Koliko će rezultati lokalnih izbora u RS imati uticaja na opšte izbore za dve godine – i da li je Dodik uopšte oslabljen?

Pošto su sabrani gotovo svi glasovi na lokalnim izborima u Republici Srpskoj (RS), uglavnom je poznato ko će u kom gradu/opštini i u kolikom obimu imati vlasti. Izlaznost na proteklim izborima bila je manja za oko 5 odsto u odnosu na opšte izbore 2018. godine, a u odnosu na te izbore neke stranke zabeležile su rast, a neke pad, ako se saberu glasovi za odborničke liste u svim gradovima i opštinama u RS. To može biti značajan pokazatelj trendova za naredne opšte izbore 2022. godine, ali ne mora biti jedini, jer se ta vrsta poređenja nije uvek pokazala najpouzdanijom.

SNSD ostaje ubedljivo najjača stranka                

Najjača stranka ostao je SNSD Milorada Dodika sa nešto više od 33 odsto glasova, što je rast za nekih 1-1,5 odsto u odnosu na opšte izbore pre dve godine, SDS je osvojio oko 13 odsto, što je manje za oko 5 odsto, PDP je osvojio oko 8 odsto, što je manje za oko 2 odsto, dok je Ujedinjena Srpska(US) Nenada Stevandića osvojila blizu 6 odsto, što je gotovo duplo više nego pre dve godine na opštim izborima. Još su interesantniji rezultati dve socijalističke partije(SP-a Petra Đokića i SPS-a Gorana Selaka) i DNS-a Nenada Nešića i Demosa, čiji je predsednik Nedeljko Čubrilović, inače predsednik Narodne skupštine RS(NS RS).

Elem, na opštim izborima pre dve godine tada jedinstveni SP osvojio je oko 8 odsto glasova, da bi se početkom ove godine od matične stranke odvojila grupa koja je osnovala SPS u koju je ušla većina poslanika SP-a u NS RS, te dobila i nekoliko značajnih funkcija umesto dotadašnjih kadrova SP-a. Na lokalnim izborima SP i SPS u zbiru su osvojili oko 10,5 odsto glasova, pri čemu je SPS osvojio nešto više od 3 odsto glasova, a današnji SP je pao za 1-1,5 odsto u odnosu na rezultat jedinstvenog SP-a pre dve godine. Kao i podeljeni socijalisti, tako su i DNS i od njega otcepljeni Demos na ovim lokalnim izborima u zbiru osvojili više: preko 16 odsto glasova, što je za oko 4 odsto više nego što je jedinstveni DNS osvojio pre dve godine. Pritom je DNS sa sadašnjih 9,5 odsto ostao treća stranka po jačini u RS(iza SNSD-a i SDS-a), dok je Demos  izbio na peto mesto, odmah iza PDP-a. Najveći gubitnik izbora je NDP Dragana Čavića koji je kao opoziciona stranka sa 4 odsto osvojenih glasova pre dve godine pao na svega 1 odsto na ovim lokalnim izborima, i to kao članica vladajuće koalicije. Dakle, sem Čavićevog NDP-u, svim drugim strankama vladajuće koalicije se manje-više na lokalnim izborima isplatilo učešće u vlasti na nivou RS i BiH. No, pitanje je da li će i gde će SPS i DNS ostati u vladajućoj koaliciji nakon lokalnih izbora.

Iako se Milorad Dodik pohvalio da je njegov SNSD sa svojim koalicionim partnerima osvojio vlast u 42 lokalne zajednice, te tako i dalje imati vlast u dve trećine lokalnih zajednica u RS, nije baš izvesno da će tako i doslovno biti 

Iako se Milorad Dodik pohvalio da je njegov SNSD sa svojim koalicionim partnerima osvojio vlast u 42 lokalne zajednice, te tako i dalje imati vlast u dve trećine lokalnih zajednica u RS, nije baš izvesno da će tako i doslovno biti. Elem, ako se uzme u obzir da je dan nakon lokalnih izbora iz dosadašnje koalicije u Banjaluci izbačen SPS, te da je DNS u jednom delu opština i gradova ostao uz SNSD, a u većem broju podržao kandidate SDS-a i PDP-a za gradonačelnike/načelnike opština, tek treba da se vidi da li SNSD, US, SP i Demos mogu sami formirati vlast u sve 42 lokalne zajednice koje Dodik pominje, a da im ponegde ne zatreba podrška lokalnih odbora SPS-a i DNS-a. Iako je SPS izbačen iz skupštinske većine u Banjaluci, a predsednik stranke i nekoliko funkcionera odmah smenjeni sa republičkih funkcija, SPS je nastavio da se nudi SNSD-u za nastavak koalicije na svim nivoima, ističući da ne žele u koaliciju sa SDS-om i PDP-om. Međutim, njih u koaliciji ne žele US, SP i Demos, ali, recimo, oni bez SPS-a teško mogu formirati skupštinsku većinu u Prijedoru, gde je SNSD osvojio mesto gradonačelnika. U istom gradu SDS i DNS su već sklopili sporazum o formiranju skupštinske većine, ali i oni će tu većinu teško sakupiti bez SPS-a. Izgleda da će, na kraju, odluke o formiranju skupštinskih većina donositi lokalni odbori SPS-a i DNS-a, kako ko gde bude video sopstveni interes. U slučaju SPS-a to se, međutim, odnosi na svega nekoliko opština, dok se u slučaju DNS-a to odnosi na mnogo više opština i gradove Banjaluku, Prijedor, Istočno Sarajevo: u prva dva grada već su odlučili (u Banjaluci uz SNSD, a u Prijedoru uz SDS), dok će u trećem najverovatnije biti uz SDS i PDP.

