Očigledno je na „ideološkoj sceni“ Crne Gore došlo do smene generacija. Umesto „onoga“ što se kod nas još uvek zove nacionalizam, došli su novi „mladi i lijepi“, obrazovani i zaista verzirani u „evropske standarde“. Pravi ideološki trend-seteri.

Teško da će svi oni koji se nacrtaju pored Vučića na otvaranju nove bolnice u Istočnom Sarajevu 5. oktobra dobiti glasove presudne za pobedu. Da neko ozbiljno misli da je tako, već bi RS bila preplavljena anketama o velikoj popularnosti Vučića u RS, ali „istraživanja“ tog tipa još niko nije objavio, a nije poznato ni da li ih je iko radio. Dočim ponašanje srpskih političara, počev od Dodika, ponajviše govori o njihovom strahopoštovanju prema „svesrpskom vođi“, a od toga već nema pomoći ni njima ni njihovim biračima.

Srbija je zbog specifičnog geografskog položaja, istorijskog nasleđa, političkih okolnosti, demografskog razvitka i stalnih migracija stanovništva, višenacionalna i multikulturalna država u kojoj žive brojne nacionalne manjine izrazito diferencirane.

Brisanje Nemanjinog grada i podataka o njegovom rodnom mestu predstavlja nasušnu potrebu savremenih istorijskih falsifikatora kako bi lakše dokazivali svoje teze o Stefanu Nemanji kao „okupatoru Zete“ i Svetom Savi kao „verskom fanatiku koji je na silu opravoslavio okupirani zetski prostor“.

Evropska komisija u svom izveštaju za 2015. godinu ističe problem zločina iz mržnje nad srpskim stanovništvom posebno u zapadnom delu Kosova i Metohije i zbog toga preporučuje da kosovska policija i sudstvo moraju da utvrde šta podstiče međuetničke sukobe.

Nikolićeva druga izjava o Srebrenici, koju je pre nekoliko dana dao u Rimu, poprima vrlo ozbiljan i potencijalno promišljen karakter. Za razliku od one prve u junu, ova bi se teško mogla otpisati kao rezultat brzopletosti. 

Poštovani građani RS, strpite se još samo malo – vodeći ljudi stranaka sadašnje vlasti i aktuelne opozicije počeće da vuku blistave i lucidne poteze poslije 2030. godine.

Polemika koja se danas u Srbiji vodi oko Južnog toka samo je nastavak ranije polomike koja se vodila oko kupovine Naftne industrije Srbije (NIS) od strane ruskog državnog naftnog giganta Gazproma. Ali kao što kaže jedna izreka, “od svih kritičara najveći je, najgenijalniji i najnepogrešiviji – vreme.”

Ana Lukić je sa još nekolicinom civila streljana na železničkoj stanici u Borovu, a ubica je Nikola Čibarić. To streljanje je preživeo i o njemu svedočio pred Vojnim sudom Dragoljub Vračarić. Ubica i naredbodavac su osuđeni na smrt.

 A upravo ti neopredeljeni birači i apstinenti mogli bi na kraju doneti odlučujuću prevagu u oba duela, za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Zato u naredna četiri meseca do izbora sledi rovovska borba, u kojoj će u oba srpska politička bloka "ginuti" za osvajanje svakog procenta na "ničijoj zemlji" u biračkom telu