Биљана Степановић: У врховном ћацију више нема трагова разумног понашања. Има ли некога из његовог окружења да му објасни како стоје ствари?

Решио је значи да нам испребија и похапси децу и све који их подржавају, ако се нађу на улици. Не може више да издржи. Шта замишљају ти што шетају и блокирају? Он је држава, нису они. Ако и није у могућности баш све да похапси и склони са улица па да настави како је навикао, бар да им се освети за све што су му направили.

А шта су му направили? Упропастили су га начисто, живот су му претворили у пакао. Узбунили су села и градове. У парампарчад му разбили брижљиво неговану медијску блокаду. Ускомешали су Европу да не може више да окреће главу. Дошло је дотле да се његова узданица Урсула фон дер Лајен јавно огради и демантује да је са њим разговарала. Не сад, боже сачувај! Срела га је у пролазу и само питала како сте, не чекајући одговор.

ЕУ поново тражи да се кривично гоне одговорни за напад у Бањској. То и кад би хтео, не сме да покуша. Ова ствар му опасно виси над главом, нема назнака да ће Европа од тога одустати.

Трамп у кога је полагао велике наде није га примио и још је умало направио скандал са покушајем да упадне на пријем на коме није смео да буде, па је хитно напустио Америку. Није ни слетео, а додат је и скандал са зградом Генералштаба коју је обећао Трамповом зету да му се умили, што се у Америци претворило у непотребну аферу.

Путин га је на самиту лидера поводом Дана победе ставио да седи тик код излазних врата. И још му је одмах потом послао поруку да га јако нервира што продаје оружје Украјини, док се тамо њему додворава. Слање Порфирија у Москву деловало је никако другачије него као потез очајника.

Други очајнички и веома непаметан покушај да се убаци у светска збивања тако што ће кочоперно рећи да он и Израелу продаје оружје, завршио се тако што је хитно морао сам себе да демантује. Пропаст на све четири стране света.

Поврх свега, ни пара нема и то баш сад кад су му најпотребније да купује подршку, која је драматично поскупела. Није више популаран, ризик кошта. Нови инвеститори једва да долазе, а ови стари само одлазе. Хиљаде људи остаје без посла и тек ће. Овој привреди која ради не цветају руже, пада промет, расте неизвесност. Обруч се стеже са свих страна, а народ шета по улицама и још му се руга. Нико га се више не боји, а поготову га нико не поштује. Предмет је опште, отворене поруге.

Уместо да размисли шта му је излазна стратегија, јер кад је готово онда је готово, он то све покушава да заустави – насиљем и полицијом. Односно оним у шта се полиција претворила. Ми народну милицију више немамо. Унутра су продрли ћаци, криминалци, физиономије са којима пристојан свет гледа да се не сусреће.

Полицијске значке силеџије у униформама немају или су их сакриле, лица су покрили фантомкама и само да смеју, ову нашу децу тачно би потаманили. Они не штите ред и поредак, него штите потрошени режим који им је омогућио да бију и да глуме силу, да хапсе уместо да буду похапшени.

А министар полиције Ивица Дачић одбацио је свој мирољубиви имиџ и кренуо сад и он отворено да прети силом, уместо да обуздава полицију. Како је пословично лукави Дачић дотле дошао? Како и зашто је омогућио мешање хулигана са правим полицајцима и спровођење парадржавног терора над грађанима који легитимно показују да им се ова власт не допада? Можда је заиста уцењен, али то је његов проблем, није оправдање.

Уместо да се тражи политичко решење за излазак из овог хаоса, насиље ескалира, срља се у безакоње и врло могуће сукобе. Поруке да се насиље заустави стижу од посланика Европског парламента, званичника Савета Европе, ОЕБС-а. Режим се позива на разум.

Ако у врховном ћацију више нема трагова разумног понашања, ако се и буквално изобличио од страха, мржње, панике и жеље за осветом, има ли некога из његовог окружења ко би пробао да му објасни како стоје ствари? Целу Србију не могу да ухапсе, па да буду управници затвора. Овако само подјарују гнев који ионако кључа.

За то насиље према нашој деци која пешаче, трче, бициклају по земљи и Европи, муче се и губе годину студија у жељи да живе у уређеној, правној држави, неко ће морати да одговара кад све ово прође

За то насиље према нашој деци која пешаче, трче, бициклају по земљи и Европи, муче се и губе годину студија у жељи да живе у уређеној, правној држави, неко ће морати да одговара кад све ово прође. То мора бити и Ивица Дачић, као министар полиције, поред полицијских генерала, Вучићевих послушника, тужилаца и судија који су се огрешили о закон, савест и професију.

Сви они, задњи је час, морају почети да мисле бар о својој будућности. Њихов газда, који за то и није надлежан, имао је прилику да изабере како ће и када отићи, пошто је јасно да мора да оде. Он је изабрао најгори начин и по државу коју је довде довео и по њене грађане који га више неће и по њега самог. Позивати га на разум, то нема никаквог смисла.

Али зато има смисла питати све оне око њега, који и те како имају шта да изгубе - и новац и позиције, па и слободу - докле мисле да срљају. Људи ће своју децу бранити, то им је ваљда јасно. Ти људи су у већини, и то им је јасно. Овако да владају више не могу, земља је пред расулом, и то им мора бити кристално јасно. Кад је тренутак да себи кажу - ово се мени не исплати, готово је, даље вођа мора сам, у сусрет својој судбини.

(Н1)