Republika Srpska posle epidemije „Kovida 19“ ili na koji način će Vučić svoju pomoć naplatiti Dodiku?

Kako odmiče borba protiv epidemije „Kovida 19“ u Bosni i Hercegovini(BiH), sabira se ekonomska šteta i primiče vreme u kome „mnogo toga više neće biti isto“, tako se postavlja i pitanje šta sve „više neće biti isto“ u BiH. Čini se, pak, da će ostati manje-više isto političko odstojanje između srpskih, bošnjačkih i hrvatskih političara u rešavanju predstojećih izazova na „evroatlantskom putu“ BiH, a mala epizoda sa dopremanjem ruske pomoći Republici Srpskoj(RS) samo predstavlja potvrdu te teze. Iako skromna, ta pomoć u vidu jednog odreda ruskih lekara i pripadnika ABHO službe, koji su poslati u RS da pomognu pre svega u dezinfekciji javnih zdavstvenih ustanova i lekarskim savetima, zasmetala je bošnjačkih političarima, pre svega iz redova SDA, i to samo zbog toga što nije upućena na zajedničku adresu u Sarajevo, već direktno u Banjaluku. Nije tu mnogo pomoglo ni to što je ruski ambasador u BiH rekao da ta pomoć može biti na raspolaganju i Federaciji BiH(FBiH), ali je odatle nisu zatražili. Iz Sarajeva na tu ponudu do danas nisu odgovorili, pa nekolicina ruskih vojnika i dalje vrši dezinfekciju samo u RS, seleći se od Banjaluke do Trebinja. No, nije tajna da se skoro sve što dolazi iz Rusije u BiH smatra „malignim“ ruskim uticajem, pa, sledom toga, možda u FBiH bez ikakvog opipljivog razloga strahuju da i ta nekolicina ruskih vojnika ne donese taj „maligni“ uticaj u FBiH sa svojih par kamiona i prskalicama, akoli pređu u taj entitet. 

No, u Sarajevu se generalno – kao i na Zapadu – već odavno „maligni ruski uticaj“ u BiH preuveličava, pogotovo kada je reč o Dodiku, dočim se, recimo, Vučićev uticaj na Dodika doživljava ne samo benignim, već i konstruktivnim, kao prilikom usvajanja „Programa reformi BiH“, a ranije i prilikom Vučićevog „pacifikovanja“ Dodika u pravcu odustajanja od niza referenduma koje je ovaj najavljivao, pa zatim od njih odustajao nakon usrdnih Vučićevih „molbi“. To je dobrim delom posledica i činjenice da, kad god vlast u Beogradu ovlada nekim od vitalnih javnih dobara RS, time dodatno poraste i Vučićev uticaj – a ne uticaj Putina ili Moskve - na političke odluke koje donosi Dodik. Za razliku od Rusije, Vučićeva vlada pojačava ekonomski uticaj u RS u poslednjih nekoliko godina, pri čemu su najočitiji primeri kupovina obveznica RS putem „Poštanske štedionice“ i „Komercijalne banke“, kupovina većinskog udela u posrnulim fabrikama namenske industrije, kao što su „Zrak“ u Tesliću i „Orao“ u Bijeljini, te davanje milionskih poslova banjalučkom “Kosmosu”. Vredi podsetiti i da je još u avgustu prošle godine u Beogradu objavljeno da „Elektroprivreda Srbije“(EPS) planira da kupi deo „Elektroprivrede RS“(ERS), a ubrzo nakon te objave ERS je ušla u proces restrukturisanja koji će, zapravo, dovesti do rasparčavanja tog holdinga, čime će, praktično, biti omogućena prodaja dela ERS-a, za šta je EPS zainteresovan.

Najnovije Vučićevo obećanje Dodiku da će Srbija otkupiti deo obveznice RS - i to samo nekoliko dana nakon što je “Komercijalna banka” kupila deo obveznica na Banjalučkoj berzi - za Dodika je od velike pomoći u njegovoj nameri da popuni fond iz koga namerava da sanira štete u ionako krhkoj privredi RS pogođenoj posledicama epidemije “Kovida 19”. Taj fond trebalo bi da bude težak, po Dodikovoj proceni, između 420 i 500 miliona evra, a za sada je pokriven sa oko 200 miliona evra, od čega je trećina od prodatih državnih obveznica RS(na 5 godina sa kamatom od 3 odsto), dok će ostale dve trećine činiti novac koji RS treba da dobije od kredita MMF-a, čiji uslovi za sada nisu poznati. Iako za sada nije poznato koliko će još Srbija otkupiti obveznica RS - a izvesno da će to biti dosta manje od 100 miliona evra - i nekoliko puta manji iznos od toga pomoći će Dodiku da manje zaduži RS kod drugih kreditora.