Iskušenja DNS-a, SDS-a i PDP-a

Da li će DNS u naredne dve godine rasti sa sadašnjih 9,5 odsto ili će im Demos otcepiti još neki procenat koji bi nesumnjivo išao u korist SNSD-a, zavisiće i od razvoja situacije sa nekoliko krivičnih prijava koje je MUP RS podneo protiv vođe DNS-a Nenada Nešića, i to za štetu budžetu RS koja se u ukupnom iznosu meri milionima evra. Mesec dana uoči lokalnih izbora on je, nakon razgovora sa Dodikom, podneo ostavku „iz zdravstvenih razloga“ sa funkcije v.d. direktora javnog preduzeća „Putevi RS“, a ubrzo nakon toga Nešić je pozvao vođe SDS-a i PDP-a na potpisivanje koalicionog sporazuma na svim nivoima. Vođa SDS-a Mirko Šarović je već dao svoj pristanak, pa se sada čeka odluka vrha te stranke, dok se u PDP-u još nisu izjasnili o Nešićevoj ponudi. A Nešić je najavio i kako će se braniti ukoliko protiv njega budu podignute optužnice, rečima da je „za sve što je radio kao direktor 'Puteva' saglasnost dala Vlada RS“. To upućuje na zaključak da će Nešić - ukoliko bude optužen - kao neka vrsta svedoka insajdera sa sobom pokušati da povuče i najviše funkcionere RS. To bi moglo naneti političku štetu SNSD-u, a iz takve eventualne situacije do opštih izbora mogli bi da profitiraju ne samo SDS i PDP, već i suparnički Demos, a delimično možda čak i DNS, ukoliko uspe da Nešića prikaže kao žrtvu političkog progona, kako je Nešić već pokušao da se predstavi povodom pomenutih krivičnih prijava.

Dalje, pobede kandidata SDS-a i PDP-a za gradonačelnike Banjaluke i Bijeljine mogle bi da predstavljaju mnogo više od simboličnih pobeda te dve opozicione stranke, pogotovo kada je reč o Banjaluci, gde SNSD od 2016. godine beleži trend pada glasova, a PDP trend rasta, dok se SDS gotovo istopio. Elem, novoizabrani gradonačelnik Draško Stanivuković najavio je da će tim pravnika, koji on bude formirao, pregledati sve važne ugovore koje je u protekle dve decenije sklapala SNSD-ova lokalna vlast. Ako se uzme u obzir da su i sam Stanivuković i drugi opozicionari proteklih godina optuživali SNSD-ovu vlast za milionske malverzacije sa gradskim građevinskim zemljištem - pa i za vezu sa ubistvom građevinskog inspektora Milana Vukelića pre 12 godina(koji je javno iznosio tvrdnje o vezama funkcionera SNSD-a i „građevinske mafije“ u Banjaluci) - više je nego izvesno da će novih afera tek biti. Stanivuković će, takođe, imati priliku da ili zaustavi ili obelodani svaki posao koji skupštinska većina oko SNSD-a bude pokušala da sklopi. No, Stanivuković bi se mogao suočiti sa smanjenjem gradonačelničkih nadležnosti, imajući u vidu da je Dodik najavio izmene zakona o lokalnoj samoupravi RS, prema kojima bi gradonačelnici/načelnici opštima imali samo protokolarne nadležnosti, dok bi stvarna moć bila koncentrisana u rukama gradskih/opštinskih menadžera koje bi kontrolisale odborničke većine. Sve ovo će, dakle, uticati na budući rejting i samog Stanivukovića i opozicije i SNSD-a i njegovih saveznika u Banjaluci, kao i u drugim lokalnim zajednicama.

