Ustavnom sudu Srbije podnete inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o referendumu i Odluke o raspisivanju referenduma o promeni Ustava

Ustavnom sudu Srbije su 22.12.2021. godine predate dve inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Podnosilac inicijativa je Srpski demokratski savez.

I

Smanjivanje ljudskih i građanskih prava u novom Zakonu o referendumu predstavlja istinski presedan, jer je novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi krajnje restriktivan u delu u kome bi morao biti najliberalniji

Prva inicijativa odnosi se zahtev da Ustavni sud proglasi neustavnim član 3. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi („Službeni glasnik RS“, br. 111/2021 i 119/2021). Podnosioci inicijative ukazuju da je određenjem iz člana 3. došlo do umanjivanja ljudskih i građanskih prava. Reč je o činjenici da su jednoj kategoriji građana i državljana Srbije - kao nosiocima suverenosti, priznata manja prava u odnosu na raniji - stari Zakon o referendumu.  Navedeno proističe iz činjenice da su ranijim Zakonom o referendumu (koji je bio na snazi do usvajanja novog Zakona) u stavu 2. člana 4. pravo učešća na referendumu „kojim se stvaraju prava i obaveze građana“ pravo učešća imali i građani koji nemaju prebivalište na teritoriji na kojoj se raspisuje referendum. Članom 4. stav 2. „starog“ Zakona o referendumu, opšte pravo učešća na referendumu ograničeno jedino "stvaranjem prava i obaveza građana čije je prebivalište van teritorije za koju se raspisuje referendum". Smanjivanje ljudskih i građanskih prava u novom Zakonu o referendumu predstavlja istinski presedan, jer je novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi krajnje restriktivan u delu u kome bi morao biti najliberalniji. Posebno se ukazuje na određenje iz ranijeg Zakona o referendumu u kome je jasno pravo učešća, vezano za referendum na kojem se stvaraju prava i obaveze. U konkretnom slučaju najpre je važno ukazati da se na referendumu stiču prava i obaveze, posebno kada se radi o tzv. obaveznom referendumu.

Imajući u vidu da su ova prava postajala i od strane pravnog poretka već bila priznata u trenutku donošenja Ustava RS 2006. godine, upućujuća je i obavezujuća odredba člana 20. Ustava RS koja jasno određuje: "Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati". Odredbe novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi u članu 3. umanjuju prava koja su postajala u trenutku donošenja Ustava RS i koja su stekla odredbom člana 20 Ustava, status dostignutih i garantovanih prava. U tom smislu ista se ne mogu smanjivati novim zakonskim propisima – kako to propisuje novi Zakon o referendumu u narodnoj inicijativi, što ovaj Zakon čini ne samo retrogradnim, već i protivustavnim (član 20. Ustava RS).

II

Druga inicijativa predstavlja zahtev Ustavnom sudu da utvrdi da je Odluka o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije 115/2021 („Službeni glasnik RS“, br. 115 od 30.11.2021.godine) protivna članu 18. i članu 36. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Referendumsko pitanje (koje je sastavni deo osporenog akta) u konkretnom slučaju, u osporenom aktu – u članu 3. glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”.

Član 36 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi jasno određuje: „Pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu mora biti izraženo jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno rečju "da" ili "ne", a ne sme biti izraženo tako da daje prednost ili sugeriše jedan od mogućih odgovora.“

Iz postavljenog pitanja ne može se utvrditi na koje ustavne promene se odnosi ovaj referendum, odnosno postavljeno pitanje

Pitanje koje je formulisano na način kako je to određeno u Odluci koja je predmet ove incijative, postavljeno je na generalan, načelan i površan način. Naime, iz postavljenog pitanja, ne može se utvrditi na koje ustavne promene se odnosi ovaj referendum, odnosno postavljeno pitanje. Dalje, ukazuje se da se iz postavljenog pitanja ne može utvrditi na koji akt o promeni ustava Republike Srbije se odnosi potvrđivanje koje je predmet ove odluke, budući da na sam Akt o promeni ustava nije označen niti određen ili identifikovan na bilo koji način. Nejasno je o kom Aktu je reč i kakvo je dejstvo ovog akta u pravnom poretku, kao ni koji delovi Ustava RS predstavljaju predmet promene. Svakom brižljivom i dobronamernom učesniku referenduma ne može biti jasno – na koji Akt se odnosi pitanje, i na koje ustavne promene se odnosi Akt o promeni Ustava Republike Srbije!

Na osnovu odredbi Ustava, pravo na referendum je određeno kao jedno od najvažnijih prava koja pripadaju fizičkim licima - državljanima. Ustav pravo na referendum vezuje direktno za princip suvereniteta koji potiče od građana. Štaviše, Ustav RS u članu 2. stav 1. referendum kao izraz suvereniteta stavlja ispred narodne inicijative i parlamenta odnosno izabranih predstavnika naroda. Upravo je referendum (uz peticiju, narodnu inicijativu i izbore) postavljen kao nedeljivo i neotuđivo pravo građana da izraze svoje mišljenje. Imajući u vidu karakter prava na referendum kao izraza suverenosti naroda, jasno je da sveukupnost procedure referenduma mora biti u skladu sa značajem referenduma. To se posebno odnosi na odredbe samog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i na referendumsko pitanje.

Navedene manjkavosti i protipravnosti jasno ukazuju da predstojeći referendum predstavlja jednu opasnu avanturu, koja će se platiti najvećom cenom – poništavanjem ustavnih odredbi. Iz navedenih razloga, podnosioci incijative su u skladu sa članom 56. Zakona o ustavnom sudu, podneli zahtev Ustavnom sudu da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje akta: Odluka o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.            

Punomoćnik podnosioca inicijative
advokat dr Goran V. Đorđević