Ne bi bilo mnogo toga neobičnog u toj priči da je ne prate groteskne scene iskazivanja javnog divljenja Vučića i Dodika jednog prema drugom, koje nekada podsećaju na ono čuveno „divljenje do imbecilnosti“ Radovana Trećeg, s tim da u uzajamnom divljenju Dodik i Vučić smenjuju uloge Radovana i njegovog junaka DŽordža onako kako prilike nalažu u konkretnom slučaju: čas se Dodik divi Vučićevom „ekonomskom čudu“ u Srbiji, čas se Vučić divi Dodikovom “čudu” ekonomskog opstanka RS u BiH. Pri čemu, naravno, Vučić manje-više otvoreno sebe patetično prikazuje kao čudotvorca  - a Dodik aminuje - bez kojeg čudotvorni opstanak RS u BiH gotovo ne bi bio moguć bez njega, Vučića. U tom uzdizanju Vučića kao čudotvorca svoj doprinos u poslednje vreme dali su i u nizu lokalnih zajednica u RS, prvenstveno u onima u kojima vlada Dodikov SNSD sa svojim saveznicima, ali i u nekima od onih gde vladaju Dodikovi suparnici iz SDS-a i PDP-a. Tako je Vučić proglašen za počasnog građanina Trebinja(SNSD), Mrkonjić grada(SNSD), Kozarske Dubice(SNSD) i Sokoca(SDS), a pre nešto više od pola godine Vučiću je dodeljeno i najviše priznanje grada Bijeljina, u vreme kada je dugogodišnji gradonačelnik bio jedna od ključnih perjanica SDS-a(nedavno je isključen iz SDS-a zbog političkog sporazuma sa Dodikom, prim.a.) Sve te lokalne zajednice dobile su bespovratni novac iz budžeta Srbije za lokalne projekte, kao I mnoge druge, pa se ubuduće može očekivati da će Vučić postati počasni građanin i/ili dobiti najviša lokalna priznanja u gotovo svim opštinama i gradovima u RS u koje je stigla “njegova” pomoć.

Na sličnu, ako ne i mnogo veću podršku sa Dodikove strane računaće Vučić kada se približi potpisivanju „Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“: Dodikova podrška neće biti od male pomoći Vučiću da amortizuje udare svih onih njegovih političkih protivnika koji u tom sporazumu ne budu videli nešto više od „izdaje“ srpskih nacionalnih interesa

Zauzvrat, Vučić od Dodika može očekivati političku podršku ne samo na predstojećim izborima, što je od Dodika dobijao i na prethodnim. No, za Vučića je kudikamo važnija Dodikova podrška sopstvenom planu za rešavanje pitanja Kosova i Metohije(KiM). Istini za volju, Dodik je u toj Vučićevoj priči i do sada podržavao gotovo svaku Vučićevu reč, ali je i svaka Dodikova reč podrške za Vučića imala cenu koja se ogledala ne samo u materijalnoj, već neretko i u političkoj podršci vlasti u Beogradu vlastima u Banjaluci. Takva vrsta trgovine odvijala se i odvijaće se i ubuduće u okviru postojećih specijalnih i paralelnih veza Srbije i RS, a obuhvatala je i Vučićevu otvorenu podršku Dodiku da potpiše „Program reformi BiH“ kojim se produbljuje saradnja BiH sa NATO alijansom: Vučićeva podrška u toj stvari omogućila je Dodiku da se lakše odbrani od napada opozicionih stranaka „za izdaju“ političkog stava o vojnoj neutralnosti RS. Na sličnu, ako ne i mnogo veću podršku sa Dodikove strane računaće Vučić kada se približi potpisivanju „Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“: Dodikova podrška neće biti od male pomoći Vučiću da amortizuje udare svih onih njegovih političkih protivnika koji u tom sporazumu ne budu videli nešto više od „izdaje“ srpskih nacionalnih interesa.