.jpg)
| Србија међу уставима | |||
Нацрт Статута АП Војводине |
 |
 |
 |
| среда, 01. октобар 2008. | |
|
Полазећи од тога да је Аутономна Покрајина Војводина саставни и неотуђиви део територије Републике Србије, и да има положај аутономне покрајине чије су надлежности одређене Уставом Републике Србије, Скупштина Аутономне Покрајине Војводине, на основу Устава Републике Србије доноси НАЦРТ СтатутА Аутономне Покрајине Војводине I Основне одредбе Члан 1. Аутономна Покрајина Војводина је аутономна територијална заједница основана Уставом Републике Србије, у којој је загарантована уставна равноправност српског народа и свих грађана и етничких заједница који у њој живе. Члан 2. Грађани у Аутономној Покрајини Војводини право на покрајинску аутономију остварују непосредно, народном иницијативом и референдумом, или преко својих слободно изабраних представника. Члан 3. Територију Аутономне Покрајине Војводине чине територије општина утврђене законом Републике Србије. Територија Аутономне Покрајине Војводине не може се мењати без сагласности грађана изражене на референдуму, у складу са законом Републике Србије. Члан 4. Аутономна Покрајина Војводина своје надлежности које су на основу Устава утврђене законом, као и надлежности које јој Република Србија законом повери, обавља старајући се о развоју свог подручија и очувању његових својстава. Члан 5. У вршењу послова у надлежности Аутономне Покрајине Војводине забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација грађана Републике Србије који живе на територији Аутономне Покрајине Војводине, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Члан 6. Аутономна Покрајина Војводина има свој грб и заставу, чији се изглед уређује одлуком Скупштине. Грб и застава Аутономне Покрајине Војводине одражавају њену припадност Републици Србији. Употреба грба и заставе уређује се одлуком Скупштине, у складу са законом Републике Србије. Члан 7. Органи Аутономне Покрајине Војводине су: Скупштина, Извршно веће и органи покрајинске управе. Члан 8. Седиште органа Аутономне Покрајине Војводине је у Новом Саду. Члан 9. У раду органа Аутономне Покрајине Војводине у службеној су употреби, истовремено са српским језиком и ћириличким писмом, и језици и писма националних мањина у складу са законом Републике Србије. Члан 10. Рад органа Аутономне Покрајине Војводине је доступан јавности. II Надлежност Аутономне Покрајине Војводине Члан 11. Аутономна Покрајина Војводина, преко својих органа: доноси статут Аутономне Покрајине Војводине и одлучује о промени статута уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије; уређује, у складу са Уставом и законом Републике Србије, надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснива; доноси одлуке и друга општа акта којима у складу са Уставом и законом Републике Србије уређује питања од покрајинског значаја у области: просвете, културе, спорта, здравствене и социјалне заштите, јавног информисања на покрајинском нивоу, просторног планирања и развоја, пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и железничког саобраћаја и уређивања путева, приређивања сајмова и других привредних манифестација, и у другим областима утврђеним законом; обезбеђује, истовремено са српским језиком и ћириличким писмом, службену употребу језика и писама националних мањина, на начин утврђен законом Републике Србије; стара се о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом Републике Србије; утврђује изглед заставе и грба покрајине и начин њиховог коришћења, у скаду са законом Републике Србије; доноси буџет и завршни рачун Покрајине; извршава законе, друге прописе и опште акте Републике Србије чије је извршавање поверено органима Аутономне Покрајине Војводине и доноси прописе за њихово извршавање када је то законом предвиђено; обезбеђује извршавање покрајинских одлука и општих аката; сарађује са одговарајућим територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава, у оквиру спољне политике Републике Србије, уз поштовање територијалног јединства и правног поретка Републике Србије; поверава јединицама локалне самоуправе поједина питања из своје надлежности и остварује сарадњу и координацију са органима општине, у складу са законом Републике Србије; управља и располаже покрајинском имовином на начин