ove zemlje.