Otvoreno pismo predsedniku Republike i poslanicima Narodne skupštine Srbije

Izražavamo najdublju zabrinutost što je proces decentralizacije Srbije, inače preko potreban i poželjan, krenuo pogrešnim i opasnim putem. Svako ko iole prati politička zbivanja u Srbiji ne može a da ne vidi u kojoj meri se decentralizacija i regionalizacija Srbije u ovom trenutku odvijaju stihijno i bez jasne i celovite koncepcije, a pod pritiskom dnevnopolitičkih interesa i stranačkih kalkulacija.

Statutom Vojvodine, a naročito Zakonom o prenosu ovlašćenja na APV, vlada Srbije se odriče više od 160 važnih državnih nadležnosti, a da, utisak je, u političkom i državnom vrhu Srbije uopšte nisu jasno sagledane ni posledice takvog odricanja, niti eventualne opasnosti po državno jedinstvo i ustavni poredak zemlje.

Ne sporeći činjenicu da je u odnosu na prvobitnu verziju iz ovog Predloga Statuta izbačeno nekoliko skandaloznih i protivustavnih stvari, odgovorno tvrdimo da je čitav ovaj projekat, bili toga svesni ili ne njegovi predlagači, usmeren na destabilizaciju i promenu ustavnog karaktera države, tj. njenu (kon)federalizaciju, i da je dugoročno štetan za sve građane ove zemlje. Čak i onima koji nisu pravni i politički eksperti, moralo bi biti jasno šta znači i kuda vodi uporno insistiranje na odredbama o Vojvođanskoj akademiji nauka, referendumu, teritoriji, granicama... Kao i na izrazima poput "građani i građanke Vojvodine", "vlada", "premijer" i "glavni grad"!?       

Današnja Srbija je isuviše mala zemlja za „region“ kakva je Vojvodina. Srbija (bez Kosova) ima 7,5 miliona stanovnika. To znači da njeni regioni treba da imaju najviše 800.000 stanovnika. Utemeljenjem državolikog entiteta od 2,0 miliona stanovnika severno od Save i Dunava, unutar Srbije se stvara jedan para-državni organizam i – slično ustavu iz 1974. – u same temelje države postavlja neka vrsta tempirane institucionalne bombe sa odloženim dejstvom. Ova glomazna etatizovana struktura, u svakom slučaju, nije i ne može biti ona toliko potrebna demokratska decentralizacija, a još manje funkcionalna regionalizacija zemlje, za koju se izdaje.

Imajući u vidu iskustvo sa sličnim tvorevinama iz naše bliže prošlosti, kao i separatističke tendencije koje već uveliko postoje kod jednog dela političke klase u Vojvodini, sa pravom se možemo plašiti da će se, pogotovo u slučaju (ne)povoljnih međunarodnih okolnosti, ovo novostvoreno birokratsko čudovište sutra veoma lako izmetnuti u nekakvu pseudonaciju i pseudodržavu. I u politički organizam koji će, slično procesu koji smo prethodnih decenija već videli na delu u Crnoj Gori, umesto srpskog (odnosno crnogorskog) imati „vojvođanski“ predznak.

Stoga apelujemo na vas, kao trenutno najodgovornije političke ličnosti za sudbinu zemlje, da uskratite podršku ovakvoj pogubnoj koncepciji „decentralizacije“ Srbije. Pokrajina Vojvodina u ovom trenutku treba da dobije samo one nadležnosti koje su jasno definisane u čl. 183 Ustava i ni jednu nadležnost preko toga. Sva ostala ovlašćenja koja se ovim Statutom i Zakonom nepromišljeno prenose na birokratiju u Novom Sadu treba zadržati i u pogodnom trenutku, a u okviru pomenute promišljene decentralizacije i regionalizacije, preneti na manje i funkcionalnije regione – poput Srema, Banata ili Bačke – koje treba što pre formirati.

Samo tako Srbija može sačuvati toliko neophodno državno jedinstvo. Samo tako se Srbija može sačuvati od političke nestabilnosti, novih rascepa i novih konflikata. Za to ste – imenom i prezimenom – najodgovorniji vi, koji u ovom trenutku upravljate Srbijom. Od te odgovornosti pred istorijom, pred precima i potomcima, ništa vas neće moći amnestirati. Tim pre što ne možete reći da niste znali i da niste na vreme upozoreni.