Tramp i pomorska blokada Venecuele – treći pokušaj svrgavanja Nikolasa Madura

Naoružani vojnik, sveže opremljen "kalašnjikovom" i skoro celom uniformom prošao je pored zida u Karakasu na kojem su naslikani portreti nacionalnih heroja – Uga Čaveza, Ernesta Čegevare i Simona Bolivara. Jedan je od 200.000 vojnika koje je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro pozvao pod oružje zbog američke pomorske blokade, pretnji prevratom i mase teorija zavere koje kolaju ulicama Karakasa.

"Ubijaju nenaoružane ljude, bez obzira na to jesu li ili nisu trgovci drogom. Ubijaju ih bez sudskog procesa", rekao je venecuelanskoj državnoj televiziji ministar odbrane Vladimir Padrino najavljujući velike manevre u kojima učestvuje oko 200.000 vojnika.

Najveća vojna vežba u poslednjih nekoliko godina, suštinski, predstavlja odgovor na pomorsku blokadu koju su Amerikanci uveli pre nekoliko sedmica tvrdeći da po Karipskom moru lovi krijumčare kokaina. U takvim akcijama, do sada, potopljeno je 10 glisera i ubijeno 76 osoba. Američke vlasti, bar do sada, nisu objavile nikakve dokaze da su ubijeni zaista umešani u šverc droge.

Američki predsednik Donald Tramp je, pre tačno dva meseca, naredio da se u okolinu Venecuele upute brojni ratni brodovi, borbeni avioni, dronovi i oko 15.000 vojnika, optužujući Nikolasa Madura sa tajnovitim Kartelom sunca, odgovornim za veliki deo šverca kokaina u Ameriku.

Naslednici Simona Bolivara

Poslednje pojačanje već prilično brojnim američkim snagama je nosač aviona "DŽerald Ford" koji je uplovio u Karipsko more. Osim stotinjak borbenih aviona i helikoptera, Pentagon je u okolinu Venecuele uputio i deset letelica F-35, te uveo gotovo redovne patrole strateških bombardera B-2 "spirit" (duh).

Sećanja na invaziju Paname

Stanovnike Latinske Amerike ovakvo ponašanje Vašingtona neodoljivo podseća na invaziju Paname, zbog nekoliko neuspešnih pokušaja državnog udara koji su prethodili vojnoj akciji i konačnom svrgavanju Manuela Norijege 1990. godine.

Trampova pomorska blokada, uz opkoljavanje Katara od 2017. do 2021. godine, najveća je u ovom veku izazvala je pravu paranoju u Venecueli, čiji glasnogovornici tvrde da će, skorih dana, na obale te države, još jednom biti iskrcani plaćenici sa ciljem promene režima.

Venecuelanska televizija emitovala je nekoliko emisija o navodnoj ulozi dobitnice Nobelove nagrade za mir Marije Korine Mačado u operaciju podstrekavanja građanskog rata, pripremanja američke invazije i na koncu smene Nikolasa Madura.

Sami protiv Amerike

Marija Korida Mačado, ali i jedan od lidera opozicije Dejvid Smolanski odbacili su spekulacije o navodnom ustanku koji se priprema uz pomoć američke Centralne obaveštajne agencije, ali su naveli da su "u stalnoj" komunikaciji sa Trampovom administracijom.

"Verujemo da je moguća skora promena vlasti", rekao je Smolanski američkoj televizijskom mreži Si-Bi-Es, ponavljajući reči predsednika SAD, koji je pre dve nedelje ocenio da su "Madurovi dani odbrojani".

Maduro traži pomoć Pekinga i Moskve

Opkoljen američkim brodovima, Maduro je pomoć zatražio od Rusije i Kine, država koje su od Vašingtona zatražile da prestane da se meša u unutrašnja pitanja Venecuele, ali je samo Moskva poslala pomoć u Karakas.