предвиђен законом Републике Србије; одлучује о коришћењу средстава и ствари у својини Аутономне Покрајине Војводине; одлучује о распоређивању средстава намењених финансирању капиталних расхода; одлучује о задуживању и расписује зајмове, у складу са законом Републике Србије; предлаже Народној скупштини Републике Србије доношење закона; покреће поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију; подноси жалбу Уставном суду Републике Србије ако су појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности Аутономне покрајине; Члан 12. Аутономна Покрајина Војводина, у складу са планом развоја Републике Србије, доноси програм равномерног привредног, социјалног, културног, просветног, демографског, регионалног развоја Покрајине и развоја пољопривреде и села у Покрајини. Члан 13. Аутономна Покрајина Војводина, у складу са законом Републике Србије, обезбеђује услове за остваривање развоја у области културе, оснива установе у области културе и стара се о заштити, коришћењу, унапређивању и управљању културним добрима. Члан 14. Аутономна Покрајина Војводина, у складу са законом Републике Србије, обавља послове од значаја за остваривање образовања у Покрајини и стара се о обезбеђивању услова да се образовање припадника националних мањина чији национални савети имају седиште на територији Аутономне Покрајине, или чија већина припадника живи на територији Покрајине, обавља и на њиховим језицима. Аутономна Покрајина Војводина се стара о обезбеђивању услова за образовање на мањинским језицима у сарадњи са националним саветима националних мањина. Члан 15. Аутономна Покрајина Војводина, у складу са законом Републике Србије, обавља послове од значаја за ученички и студентски стандард у Покрајини. Члан 16. Аутономна Покрајина Војводина утврђује интерес грађана у покрајини у области јавног информисања, оснива јавни радиодифузни сервис, јавна гласила и јавна предузећа и установе за обављање новинско-издавачке делатности и стара се о обезбеђивању услова да се јавно информисање на покрајинском нивоу, поред информисања на српском језику и његовим писмима, врши и на језицима и писмима националних мањина. Члан 17. Аутономна покрајина Војводина сарађује са територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава у оквиру спољне политике Републике Србије. Сарадњу са одговарајућим територијалним заједницама и другим облицима аутономије других држава Аутономна Покрајина Војводина остварује посредством чланства у европским и светским удружењима региона, братимљењем, стварањем мешовитих тела у питањима у којима је надлежна, закључивањем споразума и трговинских протокола, као и узајамним посетама, уз претходну сагласност надлежних органа Републике Србије. Члан 18. Аутономна Покрајина Војводина, у складу са законом Републике Србије, утврђује програме у области здравства, социјалне заштите и друштвене бриге о деци, оснива установе у тим областима и обезбеђује услове за обављање послова од покрајинског значаја у тим областима друштвеног живота. Члан 19. Аутономна Покрајина Војводина, у складу са законом Републике Србије, обезбеђује услове за заштиту и унапређивање животне средине и предузима мере за спречавање и отклањање штетних последица које угрожавају животну средину и доводе у опасност живот и здравље људи. Члан 20. Аутономна Покрајина Војводина финансира обављање послова из своје надлежности из изворних прихода чије се врсте и висина одређују законом Републике Србије. Аутономна Покрајина Војводина, у складу за законом Републике Србије, може оснивати финансијске организације, фондове и друге организације за финансирање послова од значаја за Покрајину у области привреде, саобраћаја, пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова риболова, туризма, угоститељства, просвете, културе, спорта, здравствене и социјалне заштите, и у другим областима утврђеним законом. Члан 21. Аутономна Покрајина Војводина, преко својих органа, врши и послове које јој законом повери Република Србија. Члан 22. Аутономна Покрајина Војводина у вршењу послова из своје надлежности остварује сарадњу и координацију са јединицама локалне самоуправе у покрајини. Аутономна Покрајина Војводина може одлуком поверити јединицама локалне самоуправе у покрајини поједина питања из своје надлежности. Средства за вршење поверених послова покрајина обезбеђује из својих изворних прихода. III Органи Аутономне Покрајине Војводине Скупштина Члан 23. Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је највиши орган Аутономне Покрајине Војводине. Скупштина: доноси Статут и одлучује о промени Статута; доноси одлуке и опште акте, у складу са Уставом, законом Републике Србије и Статутом; доноси прописе за извршавање закона и других прописа и општих аката Републике Србије, чије је извршавање поверено Скупштини; доноси програм привредног, научног, технолошког, демографског, регионалног и социјалног развоја и развоја пољопривреде и села, у складу са планом развоја Републике Србије, и утврђује мере за њихово спровођење; доноси буџет и завршни рачун Покрајине; образује органе покрајинске управе, покрајинске организације и службе и уређује њихову организацију и рад; оснива фондове и организације од интереса за Покрајину у складу са законом Републике Србије; предлаже законе, друге прописе и опште акте које доноси Народна скупштина Републике Србије; покреће поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије или општег акта јединице локалне самоуправе којим се повређује право на покрајинску аутономију; бира и разрешава: председника и потпредседника Скупштине, председника, потпредседнике и чланове Извршног већа, председнике и чланове радних тела Скупштине, секретара Скупштине и функционере који руководе радом покрајинских органа управе и покрајинских организација и служби и њихове заменике; бира и разрешава покрајинског заштитника грађана; расписује покрајински референдум; расписује покрајински јавни зајам и одлучује о задуживању Покрајине, у складу са законом Републике Србије; врши контролу над радом Извршног већа и других органа и функционера одговорних Скупштини, у складу са Статутом; и обавља друге послове поверене законом Републике Србије и утврђене Статутом и Пословником Скупштине. Члан 24. Скупштину Аутономне Покрајине Војводине чини 80 посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, у сладу са покрајинском одлуком. У Скупштини Аутономне покрајине Војводине обезбеђује се равноправност и заступљеност полова и сразмерна заступљеност припадника националних мањина, у складу са законом Републике Србије и покрајинском одлуком. Члан 25. Посланици се бирају на четири године. Изборе за посланике расписује председник Скупштине, 90 дана пре истека мандата Скупштине. Избори за посланике морају да се одрже најкасније 30 дана пре истека мандата Скупштине. Прву седницу Скупштине заказује председник Скупштине из претходног сазива у року од 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате. Скупштина је конституисана потврђивањем две трећине посланичких мандата. Потврђивањем мандата две трећине посланика престаје мандат претходног зазива Скупштине. Члан 26. У случају проглашења ванредног или ратног стања, мандат посланика се продужава док такво стање траје. Члан 27. Посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине представља све грађане у Покрајини. Посланик је слободан да, под условима одређеним одлуком Скупштине, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика. Члан 28. Посланик има право да се у Скупштини служи језиком и писмом чија је службена употреба утврђена одлуком Скупштине, у складу са законом Републике Србије. Члан 29. Посланик не може да буде народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, функционер у органима извршне власти и правосудним органима на свим нивоима њиховог организовања, нити може да обавља друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да нису спојиви са посланичким мандатом. Члан 30. Скупштина има председника и једног или више потпредседника, које бира из реда посланика, на четири године. Председник представља Скупштину, расписује изборе за посланике, председава и руководи седницама Скупштине и врши друге послове предвиђене Статутом и Пословником Скупштине. Потпредседник помаже председнику Скупштине у вршењу његове функције, замењује председника у случају његове спречености и обавља друге послове утврђене Пословником Скупштине. Начин и поступак предлагања и избор председника и потпредседника Скупштине и број потпредседника уређује се Пословником Скупштине. Члан 31. Скупштина се састаје у два редовна заседања годишње. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту, а друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру. Редовно заседање не може да траје дуже од 90 дана. Скупштина се састаје у ванредно заседање на захтев једне петине посланика или на захтев Извршног већа. Скупштина се распушта ако не изабере Извршно веће у року од 90 дана од дана конституисања или од дана оставке или разрешења Извршног већа. Члан 32. Скупштина одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја посланика. Већином од укупног броја посланика Скупштина: одлучује о предлогу за промену Статута и о промени Статута; утврђује симболе Покрајине и начин њиховог коришћења; бира и разрешава: председника и потпредседника Скупштине, председника, потпредседнике и чланове Извршног већа, председнике и чланове радних тела Скупштине, покрајинског заштника грађана; доноси буџет и завршни рачун Покрајине; расписује покрајински референдум; доноси одлуку којом поверева јединицама локалне самоуправе у покрајини поједина питања из своје надлежности; одлучује и о другим питањима предвиђеним Статутом; Члан 33. Право предлагања одлука и општих аката које доноси Скупштина имају Извршно веће, сваки посланик, скупштина општине или најмање 7000 бирача. Члан 34. Скупштина може да одлучи да о појединим питањима из њене надлежности одлуку донесу грађани на референдуму. Скупштина је дужна да распише референдум на захтев 30.000 бирача из покрајине, или ако се предлаже промена територије Аутономне покрајине. Члан 35. Организација и начин рада Скупштине и остваривање права и дужности посланика уређује се Пословником Скупштине. Извршно веће Члан 36. Извршно веће: извршава законе и друге прописе и опште акте Републике Србије чије извршавање је поверено Извршном већу и доноси прописе за њихово извршавање кад је за то овлашћено; извршава одлуке и опште акте Скупштине и доноси акта за њихово извршавање; доноси акте у својој надлежности; предлаже програм развоја, буџет и завршни рачун Покрајине и предузима мере за њихово спровођење; предлаже одлуке и опште акте; утврђује начела за унутрашњу организацију органа покрајинске управе и покрајинских организација и служби; поставља и разрешава старешине у органима покрајинске управе и покрајинским организацијама и службама, осим оних које бира и разрешава Скупштина; усмерава и усклађује рад органа покрајинске управе и покрајинских организација и служби, врши надзор над њиховим радом и поништава или укида њихове опште акте који су у супротности са одлуком или општим актом Скупштине или актом Извршног већа; даје мишљење на предлог одлуке или општег акта који је Скупштини поднео други предлагач; образује стручне и друге службе за обављање послова у свом делокругу; улаже жалбу Уставном суду Републике Србије ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности Покрајине; и обавља друге послове у складу са законом Републике Србије, Статутом и одлуком. Члан 37. Извршно веће чине председник, један или више потпредседника и функционери који руководе органима покрајинске управе који су образовани одлуком Скупштине. Члан Извршног већа не може да буде народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, члан Владе Републике Србије, посланик у Скупштини Аутономне Покрајине, одборник у скупштини јединице локалне самоуправе, нити функционер у органима правосуђа или извршне власти у јединицама локалне самоуправе или других аутономних покрајина. Члан 38. Кандидата за председника Извршног већа може да предложи најмање 30 посланика Скупштине. Кандидат за председника Извршног већа износи пред Скупштином свој програм и предлаже чланове Извршног већа. Скупштина истовремено гласа о програму Извршног већа и избору председника и чланова Извршног већа. Извршно веће је изабрано ако је за његов избор гласала већина од укупног броја посланика. Начин и поступак предлагања кандидата за председника Извршног већа и избор Извршног већа уређују се Пословником Скупштине. Члан 39. После конституисања новоизабране Скупштине бира се Извршно веће. Члан 40. Извршно веће и сваки његов члан одговорни су Скупштини за свој рад. Предлог за разрешење Извршног већа, председника Извршног већа и члана Извршног већа може поднети најмање једна четвртина посланика. Председник Извршног већа може