Stanivuković bi se mogao suočiti sa smanjenjem gradonačelničkih nadležnosti, imajući u vidu da je Dodik najavio izmene zakona o lokalnoj samoupravi RS, prema kojima bi gradonačelnici/načelnici opštima imali samo protokolarne nadležnosti

Tako će i novi gradonačelnik Bijeljine Ljubiša Petrović biti u prilici da oformi svoj tim pravnika koji bi ušao u „reviziju“ svih milionskih poslova koje je sklapao Mićo Mićić tokom 16 godina svoje vladavine na čelu Bijeljine. Međutim, Petrovićeva nevolja je što bi se tu, sem Mićića, na udaru mogao možda naći i neko od SDS-ovaca koji je ostao veran toj stranci, pošto ih je Mićić napustio. Jer, Mićić je svih 16 godina, sve do februara ove godine, vladao kao prvi čovek SDS-a u Semberiji, hvaljen iz vrha stranke maltene za svaki potez koji je povukao i nikad javno kritikovan, čak i kada je sklapao privatne ugovore o izdavanju poslovnih prostorija svoje porodice sa institucijama RS koje drži SNSD. Petroviću, ipak, ne bi trebalo da bude težak taj posao, imajući u vidu da je sa Mićićem iz SDS-a otišao najveći broj onih koje je ovaj lično „zadužio“, a da takvih nije malo svedoči i dobar izborni rezultat Mićićeve stranke, a više nego skroman rezultat ostatka SDS-a u Bijeljini. Istovremeno, Petrović će, svakako, morati da nastavi projekte započete u saradnji sa Vladom RS, što je sasvim svrsishodno ukoliko ti projekti budu realizovani potpuno transparentno, što bi se reklo modernim političkim rečnikom. Delujući na ta dva koloseka, Petrović može doneti političku korist ne samo sebi, već doprineti i oporavku SDS-a u Semberiji. Ili će i on i njegova stranka postati politički neprepoznatljivi za 2-4 godine.

Takva sudbina bi mogla da zadesi SDS i PDP u najvećem delu RS, ukoliko ostanu uljuljkani u pobede Stanivukovića i Petrovića i dobitak vlasti u nekoliko velikih opština, poput Modriče, Dervente i Broda, te zadržavanje vlasti u Tesliću i manjim opštinama. Ukoliko i bude nastavljen trend pada SNSD-a i trend rasta PDP-a u Banjaluci, to neće biti dovoljno za mnogo bolji rezultat SDS-a i PDP-a, a lošiji SNSD-a i njihovih saveznika na nivou cele RS. Tako, na primer, sada nema ni naznaka da bi za dve godine SNSD mogao oslabiti u Doboju i Zvorniku, gde SDS i PDP postoje samo kao statističke greške, uprkos tvrdnjama da im je deo glasova pokraden u Doboju. Činjenica je da SNSD u ova dva grada pravi veliku razliku u glasovima u odnosu na SDS i PDP, kojom može da pokrije i veći gubitak glasova u Banjaluci. To se posebno odnosi na Doboj, gde je SDS pobedio na lokalnim izborima pre četiri godine, ali je nakon opštih izbora pre dve godine ceo odbor SDS-a „preleteo“ u redove SNSD-a: od toga se SDS do danas nije oporavio, a nikakva uteha ne bi trebalo da im bude to što je na ovim lokalnim izborima SNSD u Doboju osvojio nekoliko procenata manje glasova nego SNSD i SDS u zbiru pre četiri godine. S duge strane, SNSD je pobedio u Trebinju, ali je izgubio gotovo trećinu glasova: tu su ubedljivo prva stranka, ali za njima tek za oko 5 odsto zaostaju u zbiru SDS, PDP i „Stranka za pravdu i red“ opozicionog narodnog poslanika Nebojše Vukanovića, koja je osvojila koliko SDS i PDP zajedno u Trebinju. Tu upravo Vukanović ima najviše razloga za zadovoljstvo, jer je pokupio opozicione glasove birača koji su se, izgleda, malo zasitili SDS-a i PDP-a.

Ukoliko i bude nastavljen trend pada SNSD-a i trend rasta PDP-a u Banjaluci, to neće biti dovoljno za mnogo bolji rezultat SDS-a i PDP-a, a lošiji SNSD-a i njihovih saveznika na nivou cele RS

S druge strane, SNSD ima razloga za zadovoljstvo u Prijedoru i Istočnom Sarajevu, gde su zabeležili stabilne rezultate, a ako uspeju da ih očuvaju, za dve godine ne bi trebalo da imaju puno briga. Opozicionim SDS-u i PDP-u će, pak, trebati puno truda i rada da bi mogli ozbiljno da pariraju SNSD-u i njegovim najvernijim saveznicima u celoj RS na opštim izborima za dve godine. To je, izgleda, najjasnije prepoznao predsednik Glavnog odbora SDS-a Milan Miličević, koji je ponovo izabran za načelnika opštine Teslić, a između dva ciklusa uspeo da „preživi“ i referendum o opozivu, održan na inicijativu SNSD-ove skupštinske većine.