Na aerodrom u Karakasu je, početkom novembra, sleteo transportni avion "iljušin", koji je prethodnih godina u desetak navrata prevozio plaćenike i naoružanje grupe "Vagner". Do sada, nije objavljeno kakav se teret nalazio u toj letelici.

Meta - čamci na Karipskom moru

Tenzije su dodatno podignuto kada su venecuelanske oružane snage "spustile" mali avion, koji je u vazdušni prostor ove države uleteo iz susedne Kolumbije. Nejasno je da li je ova "cesna" prevozila kokain, ili je imala kakav drugačiji zadatak.

Ovaj avion je presretnut svega dan pošto je predsednik Kolumbije Gustavo Petro naredio da se prekine razmena obaveštajnih podataka sa Amerikom, sve dok Trampova administracija ne obustavi napade na brodove u Karipskom moru.

Ovakav razvoj situacije stavlja Donalda Trampa pred prilično jasan izbor – ili će zaista upotrebiti silnu vojsku koju je poslao na Karibe, ili da ih vremenom povuče, što bi predstavljalo poruku skoro ravnu porazu.

Plovidba nosača aviona "DŽerald Ford" košta oko devet miliona dolara dnevno, pa je veliko pitanje koliko će dugo ovaj brod ostati u blizini Venecuele, ukoliko Amerikanci zaista ne nameravaju da ga upotrebe protiv Madura.

Na palubi "DŽeralda Forda"

Gotovo da nema dileme da će Maduro, ukoliko ovaj nosač aviona ode iz Karipskog mora, proglasiti pobedu, pa odluka o tome hoće li Vašington napasti Karakas ili ne ostaje u rukama Donalda Trampa.

Svrgavanje Nikolasa Madura, pokušaj treći

Gomilanje snaga i dozvola Centralnoj obaveštajnoj agenciji da pokrene tajne akcije u Venecueli, koje do sada nisu dale preterane rezultate, navele su zvaničnike u Karakasu, ali i širom sveta na zaključak da je Trampov krajnji cilj, ipak, promena režima u toj državi.

To je, unekoliko, sredinom godine potvrdio i državni sekretar Marko Rubio, opisujući Madura kao užasnog diktatora, a politiku Vašingtona kao "usmerenu ka promeni režima".

Donald Tramp je i tokom prvog mandata želeo da smeni Nikolasa Madura, ali su nejaku jedinicu opozicionog lidera Leopolda Lopeza na venecuelanskoj obali sačekali vojnici i paljbom okončali ovaj trapavo organizovan pokušaj vojnog udara.

Plan, koji je navodno osmislila CIA, uključivao je tajno iskrcavanje Lopezove jedinice, pridobijanje lokalnog stanovništva, marš ka Karakasu i, konačno, zarobljavanje Nikolasa Madura. Tom prilikom ubijeno je osam, a zarobljeno pedesetak pobunjenika, uključujući i dvojicu američkih instruktora.

Trampov "zaliv prasića", koji su kritičari poredili sa debaklom tajne operacije protiv Fidela Kastra u Zalivu svinja 1961. godine, izazvao je oštre podele u tadašnjoj Trampovoj administraciji, što je na koncu dovelo do otpuštanja savetnika za nacionalnu bezbednost DŽona Boltona.

Suštinski, Trampova administracija je još 2017. godine odlučila da svrgne Madura, a dve godine kasnije Vašington je predsednika venecuelanskog parlamenta i lidera opozicije Huana Gvaida priznao kao legitimnog predsednika.

Bela kuća je, tri meseca kasnije, podržala i prvi pokušaj državnog udara, da bi svega nekoliko meseci kasnije Tramp primio Gvaida u Vašingtonu i to u svojstvu šefa države.

Nedugo zatim, usledio je novi pokušaj svrgavanja Nikolasa Madura, koji je organizovao DŽordan Gudro, nekadašnji pripadnik američkih Zelenih beretki, čija je kompanija "Silverkorp" u konkurenciji šest sličnih organizacija izabrana da pomogne venecuelanskoj opoziciji da preuzme vlast u državi.

(RTS)