предложити Скупштини разрешење појединог члана Извршног већа. О предлогу за разрешење отвара се расправа. Одлука о разрешењу Извршног већа, председника Извршног већа и члана Извршног већа сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина од укупног броја посланика. Извршно веће и сваки члан Извршног већа могу поднети оставку. Оставка или разрешење дужности председника Извршног већа повлачи оставку целог Извршног већа. Извршно веће које је разрешено или поднело оставку или коме је престао мандат због разрешења или оставке његовог председника наставља да ради до избора новог Извршног већа. Члан 41. Организација и начин рада Извршног већа уређују се одлуком Скупштине и Пословником Извршног већа. Органи покрајинске управе Члан 42. Послове покрајинске управе обављају покрајински секретаријати и други органи покрајинске управе. Члан 43. Покрајински секретаријати и други органи покрајинске управе извршавају законе, друге прописе и опште акте Републике Србије за које су овлашћени; примењују одлуке и опште акте Скупштине и акте Извршног већа, и обављају друге послове утврђене одлуком Скупштине. Члан 44. Одлуком Скупштине уређују се организација, делокруг и овлашћења органа покрајинске управе и покрајинских организација и служби. Одлуком Скупштине уређују се, у складу са законом Републике Србије, положај, права и дужности и одговорности функционера и запослених у органима покрајинске управе и покрајинским организацијама и службама. IV Одлуке и општи акти Члан 45. Одлуке и општи акти Скупштине морају бити у сагласности са Статутом. Акти Извршног већа морају бити сагласни са Статутом, одлуком и општим актом Скупштине. Акти органа покрајинске управе и покрајинских организација и служби морају бити сагласни са Статутом, одлуком и општим актом Скупштине и актима Извршног већа. Члан 46. Одлука и општи акт ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Одлука и општи акт могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози утврђени приликом њиховог доношења. Члан 47. Статут, одлука и општи акт Скупштине објављују се у „Службеном листу Аутономне Покрајине Војводине“. Акт Извршног већа и органа покрајинске управе објављује се кад је то тим актом предвиђено. Акти из става 1. и 2. овог члана објављују се на српском језику ћириличким писмом и истовремено на језицима и писмима националних мањина који су у службеној употреби. V Промена Статута Члан 48. Предлог за промену Статута могу поднети: 40.000 бирача, једна трећина посланика и Извршно веће. О предлогу за промену Статута одлучује Скупштина већином од укупног броја посланика. Члан 49. Скупштина утврђује предлог акта о промени Статута већином од укупног броја посланика и доставља га Народној скупштини Републике Србије ради давања претходне сагласности. Ако не буде постигнута потребна већина у Скупштини, или ако Народна скупштина Републике Србије не да сагласност за промену Статута, промени Статута у вези са питањима садржаним у предлогу који није утврђен или који није добио потребну претходну сагласност Народне скупштине не може се приступити у наредних годину дана. Скупштина, по добијеној сагласности Народне скупштине, доноси и одлуком проглашава Статут Аутономне Покрајине Војводине. О промени Статута Аутономне Покрајине Војводине Скупштина одлучује већином од укупног броја посланика. VI Завршне одредбе Члан 50. За спровођење Статута донеће се одлука. Одлуку о спровођењу Статута доноси Скупштина већином од укупног броја посланика. Члан 51. Статут ступа на снагу даном проглашења. |
Од истог аутора
Остали чланци у рубрици
- Пола века Устава од СФРЈ 1974 – кривац или не за распад СФРЈ?
- Бриселско-охридска сенка над Уставом
- Зашто треба изаћи на референдум и заокружити НЕ?
- Зашто на референдуму у Србији заокружити "не"?
- Лажна представа да ћемо усвајањем амандмана бити ближи интеграцији Србије у ЕУ
- Уставном суду Србије поднете иницијативе за оцену уставности Закона о референдуму и Одлуке о расписивању референдума о промени Устава
- Усвајање симбола АП. Војводине као резултат - у овом тренутку једино могућег - компромиса
- Промена преамбуле Устава - чин коначне предаје КиМ
- Одлука Уставног суда разоткрила Вучићев режим
- Бриселски споразум "победио" Устав
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
