На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се вијековима сахрањивали његови преци.

Предложени Статут противан је по својим последицама базичним вредностима (једнакост грађана, солидарност, и равномерни регионални развој) на којима почива сама идеја о Европској Унији.

Или ћемо се заклињати, а на концу остварити оно Догодине у Призрену – или ћемо довијека бивати у презрењу! Тај завјетни избор је пред сваким од нас и пред свима нама

Вучићевим позивом Ђукановићу да посети Београд нормализује се ненормално. На тај начин Ђукановићу се даје легитимитет у међународној заједниции статус наводно цивилизованог регионалног политичара, а не некога ко прогони цркву у XXI веку

Книн је данас мртав град, у којем људи раде само у државним службама. Њему са ове дистанце, цела та прича политичка сулудо изгледа и како је почело и како је завршило. “Милошевић није знао шта хоће, мало ово мало оно, док је Туђман знао шта хоће и имао јасан циљ – њему је требао рат.

Бриселским споразумом фактички је прећутно призната независност јужне српске покрајине. Једино што остаје јесте да Приштина затражи чланство у НАТО пакту.

Александар Вучић је свестан свих импликација своје националне политике, зато је годинама и одлагао да “примени оно што је прихватио”. У једном ранијем тексту написао сам да је склопио пакт са ђаволом да би дошао на власт у нади да ће да га превари. Али, то у политичкој историји није успевало ни далеко способнијима од њега

А Слободан, пре 20 година, у Беранам ти нешто рече, и те његове тадашње речи одјекиваше у околним брдима око Берана, равно 20 година, и сада те дочекаше! Верујем да си их сада по први пут јасно чуо, јер не беше у беранама много људи на твом дочеку да праве ларму и галаму

Да би мит о геноцидном карактеру злочина почињеног у Сребреници, али и криминализација свеколиког српског учешћа у рату на простору данашње БиХ, требало да буду она, још од окончања сукоба очајнички тражена политичка арматура те несолидне и трошне државне грађевине, онај перманентно се понављајући политички наратив који ће демотивисати и декуражирати српски политички фактор у њој да је као такву и дефинитивно разгради и отпреми у ропотарницу историје, било је евидентно већ крајем минулог века

Уколико се усвоји у предложеном тексту, статут АП Војводине ће створити услове за развој неједнакости, настајање нове политичке заједнице засноване на конститутивности etnos-а и за постепену федерализацију земље.