„Odlični su rezultati SDS-a u Tesliću, Loparama, Istočnoj Ilidži, Modriči, Ugljeviku, Brodu i u još nekim lokalnim zajednicama. Odlično je ono što se desilo u Bijeljini i Banjaluci. Ali, to nije uslov da možemo očekivati pobedu opozicionih stranaka na izborima 2022. godine. Reći ću nešto u medicinskom žargonu. Da bi pacijenta mogli da lečite, pacijent mora da prihvati svoju bolest. Ako je on prihvati, onda imamo saradnju i možemo napredovati. SDS mora sasvim racionalno, istinito, na organima stranke da analizira rezultate ovih izbora. Mi to nismo uradili kao stranka, dakle nismo napravili valjanu analizu izbornih rezultata ni 2016., ni 2018. Nismo našli uzroke naših problema i gubitka tih izbora. To sada ne sme da se ponovi“, rekao je Miličević - inače, lekar po struci - zatraživši analizu rezultata SDS-a na lokalnim izborima, koje je predsednik te stranke Mirko Šarović ocenio zadovoljavajućim.

Vučićeva uloga i Dodikova iskušenja

S druge strane, Milorad Dodik će sa svojim SNSD-om ostati zavisan od manjih koalicionih partnera Demosa, SP-a i US-a, što mu - nakon razlaza sa SPS-om i DNS-om - ne olakšava previše vladavinu. Može se očekivati da će apetiti Demosa, SP-a i US-a u izvršnoj vlasti vremenom samo nastaviti da rastu, što bi moglo da poremeti i balans između unutrašnjih struja u SNSD-u: u tim apetitima i tom disbalansu na proteklim lokalnim izborima Dodik bi trebalo da potraži šire uzroke izgubljene Radojičićeve bitke za gradonačelnika, ne ograničavajući se samo na SPS. Jer, prosta računica govori da je Radojičić osvojio tek dve trećine od ukupnog broja glasova koje su dobile stranke koje su ga formalno podržale, a od „izgubljenih“ 20.000 glasova, samo nešto više od 8.000 otpada na „izdajnički“ SPS. Još gore je prošao SNSD-ov kandidat za gradonačelnika Bijeljine Mićo Mićić, koji je osvojio samo polovinu glasova koje su u ukupnom zbiru dobile stranke koje su ga formalno podržavale.

Koliko će Dodik imati uspeha u pokušaju da „razvlasti“ gradonačelnike/ načelnike u korist skupštinskih većina – teško je prognozirati. Ali, ako to učini, opozicija će dobiti još jedan argument u svojim tvrdnjama da Dodik u RS prihvata samo jednu vlast – apsolutnu vlast čiji je on neosporni autoritet

Koliko će Dodik imati uspeha u pokušaju da „razvlasti“ gradonačelnike/ načelnike u korist skupštinskih većina – teško je prognozirati. Ali, ako to učini, opozicija će dobiti još jedan argument u svojim tvrdnjama da Dodik u RS prihvata samo jednu vlast – apsolutnu vlast čiji je on neosporni autoritet. To će mu oslabiti ionako nejak politički položaj u odnosu sa EU - do koga mu je, ipak, stalo - tako da ga možda ni njegov ključni saveznik, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, neće moći uspešno kao do sada „braniti“ u Briselu. Još ako se opozicija u RS približi Vučiću koji metar više, to bi moglo da znači i metar više udaljenosti Dodika od Vučića. A kako Vučić voli da „arbitrira“ među politički „zaraćenim stranama“, nipošto ne treba isključiti njegov uticaj na ishod opštih izbora u RS 2022. godine. Podsećanja radi, taj uticaj zamalo je presudio u korist opozicije na opštim izborima 2014. godine, kao što je Vučićeva manje-više otvorena podrška bila itekako dobrodošla Dodiku na opštim izborima 2018. godine. Baš kao i dolazak Vučićeve premijerke Ane Brnabić u Banjaluku na potpisivanje izjave o zajedničkoj gradnji tri hidrocentrale na Drini, samo dva dana uoči ovih lokalnih izbora. Takvi politički „detalji“ svakako su mnogo bitniji među biračima u RS na izborima za predsednika RS, srpskog člana Predsedništva BiH i poslanike u NS RS i Parlamentarnoj skupštini BiH, a mogu biti presudni ako istraživanja javnog mnjenja za nepune dve godine budu pokazala da će izborna trka biti tesna.