Imaju li pristalice pridruživanja strategiju izvlačenja? Čari pripadnosti NATO-u garnirane  su pomodarskim argumentima i slabo obaveštenim sektorima društva servirane su kao etapa koja se podrazumeva u napredovanju prema maglovito shvaćenim integracijama.

Granica postoji - ne samo kao granica razgraničenja Republike Srpske i Federacije BiH, nego granica postoji i u strpljenju, toleranciji, u prihvatanju

Lavra je, po sebi, nama nepojamna: ne postoji pandan u našoj, srpskoj, identitetskoj geografiji. Možda da zamislimo da u kompleksu veličine Vračara kao opštine istovremeno stoje, okruženi zidinama, Petrova crkva, Studenica, Gračanica, Žiča, Manasija, Ostrog, Cetinje i Hram Svetog Save i Hristovog Vaskrsenja

Balkan je jedno od možda najzamršenijih svetskih čvorišta kada se radi o identitetu. I sama Srbija se suočava sa pitanjima - ko smo mi Srbi, šta smo i šta su drugi u našem susedstvu i, kako bi trebalo da se postavimo?

Pominjanje Crne Gore u ovom kontekstu uopšte nije slučajno ni bezrazložno. Jeste da su razlike brojne i da uglavnom – sem veličine i brojnosti – sve idu u prilog crnogorske državnosti. Ali princip bi, plašim se, mogao biti isti.

Cvijanovićeva nije napisala da Kristijan Šmit "NIJE VISOKI PREDSTAVNIK u BiH jer nije imenovan relevantnom rezolucijom SB UN". Umjesto toga, ona je samo na jednom mjestu u tom tekstu rekla: "Šmit, čije imenovanje nije odobreno u Savjetu bezbjednosti"

Reakcija Kancelarije predsednika Ukrajine na protest arhijereja Ukrajinske pravoslavne crkve u medijima se pojavila dosta kasno i bila je mlaka i neartikulisana, što se verovatno može objasniti time što je akcija bila spontana i što instrukcije u vezi s njom nisu dobijene

Ima neke gorke ironije u tome što se Aleksandar Vučić sastaje sa Hašimom Tačijem u Parizu baš 11. novembra, na stogodišnjicu od kraja Prvoj svetskog rata, da se dogovaraju o „razgraničenju”. Sto godina nakon osnivanja zajedničke države Južnih Slovena, prevladalo je uverenje da zajednički život naroda na ovim prostorima nije moguć.

U ovom beznađu, bespomoćnosti našeg naroda ovih dana na veštački nametnutim NATO carinskim prelazima na Jugu, znajmo, ponovna gradnja čvrstih institucija, sigurno će značiti vidni preokret i toliko godina očekivanu srpsku Movidu, srpski preporod.

Aktivnosti koje Šmit provodi u BiH višestruko su kontradiktorne, te kao takve ne mogu biti posmatrane van konteksta koji ima istorijski kontinuitet, pored ostalog i u direktnom smislu u vezi sa nacističkim vojnim jedinicama čije tradicije Kristijan Šmit slavi, a koje su zapamćene po genocidu i zločinima protiv čovečnosti nad srpskim narodom