Kineski mir u Persijskom zalivu - ili 26 telefonskih poziva koji su zaustavili rat između Amerike i Irana

Iranci su se, mašući zastavama i transparentima, okupili oko termoelektrana i rafinerija, telima sprečavajući razaranje ovih objekata. Američki i izraelski piloti su već uveliko znali kakvi ih zadaci očekuju. Diplomate iz Pakistana, Katara, Egipta i Turske su već 36 sati pokušavale da nagovore Teheran da, prihvatajući uslove primirja, izmakne svet sa ivice katastrofe. Na koncu, ključnu ulogu je odigrala Kina, upozoravajući Irance da im je primirje, najbolja i možda jedina šansa da izbegnu Armagedon, koji je dva dana ranije najavio američki predsednik Donald Tramp.

Premijer i ministar spoljnih poslova Pakistana nisu "silazili" sa telefona, ubeđujući Iran da pristane na prekid vatre. Isto su, punih 36 sati pokušavali lideri Katara, Turske i Egipta, ali je ključnu ulogu u postizanju, za sada krhkog mira u Persijskom zalivu, odigrala Kina.

"Kao odgovorna i važna država, Kina će nastaviti da igra konstruktivnu ulogu i doprinositi obnavljanju mira i bezbednosti u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku", rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning, skromno opisujući ulogu Pekinga u, za sada privremenom, zaustavljanju sukoba koji je svet doveo na ivicu ekonomske i svake druge katastrofe.

Na korak do propasti

Nekoliko sati pre isteka Trampovog ultimatuma, kineske diplomate su savetovale Teheran da pokaže malo fleksibilnosti i otvori Ormuski tesnac na dve sedmice, jer im pakistanski plan predstavlja verovatno jedinu dobru šansu da okončaju sukobe.

Odbrojavanje do Armagedona

Tačno dva sata pred istek ovog roka, Trampa je pozvao šef pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir, koji je rekao da su Iranci pristali na prekid vatre, nakon čega je šef Bele kuće obavestio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da su Sjedinjene Države pristale na dvonedeljno primirje.

Gotovo sat kasnije, pakistanski premijer Šehbaz Šarif obznanio je da postignut sporazum o prekidu vatre, te da ovaj dogovor važi za sve frontove, uključujući i Liban.

Krhki mir na Bliskom istoku

Već narednog jutra, stvari su se zakomplikovale jer je predsednik Tramp objasnio novinarima da rat između Hezbolaha i Izraela smatra "posebnim sukobom", da bi kasnije u sredu izraelska avijacija pokrenula najžešće napade na Liban.

Jednako nejasni ostaju status Ormuskog moreuza i sudbina iranskog nuklearnog programa, oko kojih su obe strane proglasile veliku pobedu, kao i šta su se tačno dogovorili Teheran i Vašington.

"Iranski predlog je predsednik Tramp bukvalno bacio u đubre", rekla je portparolka Bele kuće Kerolajn Luit, navodeći, ipak, da će potpredsednik DŽej Di Vens i Trampovi dežurni pregovarači Stiv Vitkof i DŽared Kušner u petak otputovati u Islamabad.

Fluidna situacija, kako su repove posle sporazuma o prekidu vatre opisale zapadne diplomate, zaštitni su znak Trampovog pristupa iranskoj krizi, koja se kretala od pretnji "brisanjem civilizacije", panici na berzama, dramatičnim reakcijama saveznika i protivnika, sve do nemira koji je mogućnost energetskog Armagedona izazvala širom sveta.

36 sati, pet tačaka, 26 telefonskih razgovora

Pet tačaka sporazuma o prekidu vatre, koje su sastavili Peking i Islamabad, rezultat su dramatične diplomatije i 26 telefonskih razgovora koje je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji obavio sa liderima država uključenim u sukob.

Pripreme za pregovore u Islamabadu

Kineski uticaj na Iran, čije su vođe jasno upozorene da je sporazum o prekidu vatre poslednja i možda jedina šansa da zaustave sukobe, proizvod je činjenice da je Peking poslednjih godina destinacija bezmalo celokupnog iranskog izvoza nafte i jedan od ključnih političkih zaštitnika.

Sav taj uticaj, Kina je u 36 sati koji su prethodili primirju, iskoristila ne bi li ubedila vlasti u Teheranu da pristanu na prekid vatre.

Iako je Pakistan, pre svih feldmaršal Asim Munir, podneo najveći teret tokom pregovaračkog procesa, uloga kineske diplomatije u poslednjim satima bila je od ključne važnosti za postizanje mira, makar i privremen.

Sporazum o prekidu vatre usledio je nedugo pošto je Kina u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uložila veto na predlog rezolucije kojom bi, suštinski, bila omogućena upotreba sile za otvaranje Ormuskog moreuza, ali i prilično jasno upozorila Teheran da je došlo vreme za deeskalaciju sukoba.

Šta će biti s Libanom

Svega nekoliko dana pred glasanje u UN, kineski ministar spoljnih poslova sastao se u Pekingu sa pakistanskom delegacijom, koja je prethodno ugostila diplomate iz Turske, Saudijske Arabije i Egipta.

Kineski krediti su jedna od ključnih tačaka koje povezuju interese Irana i Pakistana, pošto Peking već godinama sprečava kolaps ekonomija ove dve države, pri čemu skoro celokupan izvoz energenata iz Irana završava na kineskom tržištu.

Kina je, od početka rata, bila prilično rezervisana prema iranskom slučaju, pa je, recimo, poslala niže rangiranog predstavnika ministarstva spoljnih poslova da iranskom ambasadoru izrazi saučešće posle ubistva vrhovnog lidera, Alija Hamneija, dok je, istovremeno, upozoravala Teheran da bude veoma obazriv kada su u pitanju interesi ostalih država Persijskog zaliva.

Pre skoro tri godine, Kina je, na sveopšte iznenađenje, uspela da nagovori Teheran i Rijad da ponovo uspostave diplomatske odnose, što je Peking izbacilo na glavnu pozornicu svetske diplomatije. Na listi manje uspešnih akcija kineske diplomatije su, svakako, pokušaji da se zaustavi rat između Ukrajine i Rusije, te predlog za rešenje sukoba u Pojasu Gaze.

(RTS)