Nepokolebivo podržavamo očinsku riječ našeg Patrijarha g. Irineja da državnici Srbije ne smiju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, a ono što se pokloni nekome je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smiju dozvoliti.

U početku za naše venčanje znali su samo Titovi najbliži saradnici. Prva informacija data je posle nekoliko meseci, pred dolazak britanskog ministra inostranih poslova u Beograd.

(Iz Arhive NSPM, 10.10.1999)  

Verujemo da je, s obzirom na  upotrebljena sredstva i konačni ishod, NATO bombardovanje Srbije bilo suštinski nepromišljen i neodgovoran, pravno i moralno neopravdan, te politčki višestruko štetan i kontraproduktivan čin.

Sabrani na jesenjem zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora, mi Episkopi Srpske Pravoslavne Crkve, na čelu sa Njegovom Svetošću Patrijarhom srpskim Gospodinom Irinejem, u ovim teškim vremenima sa kojima se suočava naša Crkva i verni narod na Kosovu i Metohiji

Nisam lično učestvovala u odbrani vrhovnog komandanta. Za vreme desanta na Drvar, bila sam sa bolnicom u Šipovljanima, tamo na onoj čuki gde se nalazila oficirska škola. Švabe su nas iznenadile.

Zamenik državnog sekretara Stroub Talbot tvrdio je i u razgovorima sa Bergerom i Olbrajtovom: „Ako je reč o izboru između toga da zauzmemo Kosovo i toga da prođemo celim putem do Beograda, ja sam za ovo drugo: hajde da jednom završimo s tim i da se dočepamo tog kučkinog sina”.

"Njih može da nadjača jedino reč naše Crkve. Ona treba da bude kratka i odlučna, jasna i upozoravajuća. Njen smisao mora biti u poruci da 'niko ne sme ništa da potpiše', a narod će shvatiti njeno pravo značenje"

Razgovarali i nekoliko dana se, zapravo družili, u kući Jovanke Čolak-Kilari, u Zrenjaninu, pa sam sad odlučio da tu Jokinu ispovest pretočim u zasad, samo neobjavljeni rukopis knjige “ŠTA MI JE PRIČALA JOVANKA BROZ”.

Danas niko srpskim vlastodršcima ne može olako zameriti vazalni odnos prema NATO paktu. Ali im može zameriti nešto drugo. Može im zameriti to što se trude da NATO pakt prikažu kao prijatelja, kao partnera prema kome ne treba imati podozrenja.

Čak i ako ne dobije taj orden Aleksandar Vučić, imajući u vidu da ima bliske prijatelje u liku Erdogana, Edi Rame, Hašima Tačija, dobiće neki drugi. Možda Mehmeda Drugog Osvajača. Razlog je odricanje od Kosova i Metohije kroz razgraničenje sa Albancima.