Usvajanje simbola AP. Vojvodine kao rezultat - u ovom trenutku jedino mogućeg - kompromisa

 Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine iz 2014. utvrđeni su njeni simboli. Pre više od 10 godina, pre donošenja Ustava od 2006. i Statuta iz 2008, AP Vojvodina je donela dve odluke o simbolima: o grbu (2002) i o zastavi (2004). Za te odluke nije postojao ustavnopravni osnov jer tada važećim Ustavom od 1990. nije bilo propisano da AP Vojvodina ima zastavu i grb (od osnivanja socijalističke autonomne pokrajine, 1945, nisu postojali njeni simboli).

Novi Statut iz 2014, držeći se terminologije ustavne norme, „utvrđuje“ (uvodi i opisuje) simbole AP Vojvodine (čl. 9). To su: zastava, tradicionalna zastava, grb i tradicionalni grb. Ovim se, do tada neustavni, zastava (nejednaka trobojka sa tri zvezdice) i grb (štit na tri polja – sa lavom, jelenom i apostolom Pavlom) AP Vojvodine, praktično po prvi put legalizuju. Pored njih u istom članu Statuta utvrđuju se tradicionalni simboli: zastava (srpska trobojka) i grb (sa krunom, krstom  i ocilima). Dalje je propisano da se „određena pitanja u vezi sa izgledom i korišćenjem simbola i tradicionalnih simbola uređuju se pokrajinskom skupštinskom odlukom“. Propisani rok za donošenje ove odluke (septembar 2014) odavno je protekao. Pokrajinska Skupština  je time prekršila Statut, ali za tako šta ne postoje pravne sankcije. Postoji politička odgovornost i nju su, čini mi se, birači na pokrajinskim izborima 2016. jasno utvrdili – do tada vladajuća Demokratska stranka postala je opoziciona.

Nedonošenjem odluke o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola nastala je dvogodišnja nenadana (ne)pravna situacija. Simboli su Statutom utvrđeni ali nema odluke kojom bi se oni detaljnije uredili (Statutom su „grubo“ opisani), niti kada se, kako i gde koriste. Postojala su, manje više, dva pravna rešenja kojim bi se popunila ova pravna praznina. Jedno je „pozitivno“ - direktna primena Statuta (čl. 9), time i Ustava, što bi u realnosti značilo uvođenje u upotrebu tradicionalne zastave i grba jednako sa zastavom i grbom koji se već koriste. Druga mogućnost je bila „negativna“ i prilično upitna po pitanju ustavnosti i statutarnosti - da se ni stari simboli ne koriste sve dok AP Vojvodina ne donese navedenu odluku (Pravno problematično je to što onda ne bi bilo ni delimične primene Statuta o simbolima. Argument, pak, za prestanak korišćenja starih simbola je da je Statutom otpočelo novo pravno stanje koje podrazumeva da se moraju koristiti svi simboli ili nijedan, nikako delimično). Kao što znamo, pošlo se, i evo još se ide, trećim putem: AP Vojvodina preko dve godine ignoriše sopstveni Statut u pogledu svojih simbola. Sve su prilike, kratko vreme još.

Politika će, naravno, u pogledu primene simbola AP Vojvodine, to jest donošenja odluke o (bližem) izgledu i (detaljnom) korišćenju, imati konačnu reč. U prethodnom sazivu pokrajinske Skupštine desilo se neshvatljivo političko verolomstvo i to, sad se vidi, na sopstvenu štetu. Tada vladajuća stranka (DS) koja je glasala za Statut iz 2014. a time i za simbole AP Vojvodine, nije podržala odluku kojom se realizuje taj isti Statut. Iako je do krajnjeg utvrdila svaki detalj (neko reče i poslednji zarez) predloga odluke o izgledu i korišćenju simbola, na sednici Skupštine je postala uzdržanom. To je praktično značilo protivljenje (samoj sebi, imajući u vidu prethodno glasanje za Statut). Običan građanin nije mogao naći drugo suvislo obrazloženje nego da je „i to politika“.

U ove dve godine bilo je dosta govora i pisanja o simbolima AP Vojvodine. Na ranije kritike u vezi sa („Čankovim“) simbolima AP Vojvodine iz 2002. i 2004 - koje su bile mahom negativne a heraldički, politički i pravno detaljno obrazlagane - nadovezale su se pisane i usmene rasprave o tradicionalnim simbolima. Ne ulazeći u sve te izjave i pisanija, samo napominjem da se osporavalo i branilo gotovo sve: zašto baš taj grb a ne neki drugi od onih koji su u to vreme (1848-1851) crtani ili korišćeni, kakva je to kruna vojvodska, otkud maslinova grančica u niziji, gde se denu grb baranjski, zar hermelin na vojvodskom plaštu, šta sa crnim austrijskim orlom i ocilima, zašto baš istovetna srpska trobojka (obrnuta ruska), a ne zastava „beličaste krem boje“ Zemunske narodne garde (ili to beše žuta K. und K. boja) itd. Sva ova pitanja su sada stvar publicistike, lične ili grupne političke promocije a delom, naravno, i nauke (čak i ako je heraldika tek „pomoćna“ nauka). U pravnom smislu pitanje tradicionalne zastave i grba Vojvodine je res iudicata (presuđena stvar), po sili Statuta. Pitanje ikakve izmene simbola je ppedmet promene Statuta. A o tome će jednom opet konačnu reč imati politika.

Želim naglasiti da je u vreme donošenja Statuta iz 2014. u pogledu simbola postignut jedini mogući kompromis između čak šest političkih grupacija („autonomaških“, „centralističkih“, umerenih): da se zadrže (konvalidiraju) postojeći simboli i da se utvrde tradicionalni simboli Vojvodine. Samo za takvo rešenje moguće je bilo pribrati apsolutnu većinu u republičkoj i dvotrećinsku većinu u ondašnjoj pokrajinskoj skupštini (obe učestvuju u postupku donošenja Statuta). Glasine da je trebalo još tada završiti sa „Čankovim“ simbolima tek su pusta vika strasti, bez sluha za realnost.

Stoga, na novoj političkoj većini u Pokrajini (Srpska napredna stranka i drugi) je da učini ono što prethodna nije – da sprovede postojeći Statut i uvede u upotrebu tradicionalne simbole. Za to je potrebno da glasa 80 pokrajinskih poslanika. A potom... neka vreme potvrdi šta je lice AP Vojvodine u zastavi i grbu. Ni ovaj Statut nije večan.    

(Srpski pravnički klub)